Ušteda energije – Kada čujemo reč „zima“ većini nas prve asocijacije su – grejanje i trošak. Najhladnijem godišnjem dobu i snegu, čini se, još se raduju samo deca, koja iskreno uživaju u zimskim čarolijama, dok odrasli mozgaju na koje sve načine mogu da uštede na utrošku energije i tako smanje iznos na računu za struju, gas ili infostan, preko kog toplane naplaćuju centralno grejanje. To je stresna matematika koje se zaista nerado hvatamo, što i ne čudi, jer u tim silnim proračunima na kraju nikako ne uspevamo da leva strana bude jednaka desnoj. Osnov ovog problema je u načinu na koji posmatramo pojam štednje – linearno, a ne indirektno.
Linearna štednja podrazumeva smanjenu upotrebu električne energije ili drugih vrsta energenata (tečnih i čvrstih goriva poput drva, uglja, lož-ulja ili peleta) za zagrevanje prostora, uz očekivanje da će ovakva, redukovana potrošnja, za rezultat imati manje račune ili manje izdatke za nabavku.
Indirektna štednja odnosi se na sistematsku transformaciju toplotnih svojstava prostora (a ne grejnih tela), koja posredno i postupno, u etapama, sve više i više smanjuje količinu energije neophodnu za grejanje tokom sezone, i time donosi umanjenje računa.
Potrošači dosta dugo nisu uviđali benefite indirektne štednje, jer im nije bilo jasno kako ovaj način može biti bolji od principa „manje trošim, manje ću i platiti“. Brojne metode spoljne i unutrašnje izolacije objekata uporno su ostajale izvan granica naše zemlje kao „zapadnjačke koještarije“, sve dok nije došlo vreme da se renoviraju već dobrano dotrajale fasade kuća i zgrada podignutih još u vreme socijalizma.
Tek od dvehiljaditih, kada se otvorilo tržište i eksport-import putevi, a trgovci građevinskim i fasadnim materijalima počeli da uvoze komponente za termoizolaciju i prve modele PVC stolarije sa komorama, među kupcima se proneo glas o fantastičnim rezultatima koji se mogu postići pomoću ovih proizvoda. Osnove indirektne štednje predstavlja upravo izolacija zidova i krova, zamena stolarije (i samim tim stakala koja su u nju prvobitno ugrađena), kao i različiti vidovi intervencija na staklima.
Energetska efikasnost
Pravilno i kvalitetno odrađena izolacija je stub vašeg plana štednje. Iako izgovaranje ove rečenice u trenutku kada smo pri kraju 2017. godine može delovati kao bespotrebno konstatovanje očiglednog, ispostavlja se da ipak nije tako. Podsetićemo vas da u ovom trenutku Srbija važi za energetski najneefikasniju zemlju u Evropi, jer domaćinstva u Srbiji godišnje za grejanje i dalje troše 2,5 puta više energije po kvadratnom metru stambenog prostora od zemalja Evropske unije!
Prevedeno u brojke, u EU godišnja potrošnja po kvadratu iznosi oko 80kWh toplotne energije, a u Srbiji između 150kWh i 180kWh. Od ukupne količine potrošene električne energije u našoj zemlji skoro polovina otpada na rezidencijalne objekte, a 65% te energije odnosi se na grejanje. Dodamo li na to podatak da kroz neispravne prozore i vrata objekat gubi najviše proizvedene toplotne energije, čak 35%, tako upotpunjena slika na pravi način će još jednom naglasti potrebu za efikasnim rešavanjem ovog problema. Da biste znali koje sve korake je neophodno preduzeti najpre morate napraviti analizu vašeg konkretnog slučaja, u smislu toga čime trenutno raspolažete, a šta bi tek trebalo uraditi i nabaviti.
Ušteda energije – Koliko nam stolarija pomaže/odmaže?
Kao prvo, postavlja se pitanje kakvu stolariju imate. Ako je drvena (misli se na drvenu stolariju starijeg datuma, pre nego što se pojavilo izo staklo), onda je zaista “zrela” za zamenu i to odmah. Zabluda je da se stolarija može menjati samo u određeno doba godine. Zavisno od toga koliko je vaš prodavac zatrpan porudžbinama moraćete da sačekate u proseku dve, tri nedelje da se naprave prozori u izmerenim dimenzijama, ali mimo toga sama montaža kratko traje.
Jedini period kada nije preporučljivo izvoditi ove radove je usred zime, jer će posle postavljanja svuda oko prozora trebati da se sredi zid, a malteru i fasadnom lepku nikako ne pogoduje hladno vreme sa temperaturama ispod nule jer uvek postoji opasnost od pucanja. Što se tiče vrste stolarije, možete se odlučiti ponovo za drvenu, plastičnu, aluminijumsku, ili pak za mešovito rešenje kakva je kombinacija drvo-aluminijum. Svaka od njih neosporno ima specifičnu lepotu i šarm koji daje i eksterijeru i enterijeru, ali gledano iz ugla termoizolacione moći među njima postoje nezanemarljive razlike.
