Mi smo ljudi čudna sorta. Cele jeseni i zime kukamo i čeznemo za suncem, a čim se pojavi i malo ugreje, smišljamo načine kako da se od njega zaklonimo i zaštitimo. Ruku na srce, prilično smo maštoviti u tom poslu pa je ponuda različitih senila i sistema za zaštitu od sunca vrlo raznovrsna, raznorodna i uistinu bogata. Podele su brojne, ali za potrebe ovog teksta ćemo koristiti najopštiju na unutrašnje i spoljašnje sisteme za zaštitu od sunca.
Unutrašnja zaštita
Od unutrašnjih sistema za zaštitu od sunca, verovatno je najšarenolikija skupina zastora, koji se mogu podeliti na zastore od mekih materijala i zastore od čvrstih materijala.
Zavese i draperije imaju prevashodno dekorativnu funkciju, ali imaju i značajnu pragmatičnu ulogu, jer štite od sunca bilo da omogućavaju delimično ili potpuno zamračenje, a pored toga predstavljaju i zvučnu i toplotnu izolaciju. U zavisnosti od načina izrade zavesa i draperija, kao i njihovog sastava, boja, tkanja, dizajna, materijala, u enterijeru se postižu različiti efekti. Za potpuno zamračenje koriste se zavese i draperije od teških i debelih materijala i zimi su njihove prednosti brojne jer zadržavaju toplotu u prostoru. Leti bi ih, pak, trebalo izbegavati iz istog razloga jer bi atmosferu mogle da učine zagušljivom. Zavese i draperije se izrađuju od različitih materijala: lana, pamuka, svile, pliša, viskoze, satena, organdina, markizeta, te poliestera, polipropilena, akrila… i različitih kombinacija svih navedenih materijala, u zavisnosti od namene i funkcije prostora.
Trakaste zavese se sastoje iz niza traka koje mogu biti širine između 80 i 130 mm. Trake se pomeraju pomoću lančića, a radijus njihovog okretanja je 180° čime je omogućena jednostavna regulacija nivoa osvetljenosti prostorije. Najčešće se koriste za pokrivanje velikih otvora, širokih izloga kao i za unutrašnje pregrađivanje prostorija. Mogu se izrađivati od nezapaljivog platna sa antibakterijskom zaštitom ili od aluminijuma. Potonje se često koriste i u zdravstvenim ustanovama budući da ispunjavaju i stroge sanitarne uslove.
Možda Vas zanima:
Panelni zastori ili panelne zavese dizajnirani su za dekoraciju velikih staklenih površina. Garnišna od aluminijuma sa mehanizmom može biti sa 2, 3, 4 ili 5 kanala, u zavisnosti od širine prostora. Sastoje se od velikih panela koji se, za razliku od trakastih zavesa, ne mogu rotirati, već se paneli samo kližu do željene pozicije na šinama.
Rolo zavese ili „kotrljajuće senke“ predstavljaju zastori od tekstila, poliestera ili PVC-a koji se automatski, pomoću jakih pera namotavaju na valjak (oklagiju), koji leži na metalnim nosačima učvršćenim bočno ili gore na zidu prozorske kutije. Zastor se povlači uzicom koja je učvršćena u sredini donjega ruba zastora i može se zaustaviti u svakom položaju. Ako se traži potpuno zamračenje prostorije, zastor je od materijala nepropusnog za svetlo i s unutrašnje strane se namotava na valjak u kutiji iznad otvora, a na obema stranama klizi u dubokim žljebovima. Mogu biti sa oprugom ili motorom, a za kose površine obavezna je vođica.
Pored navedenih, postoje i tzv. rimske zavese, austrijske zavese i londonske zavese koje predstavljaju različite sisteme za kačenje zavesa, a mogu biti ravni, sa mekanim naborima, sa naborima u obliku talasa, skalopa ili latica.
Venecijaneri su vrsta prozorskih zastora načinjenih od traka koje su međusobno povezane i horizontalno postavljene na prozorsku površinu. Trake mogu da budu od različitih materijala, ali su najčešće od plastike ili aluminijuma, mada su se nekada radili i od drveta ili veštačkog drveta.
Fiberglas zastori su kao moderna tekovina našli široku primenu u zaštiti od sunčevog zračenja. Sačinjeni od staklenih vlakana i posebnim postupkom pretvoreni u transparentno, platno za potpuno zamračenje /blackout/ ili akustično platno i postižu veoma visoke vrednosti u zaustavljanu opasnih UV i IC zraka – preko 90% (100% kod platna za potpuno zamračenje).
Otporni su na sve atmosferske uslove, nezapaljivi i trajno antistatični pa se gotovo i ne prljaju. Mogu se primeniti kao unutrašnji zastori, ali i kao zastori sa spoljne strane staklenih površina (kad pružaju najjaču zaštitu), zastori za zaštitu staklenih krovova i kupola i u obliku tendi. Kao njihova podvrsta bi se mogli navesti silver fiberglas zastori, metalizirani sa jedne strane, i to one koja je okrenuta ka suncu. Time se refleksija sunčevih zraka povećava do te mere, da platno postavljeno sa unutrašnje strane, postiže efekte zaštite od zagrevanja slične onima koje daje platno ugrađeno sa spoljne strane staklene površine. Ovi zastori se mogu izrađivati i za spoljašnju zaštitu. Posebnu zaštitu pružaju akustični fiberglas zastori koji pored zaštite od sunca nude i zaštitu od buke, zahvaljujući posebnoj strukturi čiji je cilj odbijanje neželjenih zvučnih frekvencija.
