Prva aocijacija na praznike je novogodišnja jelka. Svaki dom tada je oaza mira, topline, lampica i poklona. Ipak, malo ko zna kako je sve počelo, kada je nastala prva jelka, ko ju je doneo na naše prostore, šta predstavljaju boje koje koristimo…
Evo odgovora na neka od ovih pitanja.
Legenda…
Postoje dva verovanja o tome kako je nastalo kićenje jelki. Prema prvom, Sveti Bonifacije je spasao život detetu koje su pagani hteli da žrtvuju tako što je pesnicom sravnio sa zemljom hrast oko kojeg su se okupili. Posle je na mestu na kojem se nalazio hrast nikla jela, kao simbol Isusovog večnog života.
Prema drugom verovanju, pre više od dve hiljade godina, ispred pećine u kojoj se rodio Isus rasli su bor, kedar i jelka. Od sreće što se rodio božji sin, bor i kedar su se zatresli i poklonili mu plodove. Jelka je počela da plače što nema plod i što ne može ništa da mu pokloni. Jedan anđeo se sažalio, skinuo zvijezdu sa neba i dao je jelki. Jelka se savila i sa svog vrha nježno stresla zvijezdu pored Isusa.
Prvi običaji
Kako je baš jela simbol Božića i praznika? Naime, zimzeleno drvo je simbol večnog života kod mnogih starih naroda (Egipćana, Kineza, Jevreja).
Još u 11. veku tadašnji stanovnici Nemačke kitili su za katolički Božić jelku. Tada je ovo zimzeleno drvo ukrašavano zrelim crvenim jabukama, dok su je pojedini Nemci kitili kolačima različitih oblika, ali i svećama.
Kult ukrašavanja jelke u Englesku je doneo princ Albert 1841. godine. Za razliku od jelki koje su u Nemačkoj bile ukrašavane jabukama, princ je odlučio da svoje „božićno drvo“ ukrasi bombonama, papirnim cvećem, mašnama…
Kada su Nemci u 17. veku naselili Severnu Ameriku, sa sobom su poneli kulturu ukrašavanja doma za vreme božićnih i novogodišnjih praznika. Preko zapadnih misionara božićno drvo tokom 19. i 20. veka stiže i u Kinu i u Japan. Sam raskošni izgled koji simbolizuje sreću, obilje i blagostanje jelka je dobila u 21. veku.
Kićenje jelki
Jedan od najlepših običaja u vezi sa nastupanjem Nove godine jeste kićenje jelke. Kako ćete okititi jelku u današnje vreme – stvar je ukusa, dovitljivosti, materijalnih mogućnosti, ali i znanja. Ipak, postoje neka mala pravila kako da ne odete u kič i ne preterate. Kada kitite jelku, budite skromniji u odabiru boja, ali ne preterujte ni sa preuranjenim kićenjem. Ukoliko prerano okitite jelku, može se desiti da vas sav taj sjaj i blještavilo boja zasite pre vremena. Takođe, poželjno je da svaki ukućanin, pa čak i gost, stavi neki svoj ukras na jelku, kako bi se osećao prijatnije. To ne moraju nužno biti kupovni ukrasi; podjednako lepa može biti i jelka okićena bombonama ili ukrasima koje sami napravite. Kada je reč o bojama za jelku, svaka od njih ima posebno značenje.
Zelena – ovu boju treba što više koristiti. Novogodišnja groznica može biti jako stresna i zato je važno da kućom dominira zelena, jer je to boja koja umiruje. Pored toga, odličan je kontrast dominantno crvenoj novogodišnjoj boji. Ukoliko ste se odlučili za zelenu jelku, to je dobar izbor, jer uz zelenu boju pristaje čak i mnoštvo raznobojnih ukrasa.
Bela – feng shui kaže da je to boja bez života, „boja bez boje“, i da nije preporučljivo koristiti je u ovakvim prilikama. U poslednje vreme se pojavljuje sve više belih novogodišnjih jelki i ukrasnih grana, koje mogu biti podjednako ukusno okićene. Ipak, ukoliko kitite belu jelku, trebalo bi da vodite računa o tome da ne koristite više od dve boje ukrasa.
Crvena – ne kaže se uzalud da je to boja koja simbolizuje radost, sreću, uživanje, ali i duboku i strasnu ljubav. Takođe, veruje se da štiti od negativne energije i bez sumnje se može reći da je to boja koju, počev od garderobe Deda Mraza, pa do ukrasnih traka i lampica, najčešće možete videti pred novogodišnje praznike. Crvena boja ukrasa idealno se slaže uz zlatnu.
Plava – boja duhovnosti, saosećajnosti i nežnosti. Povezuje se sa duhovnošću, stalnošću i vernošću. Kao i zelena, i ona deluje smirujuće. Zato, ako se umesto za zelenu opredelite za belu veštačku jelku, idealna boja ukrasa je upravo plava.
Ljubičasta – boja koja simbolizuje vernost, istinu, ljubav i patnju. To je, u isti mah, i boja visokog plemstva pa jelka može, zaista, izgledati ekskluzivno ukoliko njom dominira ljubičasta boja.
Prvi stakleni ukrasi
Kada se u Nemačkoj počeo širiti kult okićene jelke, jedan Nemac, duvač stakla, bio je toliko siromašan da nije imao čime da okiti jelku i obraduje decu. On se dosetio da staklene kugle oboji i njima okiti drvo. Njegovi ukrasi izazvali su pravo oduševljenje njegovih sugrađana, te se vrlo brzo i obogatio.
Ko je izmislio svećice na jelkama?
Na samom startu ovog običaja, još u 17. veku, jelka je bivala ukrašena malim svećicama koje su lepljene voskom za grane. Celi vek kasnije, 1890. godine izmišljeni su držači za sveće, međutim, i dalje su predstavljale opasnost od požara.
Prve lampice zasijale su 1882. godine. Njihov pronalazač bio je Edvard Džonson, pomoćnik Tomasa Edisona. On je povezao 80 malih električnih sijalica u niz i obmotavao ih oko jelke. Ipak, ovaj izum se na početku nije dopao stanovnicima Amerike. Lampice su bile preskupe, a za njihovo korištenje je bio potreban generator! Nakon Džonsonovog pronalaska, Albert Sadaka je 1917. godine stvorio bezopasno električno božićno osvetljenje. On je zapravo usavršio dotadašnje svetleće ukrase obezbedivši žice i kontakt među sijalicama i time smanjio mogućnost izbijanja požara.
Prva plastična jelka…
Kako se svetom širila tradicija kićenja jelki, rastao je i rizik njihovog istrebljenja. Upravo zbog toga, prva veštačka jelka napravljena je 1880. godine u Nemačkoj. Ipak, neki ljudi i dalje kupuju prirodne jelke pa ih nakon što praznici prođu ponovo zasade.
Sretan Božić svima onima koji ga proslavljaju danas. Neka mir i blagostanje ispune vaše domove.
Redakcija časopisa „Prozori&Vrata“