Iako su kod aluminijumske i drvene uvedena bitna poboljšanja na ovom polju, PVC stolarija i dalje ostaje izolator broj jedan. Današnja može imati profile sa četiri, pet ili šest termoizolacionih komora u koje je ugrađeno dvostruko ili trostruko izo staklo, koje, opet, može biti obično float (majstori ga izgovaraju flot), niskoemisiono, laminirano (sigurnosno), ili stopsol.
Najosnovnija opcija bi bio prozor sa četvorokomornim profilom i dva float stakla debljine 4mm, između kojih je prostor širine 16mm punjen vazduhom; a najbolja profil sa šest komora, tri stakla od kojih su unutrašnje i spoljno niskoemisiona (srednje je u svakom slučaju float) i argonsko punjenje za oba međuprostora (između spoljnog i srednjeg, i srednjeg i unutrašnjeg stakla) koji su u tom slučaju široki po 14mm. Koju opciju ćete izabrati zavisiće isključivo od finansijskih mogućnosti, ali ovde treba naglasiti jednu važniju stvar: ukoliko oklevate i previše analizirate situaciju svaki put ćete konstatovati da nije trenutak, nikada se nećete odlučiti na taj korak, i – pogrešićete.
Zamena stolarije = ušteda energije
Zamena stolarije jeste veliki izdatak koji mnogi od nas mogu da pokriju samo podizanjem kredita, ali taj novac će vam se u narednih par godina zaista vratiti kroz uštedu na računima, zimi ćete se bolje grejati, a leti lakše hladiti.
Štaviše, ubrzo po postavljanju ćete primetiti da manje forsirate grejna tela i da je boravak u prostoriji sa novim prozorima i balkonskim vratima koja dobro dihtuju znatno prijatniji. Ukoliko se novčano nalazite negde na sredini spektra, tako da sebi ne možete da priuštite najskuplju opciju, ali možete nešto bolje od osnovne, onda spadate u grupaciju kojoj bi dobrodošlo par praktičnih saveta. Broj komora jeste važan, ali nije jedini bitan faktor. Umesto šestokomornog bolje je izabrati petokomorni profil, ako to znači da ćete ga upariti sa kvalitetnijim okovom sa čeličnim ojačanjem, barem dvostrukim niskoemisionim staklom, i barem dve dihtung gume (sada ih maksimalno može biti tri, dve na krilu i jedna po sredini štoka).
Poenta je da napravite dobro izbalansiran spoj tako da sve komponente budu približnog kvaliteta i izolatorske moći, a ne jedna vrhunska a ostale prosečne ili potprosečne. Profil će doneti željene rezultate samo u „partnerstvu“ sa dovoljno dobrim okovom i staklima, ako nešto od toga manjka i učinak će biti polovičan. Razlog za insistiranje na niskoemisionim staklima je vrlo očigledan: uvek se možete odlučiti za neka druga, ali ova su s jedne strane premazana tankim slojem metalnog oksida u kome je ključ dobre termoizolacije, jer se pomoću njega smanjuje odavanje energije u spoljašnjost, pa toplota većim delom nastavlja da cirkuliše u prostoru.
Staklo i ušteda energije
Među potrošačima je takođe dosta onih koji su stolariju zamenili još pre deset godina (a neki i petnaest) i sada došli u situaciju da je taj model stolarije jednostavno zastareo i nedovoljno efikasan u poređenju sa svim onim što se u međuvremenu pojavilo u ponudi – ti profili su po svoj prilici trokomorni, a staklo dvostruko float. Idealno bi bilo zameniti je, ali ako to nije u opticaju, tada se fokus prebacuje na stakla.
Performanse stakala za prozore i vrata mogu se drastično poboljšati ugradnjom termoizolacionih folija. Kao što postoji niskoemisiono staklo, isto tako postoji i niskoemisiona folija koja se postavlja sa unutrašnje strane i igrajući ulogu oksidnog sloja obično staklo pretvara u „štedljivo“. Baš zato što je unutrašnja može se montirati tokom cele godine, a kako je rešenje mnogostruko jeftinije od kupovine novijeg modela PVC ili ALU stolarije, na njemu ne treba štedeti. Postoji više vrsta niskoemisionih folija koje se mogu znatno razlikovati po procentu energije koji uspeva da prođe kroz njih i izađe napolje (razlika je i do 16%), te ovde pravilo da viša cena znače bolji kvalitet treba shvatiti doslovno.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
