Završeni su 51. ift Rosenheim DANI PROZORA

Trendovi u tehnologiji, standardizaciji, razvoju tržišta, zaštiti klime i održivosti u prozorima i fasadama

Tržišne prilike koje nudi restrukturiranje privrede prema većoj održivosti i otpornosti na klimatske promene za industriju prozora i fasada jasno su prikazane u mnogim prezentacijama. Čak i ako se to može činiti optimističnim s obzirom na građevinsku krizu, potencijal leži u nužnom rešenju nedostatka stambenog prostora i klimatskog prilagođavanja građevinskog fonda. 22 govornika predstavila su se 9. i 10. oktobra, a 700 učesnika u Rosenheimu predstavilo je rešenja za klimatski sigurne, održive i visokokvalitetne građevinske proizvode.

Marcel Dresse iz B+L-a takođe je pokazao da postoji blagi porast u strukturnoj obnovi. Sada je važno krenuti, a ne samo čekati politiku i finansiranje. V. d. direktora instituta ift Rosenheim prof. dr Winfried Heusler je to ovako izrazio:

„Uticaj taksonomije i Uredbe o ekološkom dizajnu za veću održivost i energetsku efikasnost postaje sve efikasniji i naša industrija ima rešenja. Sada krizu u građevinarstvu treba iskoristiti za razvoj odgovarajućih građevinskih proizvoda i obuku zaposlenih kako bismo bili spremni za nadolazeće restrukturiranje građevinskog sektora.“

Možda Vas zanima:

Konferencija DAN PROZORA 2024 – ift Rosenheim Hrvatska 50. Dani Prozora ift Rosenheim 50. konferencija ift Rosenheim Prozori i fasade 10. međunarodna konferencija DAN PROZORA 2023 – ift Rosenheim Hrvatska

Prof. dr Heusler sebe voli opisati kao „nepopravljivog optimistu“. Zato je iskusno i utemeljeno pokazao koje će relevantne promene i trendovi odrediti bližu i srednju budućnost industrije prozora i fasada i kako se mogu iskoristiti prilike koje se u njoj pružaju. Pružio je konkretne informacije o tome kako se postojeći i nadolazeći zakoni (Evropski zakon o klimi, Uredba o taksonomiji, Akcioni plan novog kružnog gospodarstva (CEAP-2), Uredba o građevinskim proizvodima, Direktiva EU-a o osnaživanju potrošača za zelenu tranziciju (ECGT), Direktiva o ekološkim zahtevima (GCD), Uredba o ekološkom dizajnu itd.) uticati na industriju prozora i fasada. Industrija će se stoga morati više usredsrediti na održivu proizvodnju, funkcionalno recikliranje, koncepte održavanja i popravka kao i na transparentnu dokumentaciju i verodostojne dokaze, na primer kroz procenu životnog ciklusa ili ekološku deklaraciju proizvoda (EPD). S obzirom na sve veću raspravu u politici i društvu o kružnim ekonomskim ciklusima, prof. dr Heusler naglašava posebnu prirodu dugotrajnih građevinskih proizvoda.

Za razliku od kratkoročnih potrošačkih proizvoda, fokus građevinskih proizvoda mora biti na poboljšanju životnog veka kroz održavanje i popravak, kao i jednostavnu zamenu. Delimična modernizacija fasada zamenom i nadogradnjom pojedinih komponenti (prozori, okovi, stakla itd.) stoga je razumna mera, a može biti i unosno tržište. Procena i dokaz ovih različitih aspekata mogući su kroz garanciju EU “klima.sicher.bau”, koju je razvio ift Rosenheim za industriju kako bi zaštitio proizvođače od rizika odgovornosti i kako bi graditeljima i projektantima pružio transparentne i verodostojne informacije o otpornosti na klimatske promene i osigurao održivost.

Još jedan fokus bilo je opsežno objašnjenje različitih aspekata „otpornosti na klimu“, gde je predstavio niz mogućih rešenja za suočavanje sa poremećajima i njihovim posledicama. To uključuje poboljšanje robusnosti i redundancije, kao i sposobnost razmene, prilagođavanja, transformacije i prilagođavanja građevinskih proizvoda posledicama klimatskih promena. Ovo stvara veliko „polje za igru“ za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Digitalizacija je važan alat koji bi proizvođači trebali koristiti, na primer, čuvanjem podataka o karakteristikama proizvoda, uslovima garancije, uputstvima za montažu, održavanje i negu. Senzori mogu beležiti informacije o korišćenju i tako omogućiti izradu po meri. Servisni i revizijski radovi koji poboljšavaju trajnost u interesu održivosti i za dobrobit vlasnika zgrada.