Spoljna zaštita od sunca
Kapci su vekovima bili glavni sistem zaštite od sunčeve svetlosti, ali se koriste i radi zaštite od atmosferalija, vetra, hladnoće, provale itd. Predstavljaju drvena, PVC ili metalna krila za zatvaranje otvora, u ovom slučaju prozora. Nekada su se koristili umesto izloga i njima je zatvaran prednji deo zanatske radionice ili trgovačke radnje. Kapak se podizao odozdo nagore i pričvršćivao za strehu, a noću se osiguravao mandalama i katancima. I danas se vrlo često koriste, naročito u primorskim krajevima.
Žaluzine, grilje ili rebrenice sastoje se od okvira u koji su udenute 12 mm debele horizonatalne koso nagnute daščice na međusobnim razmacima od 20-25 mm. Daščice mogu biti i pomične, povezane na vertikalnu vodilicu, pa se mogu okretati i sasvim zatvoriti, a mogu biti i na posebnom krilu. Drvene žaluzine i puni kapci mogu se otvarati i kao smičuća vrata (uporedo sa zidom). Krila su tada obešena u zatvorenim vođicama, a na donjoj strani imaju žljeb koji klizi po šini. Najčešće se izrađuju od drveta, PVC-a i aluminijuma.
Roletne se izrađuju od drvenih, plastičnih ili aluminijumskih profilisanih letvica koje kližu po bočnim vođicima s profilom u obliku slova U, podižu se i namotavaju na drveni ili na metalni valjak, koji je smešten u zatvorenoj kutiji iznad prozora. Kutija je obično izvedena zajedno s doprozornikom, toplotno je izolovana i zatvorena poklopcem sa unutrašnje, bočne ili donje strane. Valjak na jednoj strani okruglu ploču na koju se namotava vrpca. Roletne se podižu potezanjem vrpce, ređe vitlom ili motorom, koja se sama namotava na navijač ugrađen u zidu ili u doprozorniku. Drvene roletne rade se od borovine, a donja završna daska od hrastovine. Daščice su profilisane tako da sedaju jedna u drugu, a povezane su gibljivim pocinkovanim limićima ili žičanim kopčama. Danas se mnogo češće proizvode PVC ili aluminijumski profili koji su međusobno su obešeni. Ovakve roletne pored zaštite od sunca, nude i zvučnu i toplotnu izolaciju.
Tende i pergole su takođe zanimljivo rešenje za zaštitu od sunca. Tende u osnovi mogu biti pokretne i nepokretne. Konzolne tende su najčešći oblik i imaju veoma veliki spektar primene – u domaćinstvima i ugostiteljskim objektima, te na plovnim objektima. Sklopive su, a mehanizmi zatvaranja i otvaranja mogu biti različiti. Izrađuju su od čvrste aluminijske plastificirane konstrukcije i platna, koje je vodootporno, visokoimpregnirano i otporno na UV zračenje. Slične su im i balkonske tende koje su zbog jednostavne konstrukcije cenovno najpovoljnije. Tende za zimske bašte su odlično rešenje za sve krovne i staklene otvore, te za prekrivanje solarnih ćelija.
Pergola tenda napravljena je od konstrukcije koja je oslonjena na vertikalne stubove i presvučena vodootpornim platnom. Idealna je za velike prostore i najzahtevnije vremenske uslove. Zimi u potpunosti zatvara prostor stvarajući zaštićeni ambijent, dok leti pruža hlad i prozračnost, štiteći od sunčevih zraka. Visokootporni materijali od kojih su pergole izrađene odolevaju svim vremenskim uslovima, pa su zato idealne za zaštitu od sunca, udara vetra, kiše ili snega.
Brisoleji (brise soleil, fr.) predstavljaju štit od sunca koji je danas često prisutan kao arhitektonski element. To je sistem horizontalnih ili vertikalnih uzanih lamela ili ploča koje se mahom upotrebljavaju u toplijim podnebljima da zasenče prozorske otvore ili balkone, odnosno terase. Danas se najčešće prave od aluminijuma ili njegovih legura, a ređe i od drveta. Plastifikacijom i bojenjem po RAL-u se uz dugotrajnu zaštitu od atmosferalija i sunca prilagođavaju svakom projektu. Postavljaju se na posebnu podkonstrukciju, kao i posebno projektovane nosače, pa dužina lamela može doseći i 6 metara. Brisoleji mogu biti fiksni ili elektro pokretni.
Fasadne membrane predstavljaju najmoderniji i možda najkompleksniji sistem za zaštitu od sunca. Poseban fibrglas zastor zateže se preko fasade u najneverovatnijim formama i oblicima, nudeći zaštitu od sunca i novi izgled objekata i gradova, uz energetsku efikasnost u najvišem dometu.
Piše: Isidora Gordić
