Kada nam ruska zima zakuca pred vratima, nema dana da ne spominjemo uštedu energije, energetsku efikasnost energenata, grejnih tela, ali i održivost samog objekta u kome živimo i radimo. Iako je održivi razvoj svoju misiju u svetu započeo još krajem devedesetih godina dvadesetog veka, na našim prostorima veliki značaj ima poslednjih godina. Pod održivim razvojem podrazumeva se odgovorno korišćenje energije za svoje potrebe, ali takvo korišćenje, da i buduće generacije imaju mogućnost da zadovolje svoje. Drugim rečima, ne trošiti više od onoga što priroda može da obnovi.
Koliko smo izgubili kompas i koliko besomučno trošimo energiju, govori i činjenica da je moralo doći do osnivanja i pojave održivog razvoja. Održivi razvoj je u tesnoj vezi sa energetskom efikasnošću, pod kojom se misli – što manja potrošnja energije da bi se stvorila druga energija ili zadovoljila potreba korisnika, bez da se narušava komfor i udobnost.
Veliki odliv energije dešava se u industriji i zgradarstvu. Smatra se da su zgrade potrošači koji učestvuju sa oko 40% potrošnje energije. Gotovo pa polovina od ukupne potrošnje, što je uticalo da se sprovedu istraživanja i odrede mere kako bi se ova potrošnja svela na najmanju moguću meru.
Najviše energije gubi se preko fasade sa oko 30%, preko prozora i vrata oko 35%, što je najviši odliv, potom sledi krov sa 25% i, na kraju, pod sa 15%. Glavni razlog ovako velikih energetskih gubitaka jesu loša ili nikakva izolacija objekata, neadekvatna stolarija i neodgovarajuće podne obloge. Sa jedne strane ovo je i razumljivo jer su u pitanju stariji objekti koji su građeni u drugačijim klimatskim uslovima, kada nije bilo potrebe za velikom izolacijom. Međutim, danas je situacija potpuno drugačija.
Upravo to navelo je državne institucije da uvedu propise i zakonske akte koje svaka nova zgrada mora ispoštovati pre i prilikom same gradnje. Takođe, obučeni su ljudi, eksperti za povećanje energetske efikasnosti zgrada, izvršena je tipologija objekata koji su uvedeni u Centralni registar energetskih pasoša.
Putem ovog sistema stručnjaci prate energetsku efikasnost svake zgrade, vode računa gde i šta treba sanirati ili dodatno uraditi kako bi se povećala energetska efikasnost same zgrade, ali i zgradarstva u celini.
Širenje svesti o potrebi sprovođenja održivog razvoja, kao i podizanje energetske efikasnosti zgrada, u velikoj meri postali su merilo kvaliteta i vrednosti zgrada i standard izbora zgrade prilikom kupovine stana.
Danas svaka nova zgrada da bi dobila dozvolu za gradnju mora imati energetski, zeleni, pasoš gde se tačno može predvideti uticaj te zgrade na okolinu, potrošnja energije prilikom gradnje, koliki će biti troškovi energenata u samom objektu, kojoj energetskoj klasi će objekat pripadati i sl.
Sa druge strane da bi se povećala efikasnost starijih objekata, kod kojih je potrošnja toplotne energije dva do tri puta viša u odnosu na novije zgrade, uvedene su nove zakonske i stimulativne mere za snižavanje troškova. Zakonom je predviđeno da, kada se vrši više od 25% rekonstrukcije takvog objekta, objekat mora imati energetski pasoš, a nakon radova mora biti za klasu viši kada je energetska efikasnost u pitanju. Takođe, pokrenuta je kampanja za sve objekte koji nemaju adekvatnu izolaciju, fasadu i stolariju, da se prijave kod nadležnih samouprava za konkurisanje i dobijanje subvencija za zamenu postojeće stolarije.
Svi ovi podaci ukazuju na činjenicu da je za bolje uslove života, ali i duži životni vek objekta bitno i nužno uložiti u energetsku efikasnost objekta.