Sledeći panelni govornik bio je prof. dr Norbert Gebbeken (Sveučilište Bundeswehra), koji je rekao da je prevencija katastrofa središnji zadatak građevinske industrije i industrije nekretnina. Izvestio je o holističkom radu istraživačkog centra “Rizik, infrastruktura, sigurnost i sukobi” (RISK) u kojem renomirani stručnjaci iz građevinarstva, ekonomije, društvenih nauka, političkih i humanističkih nauka, kao i informatike i avijacije ispituju posledice, komunikaciju i upravljanje istraživanjem katastrofa. Na posledice prirodnih katastrofa, koje su sve veće zbog klimatskih promena, snažno utiču mere predostrožnosti i društveno upravljanje. Detaljno je obradio pojam sigurnosti, pri čemu su takođe relevantni učestalost i troškovi štete te društvena percepcija.

Sigurnost se odnosi na stanje koje je slobodno od neprihvatljivih rizika ili se smatra slobodnim od opasnosti (“nije ugroženo”). Rizik kao mera veličine opasnosti definisan je kao rezultat učestalosti (verovatnoće pojavljivanja) pomnožene s troškovima (veličina štete, materijalni troškovi, nematerijalni troškovi). Središnji problem opisao je prof. dr Gebbeken kao fenomen paradoksa prevencije ili “demencije katastrofe”, koja opisuje brzo suzbijanje katastrofa i onemogućuje ulaganje u razumne preventivne mere (“Nema slave u prevenciji”). Zato su mediji i svi uključeni pozvani ne samo kratkoročno izveštavati o patnjama i troškovima katastrofe, već i pokazati kako su preventivne mere konkretno zaštitile od posledica i sprečile da se dogode gore stvari – u skladu sa “AWA” principom (evade, resist and… Adjust). U drugom delu predavanja prof. dr Gebbeken je detaljno opisao urbanističke mere opreza i zaštite od poplava, oluja i tornada i preporučio besplatne informacije Saveznog ureda za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK), koje se mogu koristiti za informisanje graditelja i planera (www.bbk.bund.de). Jürgen Benitz-Wildenburg (ift) zatim je detaljnije objasnio kako jaka kiša, vetar i tuča konkretno utiču na prozore, fasade, vrata i kapije.

Marcel Dresse (B+L Marktdaten) izvestio je, na osnovu trenutnih studija, da će se broj novih zgrada takođe smanjiti 2024. i 2025. godine, ali da će doći do blagog povećanja obnove 2024, što bi se takođe trebalo nastaviti u 2025. Aktuelna istraživanja takođe pokazuju da je klimatski sigurna i održiva gradnja postala važna za graditelje, projektante i izvođače. Predstavnici stambene industrije rekli su da je klimatska sigurnost već relevantna u 73% svih projekata. Iznenađujuće, fokus je na prvom mestu na pregrevanju, zatim na zdravlju u zatvorenom prostoru, trajnosti, energetskoj efikasnosti i zaštiti od poplava građevinskih proizvoda – sve teme koje takođe ocenjuje ift oznaka „klima.sicher.bau“. Stručnjak za održivost Christoph Seehauser (ift) zatim je detaljno opisao ovu oznaku. Kontinuirano ažurirane informacije možete pronaći na www.klima.sicher.machen.de.

Krajem srede, poslovni psiholog Mark T. Hofmann (analitičar za kriminal i obaveštajnu analizu) pružio je veoma uzbudljiv uvid u tehničke i psihološke trikove kibernetičkog kriminala. Ovde je prisutan fenomen „demencije katastrofe“ koji dovodi do toga da kompanije zanemaruju mere opreza. Ovo posebno utiče na ljudski faktor rizika, jer prema Hofmannu, preko 90% uspešnih napada na IT sisteme dešava se kroz „ljudsku“ ranjivost, a ne kroz nesigurnu IT infrastrukturu. Predavanje je jasno ilustrovalo kako se kompanija može bolje zaštititi „ljudskim vatrozidom“. Poznavanje i obraćanje pažnje na sledeće aspekte su veoma korisni:

