Zakonom o ozakonjenju objekata predviđeno je da svi koji su do sad podneli zahtev za legalizaciju sa pratećom dokumentacijom, uz plaćanje fiksnih troškova mogu da ozakone objekat. Oni koji nisu do sad podnosili zahtev/dokumentaciju imaće takođe priliku da ozakone objekat.
Potrebna dokumentacija za ozakonjenje objekta je sledeća:
- Dokaz o vlasništvu
- Izveštaj o zatečenom stanju
- Elaborat geodetskih radova
- Taksa u fiksnom iznosu u zavisnosti od namene i kvadrature objekat
Kao projektantska firma koja je već 15 godina uključena u izradu Izveštaja neophodnih za legalizaciju objekata pojasniću Vam šta sadrži Izveštaj o zatečenom stanju i Elaborat geodetskih radova.
- Izlazak na teren i snimak izvedenog stanja
- Tehnički opis objekta, instalacija i korišćeni građevinski materijali
- Opis stepena završenosti objekta
- Grafički prikaz osnova svih spratova i krova
- Fotografije karakterističnih fasada
- Elaborat geodetskih radova
- Osnovni podaci o objektu (Ime vlasnika, adresa objekta, br.katastarske parcele, ime i licenca odgovornog projektanta).
ŠTA JOŠ TREBA ZNATI…
Zahtev za legalizaciju mogu podneti i objekti koji nisu kopletno završeni, koji imaju minimalnu infrastrukturu, temelj, zidove i krov, odnosno kada su izvedeni samo konstruktivno građevinski radovi. Kada je spratnost objekata u pitanju, maksimalna spratnost iznad dozvoljene koja se može legalizovati je dva sprata. Predmet ozakonjenja u područjima gde ne postoje planska dokumentacija moguće je legalizovati maksimalno četiri sprata, odnosno tri plus potkrovlje.
Predmet ozakonjenja je i objekat započet sa važećom građevinskom dozvolom i projektnom dokumentacijom na kome je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole i potvrđenog glavnog projekta.
Predmet ozakonjenja može biti nadogradnja, pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu (sa napomenom da je potrebna većinska saglasnost vlasnika u kolektivnom stanovanju).
Takođe važno je znati za koje objekte NE TREBA podnositi zahtev:
- Ako je podnet zahtev za legalizaciju u ranijim sazivima, postupak prelazi odmah u postupak ozakonjenja
- Ako je podnet zahtev u Katastru po Zakonu o upisu prava svojine, zahtev prelazi odmah u postupak ozakonjenja
- Ako je objekat izgrađen pre 1968. godine, ovi objekti su preuzeti iz zemljišnih knjiga i nema potrebe da se ozakonjuju
- Ako je objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, ali nije ishodovana upotrebna dozvola, potrebno je podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole
- Ako objekat ima upotrebnu dozvolu ali nije uknjižen, potrebno je podneti zahtev za uknjižbu u Katastru.
Posebno bih naglasila koji objekti ne mogu biti ozakonjeni:
- Izgrađeni odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo i sl.)
- Izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i stabilnost.
- Objekti izgrađeni na površinama javne namene, to jest na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene i koji su obavezno u javnoj svojini, objekti u izgrađeni u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnih dobara (osim vikendica i porodičnih objekata u drugom stepenu zaštite), zatimu zoni zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisani u Listu svetske kulturne baštine, u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene.
- Izgrađen u zaštitnoj zoni duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala između radio stanica u kojoj nije dozvoljena izgradnja.
- Za koje je nadležni organ u skladu sa ranije važećim propisima kojim je bila uređena legalzacija objekata doneo rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju.
Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
ArhInGreen, projektovanje I inženjering
Ul.Pasterova br.6, Novi Sad
www.arhingreen.rs
info@arhingreen.rs
063/580-469
