Žan Novel (Jean Nouvel) rođen je 1945. godine u Francuskoj. Ovaj francuski arhitekta dizajnira svoje građevine sa namerom da ih uklopi u postojeći arhitektonski i urbanistički kontekst kako bi stvorio izvestan vizuelni pejzaž koji je u potpunoj harmoniji. Njegove arhitektonske mere da ovo postigne su, nekad, da kreira potpun kontrast između objekta i okoline.
Za svoj odvažan eksperimentalni dizajn on je 2008. godine bio nagrađen Prickerovom nagradom za arhitekturu, jednom od najprestižnijih nagrada u struci, a već na samom početku 21. veka se uvrstio u red arhitektonskih zvezda.
Roditelji su mu bili učitelji i zbog njihovog posla porodica je veoma često putovala i selila se po Francuskoj. Mladog Žana Novela roditelji su ohrabrivali da izučava matematiku i jezike, međutim, kad je imao 16 godina krenuo je na časove crtanja i slikanja i ovo je učinilo da bude potpuno obuzet umetnošću i slikarstvom. Njegovi roditelji koji su priželjkivali da im sin postane inženjer su tada predložili da, umesto da prati svoj san i postane umetnik, mladi Žan Novel treba da izabere praktičnije i sigurnije zanimanje od kojeg bi u budućnosti mogao da živi. Arhitektura je bila prirodan kompromis.
Kada Žan Novel nije uspeo da upiše arhitekturu u Školi lepih umetnosti u Bordoou – pao je prijemni ispit – presellio se u Pariz gde je na konkursu za upis u prestižnu Nacionalnu školu lepih umetnosti osvojio prvu nagradu i tako 1965. godine postao student arhitekture na jednoj od najprestižnijih institucija u Francuskoj, a i šire. Kako bi se izdržavao tokom studija, Žan Novel je 1967. godine počeo da radi kao arhitekta pripravnik. U birou u kojem je radio vrlo brzo se pokazao kao izuzetno sposoban arhitekta i bio je postavljen na poziciju da upravlja projektom i građenjem stambenog kompleksa velilkih razmera.
Studije je završio u roku i već sa 25 godina je osnovao svoj prvi arhitektonski biro. Njegova arhitektura odlikuje se pažljivim postavljanjem građevina u urbani, arhitektonski i istorijski kontekst kao i nesvakidašnjom obradom fasada. Prilikom projektovanja svojih zgrada, Žan Novel ne ide u ekstreme niti se koristi sredstvima koja imaju ulogu da privuku pažnju prolaznika, već nastoji da kreira prostore koji su u skladu sa svojom okolinom i kulturom u kojoj „niču“.
Građevina koja ga je lansirala među svetski poznate arhitekte bio je Institut arapskog sveta (L’Institut du Monde Arabe) u Parizu građen u periodu od 1981-1987. godine.
Objekat je postavljen na rigidnom, racionalističkom urbanom bloku koji dotiče Senu. Fasada prema reci je zakrivljena prateći liniju vode na ovaj način umanjujući strogost ortogonalne mreže u okviru koje je objekat izgrađen. Ono što je posebno na ovoj fasadi je prisustvo specifičnih brisoleja koji su dizajnirani tako da podsećaju na tradicionalan arapski geometrijski motiv. Ovi brisoleji i danas se smatraju visokotehnološkim elementima jer su projektovani tako da se u odnosu na insolaciju automatski zatvaraju i otvaraju propuštajuči odgovarajuću količinu svetlosti u objekat.
Još jedna od njegovih poznatih građevina je Toranj Agbar (Torre Agbar) u Barseloni.
Građevina kombinuje nekoliko arhitektonskih koncepata, upečatljiva struktura je izgrađena od armiranog betona sa staklenom fasadom i više od 4.500 prozorskih otvora koji su „isklesani“ iz noseće armirano-betonske strukture. Dodatno, spoljašnjost tornja je opremljena toplotnim senzorima koji regulišu otvaranje i zatvaranje zastora na fasadi i na ovaj način utiču na smanjenje potrebe za hlađenjem objekta i samim tim potrošnju električne energije.
Muzej na keju Branli (Musée du quai Branly) u Parizu u Francuskoj je muzej u kojem se izlažu i čuvaju predmeti koji predstavljaju starosedelačke kulture iz Afrike, Azije, Okeanije i Severne i Južne Amerike.
Muzej je zamišljen tako da njegova arhitektura gradi mostove između kultura, da podstakne radoznalost i ispuni očekivanja različitih posetilaca. Sama građevina sagrađena je na obali Sene i podseća na pešački most. Raznobojne kutije koje su položene u staklenu fasadu sadrže intimnije prostore za izlaganje u muzeju. Ulazna staklena fasada je obavijena gustom vegetacijom tako da je muzej samo delimično otkriven posetiocu koji na ovaj način postaje istraživač.
Pariska flharmonija je projekat izgrađen 2015. godine, karakterističan po svom obliku i aluminijumskoj fasadi. Inovativna forma zgrade filharmonije se poput planine izdiže u Parku de la Vilete.
Aluminijumski fasadni paneli su čvrsto obmotani oko eksterijera zgrade, a ova sjajna ovojnica kontrastira mat materijalima koji se javljaju u eksterijeru. Na fasadi od alumimnijuma se može videti 340 hiljada ptica koje se u vidu panela javljaju u 7 različitih oblika, u bojama od sive do crne i simbolizuju poletanje. Krov je lociran na visini od 37 metara i predstavlja baštu otvorenu za javnost koja posetiocima pruža pogled na grad.
Žan Novelov poslednji projekat je Muzej Luvr u Abu Dabiju.
Ovaj kontraverzan muzej izgrađen je i otvoren 2017. godine i u njemu su prikazana umetnička dela sa različitih strana sveta sa posebnim fokusom na premošćavanje razlika između umetnosti zapada i istoka.
Muzej je dizajniran kao kupola koja pluta. Sama kupola je naizgled proizvod isprepletanih mreža koje omogućavaju prodor svetlosti u unutrašnjost muzeja. Efekat koji kupola ima cilj da pruži je prodor sunčevih zraka kroz krošnje urmi koje se mogu naći u oazama.
Ono što je karakterisalo rad Žana Novela od samog početka je – nedostatak potpisa. Na neki način, ovaj pristup arhitekturi je bio njegov „potpis“. Građevine koje je projektovao su vizuelno veoma različite i, za razliku od drugih arhitektonskih „zvezda“ često ih ne možemo pripisati jednom čoveku.
Takođe, ono što je Novel u svoj opusu pokušao da ostvari je vrlo rano implementiranje pasivne arhitekture koja ima za cilj da smanji potrošnju energije. Svetski poznat arhitekta od početka 70-ih godina prošlog veka, Žan Novel je danas ime koje stoji iza nekih od najpoznatijih građevina današnjice, kako u Francuskoj tako i šire. Njegovi živi, kreativni i iznad svega unikatni objekti predstavljaju mešavinu francuske inventivnosti sa ekološkim elemetima.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.