• 90% napada se događa na ljude putem phishing e-pošte, USB stikova koji leže okolo, telefonskih poziva, ukradenih lozinki, infiltriranih ili špijuniranih zaposlenih.
• Hakeri procenjuju štetu od oko 206 milijardi evra u Nemačkoj i oko 10,5 triliona dolara u celom svetu.
• Ceo spektar emocija koristi se profesionalno za špijuniranje podataka o kompaniji ili lozinkama zaposlenih (uključujući dobavljače). To uključuje povećanje vremenskog pritiska i hitnosti, strah, pritisak na ljude, laskanje i još mnogo toga.
• Pomoću veštačke inteligencije sve se češće koriste deep fake-ovi u kojima se video ili telefonski pozivi sve savršenije oponašaju, a glas „šefa“ koji izdaje nalog za transfer zvuči varljivo stvarno. Stoga je važno ne otkrivati nikakve detalje ili finansijske aktivnosti bez da ste osigurali autorizaciju s dva faktora, internom kodnom reči ili povratnim pozivom na tačan telefonski broj.
• Niti jedna kompanija nije sigurna ili nevažna za hakere, posebno napadi ransomware-a su unosan poslovni model koji se vrti oko prihoda. A to je moguće prema svakoj kompaniji.
• Čak su i mala preduzeća napadnuta ako je napad lak. Otkupnine su raspoređene prema veličini kompanije i iznose približno 10-20% dobiti kompanije ili 5% vrednosti kompanije.
• Hakeri se ponašaju kao kompanije srednje veličine s vlastitim odeljenjima za upravljanje kvalitetom, istraživanje i razvoj, finansije, pa čak i odeljenjem za korisničku podršku koji napadanim kompanijama objašnjava kako se IT operacije mogu vratiti na pravi put ili kako funkcioniše Bitcoin plaćanje.

Mark T. Hofmann stoga je pozvao zaposlene da neprestano podižu svest o opasnostima i da redovno simuliraju i vežbaju kibernetičke napade kako bi izgradili efikasan vatrozid za IT i radnu snagu.

Četvrto plenarno predavanje bilo je uzbudljiv „spor“ između prava i inženjerstva, a održali su ga prof. Christian Niemöller (SMNG Rechtsanwaltsgesellschaft) i prof. Winfried Heusler (ift). Fokus je bio na tehničkim i pravnim aspektima „gradnje u postojećim zgradama“. Obojica su se složila oko velikog potencijala energetske modernizacije postojećih zgrada. Dok je prof. Heusler opisao postojeće tehničke mogućnosti obnove, prof. Niemöller je takođe upozorio da treba ispitati ekonomsku isplativost obnove prozora. U tom kontekstu citirao je presudu Višeg zemaljskog suda u Celleu ili BGH (15. juna 2017, 5 U 92/16; BGH, odluka od 11. marta 2020, VII ZR 167/17), u kojoj je sud utvrdio da je povreda obaveze ako projektant naručitelju savetuje obnovu, iako troškovi obnove nisu u razumnom odnosu s preostalim periodom korišćenja ili u poređenju s troškovima nove zgrade. Stoga arhitekt kojemu je naređena renovacija postojeće zgrade ima obavezu da sprovede intenzivno istraživanje zgrade.

On mora proveriti daju li postojeća građevinska dokumentacija i stanje građevine siguran temelj za planirani građevinski zahvat (BGH, odluka od 22. oktobra 2015 – VII ZR 225/14; IBR 2016, 296″). Prema rečima prof. Niemöllera, drugi problem je određivanje odgovornosti svih koji učestvuju u izgradnji, jer osim arhitekte, planera i graditelja, tu su i uticaji trećih strana (npr. banke, osiguravajuća društva) kao i korisnici s različitim zahtevima i interesima.

Često se zaboravlja da graditelji i korisnici mogu očekivati da će se pri modernizaciji delova postojeće građevine pridržavati novog standarda gradnje, ako je to moguće (BGH, odluka od 11. oktobra 2017 – VII ZR 75/15; IBR 2016, 154). Sudovi spremno odobravaju raspon tolerancije za dodatne troškove od 20% i 25% (OLG Naumburg, presuda od 28. februara 2018 – 3 U 36/17; BGH, odluka od 9. oktobra 2019 – VII ZR 167/16). Izvođačima radova može biti zanimljivo da izvođač ima pravo koristiti „pragmatična rešenja“ pri gradnji postojećih zgrada, te da „slepa primena priznatih pravila tehnike (…) može biti potpuno proizvoljna“ (BGH, odluka od 13. jula 2016, VII ZR 280/13; Ovde je prof. dr Heusler ponovo pozvao stručnjake za prozore i fasade da iskoriste trenutnu građevinsku krizu za daljnje obrazovanje i sticanje veština kako bi bolje razvili i pouzdano prezentovali holistička modernizacijska rešenja i pragmatične dizajne zgrada.

