Zamena stolarije definitivno je jedna od najvećih i najvažnijih stavki kada je reč o renoviranju stambenog prostora. Budući da se ne radi samo o estetskom “zahvatu” menjanja vrata i prozora koji su dotrajali, pa više ne izgledaju lepo, već i o pitanju izolacije i zagrevanja objekta, ovo je tema kojom se treba ozbiljno pozabaviti na vreme.
Obzirom da je u ljudskoj prirodi da se sve uglavnom ostavlja za zadnji čas, nekako se uvek desi da se setimo grejanja kada je zima već na pragu. Na svu sreću, zamena stolarije spada u radove koji ne traju dugo i mogu se izvoditi tokom većeg dela godine.
DOBRA PRIPREMA
Zamena stolarije je ozbiljan poduhvat i ako rešite da se upustite, treba reći da je za uspeh za početak neophodna informisanost. Kad dođe vreme za postavljanje prozora i vrata, to je deo koji obavljaju majstori i na koji vi kao klijent nemate uticaja. Svoju ulogu treba da odigrate znatno ranije, pravilnim odabirom vrste stolarije, prodavca i proizvođača, i naravno, tempiranjem radova. Prva dilema tiče se vrste materijala od kog će nova stolarija biti napravljena.
Iako se PVC i aluminijum u principu ravnopravno bore za prvo mesto po svojim karakteristikama, faktor odlučivanja ovde će svakako biti cena. Aluminijumska stolarija je skuplja nego PVC, što znači da valja staviti cifre na papir i videti kako se to uklapa u raspoloživi budžet.
Izmerite sve otvore, izračunajte njihovu površinu, a zatim ukupnu kvadraturu pomnožite sa cenom po kvadratu. Izbor ćete napraviti u skladu sa dobijenim iznosom. Vodite računa i o tome da li je prodavac u cenu uračunao i montažu, jer mada uglavnom uz kupovinu ide i besplatna montaža, to ipak treba proveriti.
Prodavca ćete odabrati u zavisnosti od proizvođača, odnosno, odlučićete se za prodavca koji daje najpovoljniju cenu za stolariju marke koju želite. Iako tržište zaista obiluje kvalitetnim brendovima iz raznih zemalja, možda je najbolje igrati na najsigurnije i držati se proverenih proizvođača – tehnologija izrade je besprekorna, najveće su šanse da među njima nađete dobar balans kvaliteta i cene, a i nude najviše inovacija.
UŠTEDA ENERGIJE I NOVCA
Mada kupovina stolarije neosporno jeste krupan finansijski zalogaj za većinu, treba gledati u budućnost i uvideti da će uloženi novac početi da se vraća već sa prvim sledećim računom za struju.
Srbija je jedna od energetski najneefikasnijih zemalja u Evropi, baš zbog loših izolacionih svojstava stambenih objekata, jer su domaćinstva ta koja rasipaju najviše energije – toplotne zimi prilikom grejanja, a energije za hlađenje leti.
Kad se na to doda podatak da jedan stan ili kuća gubi 36% energije kroz prozore koji loše dihtuju, a stanovi iznad desetog sprata čak 47%, isplativost zamene prozora i vrata postaje još očiglednija. Do pre petnaestak godina sva stolarija u našoj zemlji bila je isključivo drvena. Prvi modeli PVC i ALU stolarije, koji su se tada pojavili, bili su dvo i trokomorski i imali jedno ili duplo staklo.
Danas imaju pet ili čak šest komora, i uglavnom dvostruko staklo, mada je sve više u primeni trostruko, jer što je više komora i slojeva stakla, izolacija je utoliko bolja.
Drvo je dobar izolator, ali dosta neotporan na meteorološke uticaje, vlagu, vitoperenje, plesni i insekte. Sve to ga je umnogome potisnulo kao materijal za izradu stolarije, i ustupilo mestu aluminijumu i vinilu. To ove materijale, ipak, ne čini idealnim.
Aluminijum najbolje odoleva vremenskim nepogodama i suncu, kao i pratećim deformacijama i mehaničkim oštećenjima poput grebanja, ali je zato veliki provodnik toplote i samim tim slab izolator, što je jednim delom rešeno pomoću termo mosta, odnosno termo prekida između dva sloja metala u profilu.
PVC je, pak, za nijansu manje otporan, ali bez premca na polju termoizolacije. Sve nabrojano, zato, dovodi do zaključka da možda vredi razmisliti i o jednom pomoćnom sredstvu – roletnama.
Piše: Jelena Mitrović, dipl.novinar