Kao i 2023, vrhunac je bio pregled građevinskih projekata iz različitih perspektiva. Ove godine nova zgrada “Deutschlandhaus” u Hamburgu ispitana je u kontekstu zahteva zaštite spomenika za ansambl. Arhitektovu perspektivu preuzeo je dr Christian Bergmann (Hadi Teherani Architects), za konsultanta za fasade Larsa Andersa (Priedemann Facade Experts) i graditelja fasada Maria Häppa (Haga Metallbau). I ovde je postalo jasno da se izgradnja složene zgrade u srcu velikog grada, uključujući građevinsku i materijalnu logistiku, najbolje može realizovati digitalnim, parametarskim 3D planiranjem na jedinstvenom modelu podataka. Konstruktivna saradnja između arhitekte i projektanta fasade od samog početka planiranja i razvoja kompromisa omogućila je da se važni aspekti dizajna realizuju bez prekoračenja budžeta.

Dobre predloge i rešenja prihvatio je i metalac, koji je trebao isporučiti 7.000 m² fasada od stubova i greda i 3.000 m² unutrašnjih fasada s rotirajućim vratima. Tokom planiranja takođe je trebalo razviti koncept prenamene, odnosno jednostavne izmene vrata i fiksnih zastakljenja. Pametnim planiranjem sklopa, konzola i uređenja unutrašnjeg pročelja atrija od šindre mogao se postići visok udeo standardnih profila i identičnih delova bez umanjivanja projektantskih standarda. Zanimljiv je bio i veliki atrijski krov koji je izrađen od folije s tačkicama. Promenom potrebnog pritiska vazduha u troslojnoj filmskoj konstrukciji može se ostvariti i varirati zaštita od sunca jer se menja gustina tačaka promene pri različitim pritiscima.

Takođe je važno napomenuti da će se velike palme u atriju morati zameniti ako bude potrebno zbog krova. Sva tri stručnjaka naglasila su da aspekti održivosti stalno postaju sve važniji. U tom slučaju zgrada bi trebala dobiti LEED Platinum sertifikat. Zahvaljujući konstruktivnoj saradnji metalca i otvorenosti prema rešenjima, svi uključeni su pobedili – arhitekti i građevinari dobili su zgradu visoke strukturne i arhitektonske kvalitete unutar planiranog budžeta, a metalac je izvršio narudžbu s dobrom maržom doprinosa.

Dobro je posećeno i predavanje Dennisa Janika (Savezno ministarstvo stanovanja, urbanog razvoja i graditeljstva) o novoj EU Uredbi o građevinskim proizvodima (BauPVO), čiji je konačni tekst objavljen u oktobru 2024. godine. Ovo su glavne inovacije:

• Integracija političkih ciljeva EU-a “Green Deal” za značajno smanjenje emisija CO2 i uticaja na okolinu. To uključuje obavezujuće, unapred definisane karakteristike okruženja (iz EN 15804) kao i zahteve proizvoda za okolinu, sigurnost i funkciju.
• Zahtevi iz novog moraju biti ispunjeni tek nakon što je usklađena odgovarajuća norma proizvoda. Mnoge pojedinosti relevantne za proizvod su stoga definisane samo s odgovarajućom normom proizvoda. Nalog za standardizaciju vrata, prozora, grilja, roletni, vrata i okova očekuje se krajem 2024. godine.
• Plan rada za razvoj standarda proizvoda osigurava transparentnost i određuje ograničeni vremenski okvir od tri godine. Standardi razvijeni prema novom CPR-u moraju se primenjivati godinu dana nakon objave u Službenom listu.
• Dokumentacija lanca za snabdevanje mora se čuvati najmanje deset godina i na zahtev predstaviti nadležnom nacionalnom telu. To uključuje 10-godišnje čuvanje rezervnih delova za određene proizvode.
• Uvođenje digitalnog pasoša proizvoda s bitnim podacima o građevinskom proizvodu.
• Opseg se takođe odnosi na rabljene građevinske proizvode.
• Potpuno ukidanje važećeg BauPVO: 15 godina nakon stupanja na snagu nove regulacije (-> jesen 2039). Prethodno objavljene evropski usklađene norme ostaju na snazi dok ih Komisija ne povuče, odnosno odgovarajući proizvodi koji su već stavljeni na tržište mogu ostati na tržištu.
• Evropski harmonizovani standardi su obavezni.
• Države članice mogu uvesti sistem obaveznih depozita ili zahtevati od proizvođača da preuzmu višak i neprodane proizvode.

Blok „Staklo“ takođe se bavio održivošću, budući da Michael Elstner (BF, Savez staklarstva) izveštava o trenutnom statusu stakla u kružne ekonomije i o procesima recikliranja koji se neprestano poboljšavaju. Carolin Lamprecht (ift) dala je savete o praktičnim i građevinskim pravnim aspektima pri korišćenju stakla u prometnim zonama za vrata i prozore. Jedan fokus bio je na informacijama o tome kako i gde je definisan prometni sektor. Osnovne definicije mogu se naći u oglednim građevinskim propisima (§ 37 MBO), DIN 18008 (paragraf 5.1.4), posebnim građevinskim propisima za škole, restorane, sastajališta itd. kao i propisima o radnim mestima. Iako ih mora specificirati projektant, od proizvođača stakla, kao kompetentne osobe koja učestvuje u izgradnji, ipak se očekuju podaci, pa se i oni trebaju informisati. U nastavku je na konkretnim primerima prikazan proces procene rizika, koji je takođe objašnjen u informativnom dokumentu “Sigurnost u prometu s zastakljenim vratima i zastakljenjem od poda do plafona bez zaštite od pada”.

Prof. dr Geralt Siebert (Univerzitet Bundeswehr Minhen) dao je detaljne informacije o mnogim pojedinostima dimenzioniranja stakla za višeslojno izolaciono staklo, s naglaskom na:

• Razmatranje modifikovanog kmod-a, koji se, prema opštem tipskom odobrenju DIBt-a i prema Eurokodu za staklo (DIN EN 19100), na kojem se trenutno radi, takođe može izabrati da bude veći od DIN 18008 i tako dovesti do povoljnijih dimenzija.
• Propisi novog DIN 18008:2024 za izvođenje tačkastih zastakljenja (ograničenja/geometrija i proširenje pojednostavljenog postupka za proveru držača upuštene glave) kao i propisi i merenje razmaka rupa itd.
• Dodatni zahtevi za stakla za zaštitu od pada u skladu s DIN 18008:2024, s dodatnim kategorijama A i B.
• Uredničke izmene za dodatne zahteve za prohodna stakla i mere njihovog održavanja.

Andreas Schmidt (ift) pružio je informacije o još jednom sigurnosnom aspektu, predstavljajući novu ift-ovu smernicu “Vandalizam”, koja opisuje zahteve za građevinske elemente koji mogu izdržati vandalizam. Preliminarni testovi protuprovalnih prozora, zastakljenja i vrata, koje je sproveo ift Rosenheim zajedno s kompanijama Sälzer i Timm-fensterbau, jasno su pokazali da se tokom vandalizma javljaju potpuno drugačiji stresovi nego tokom testova provale. Jer vandalski napadi nisu tihi i tajni poput pokušaja provale, već počinitelji deluju zajednički i javno.

Napad se izvodi masovno koristeći sve “alate” koje su trenutno dostupni. To varira od popločavanja preko železnih šipki s gradilišta ili prometnih znakova. Kako je razvoj smernica napredovao, definisani su alati, tipično ponašanje počinitelja i moguće klase rizika. Grupe počinitelja vandalizma sklone su delovati spontano, iz mase bez straha da će biti posmatrani, snimljeni ili procesuirani te deluju masovno nasilno uprkos prisustvu policije. Počinitelji se uglavnom bave uništavanjem (autobusna stajališta, reklamni mediji, motorna vozila, objekti, fasade i dr.), ali i provaljivanjem u objekat preko uništenih delova radi prouzročavanja ili daljnjeg oštećenja objekta (npr. palež zapaljivim napravama i dr.).

Prikazani videozapisi vandalskih napada impresivno pokazuju grubu silu kojom se razbijaju prozor ili vrata kako bi se ušlo u kuću. Konkretno, saradnja nekoliko „vandala“ predstavlja velike izazove za komponente. IFT smernica EI-06/1 „Komponente i objekti otporni na vandalizam” (nacrt) definiše postupke ispitivanja (ispitivanje bacanjem, dinamička i ručna ispitivanja), klasifikaciju prema grupama počinitelja, rizik od oštećenja i verovatnoću nastanka iz razreda 1- 5, povezane klase otpornosti i preporuke za upotrebu. Smernica je u završnoj fazi koordinacije i biće predstavljena kao deo ift posebne izložbe na BAU 2025 zajedno s dva sertifikovana građevna elementa (Sälzer i Timm-fensterbau). S ovom novom opcijom klasifikacije, građevinski elementi se mogu odabrati i reklamirati kako bi se bolje zaštitile rizične zgrade (mesta za trgovinu, javne zgrade, itd.) od vandalizma.

Dani prozora u Rosenheimu tako su uspešno prihvatili izazov filtriranja aspekata iz poplave informacija koji su relevantni za donositelje odluka u industriji prozora i fasada, jer zahtevi moraju biti ispunjeni i prilike moraju biti iskorišćene.