U ljudskoj je prirodi da ukrašava sve predmete koje koristi, bez obzira na njihovu namenu. Kako je jedan od prvobitnih materijala koje je čovek počeo kultivisano da koristi drvo, veruje se da je i prve umetničke pokušaje izvodio na drvetu, urezujući šare naoštrenim kamenom.
Od tih umetničkih prapočetaka naših davnih predaka do duboreza kakav danas poznajemo, prošlo je mnogo vremena, a duborez se ustoličio kao umetnost.
Duborez se može primenjivati na različite materijale i u bar dva značenja. Jedno je sinonim za gravuru ili graviranje ploča od drveta ili metala urezivanjem ili izradom reljefa koje se koriste za prenošenje i umnožavanje na drugom materijalu poput papira ili platna. Nekada se ova tehnika koristila za izradu ilustracija za knjige i magazine. Naziva se još i ksilografija.
Drugo značenje duboreza je drvorezbarija odnosno tehnika ukrašavanja dubljim ili plićim urezivanjem i o tome će u ovom tekstu biti više reči.
Zbog svojstava drveta, njegove biorazgradivosti i propadljivosti, nemamo materijalnih dokaza iz drevne prošlosti o duborezu, za razliku od skulptura i reljefa izvedenih u kamenu i mermeru koje traju do dana današnjeg.
Ipak, postoje posredni dokazi da su stari majstori bili itekako vešti u ovom zanatu ili plementoj veštini i da su je primenjivali i u rezidencijalnim objektima, ali prevashodno u sakralnim, odnosno u verskim hramovima.
U hrišćanstvu se to pretežno odnosilo na ikonostase, ikone i nameštaj, ali i na vrata koja imaju značajnu simboličku ulogu i koja su stoga morala biti posebno ukrašena, a najčešće su se izrađivala od teške hrastovine sa prikazima scena iz Hristovog života, floralnom. zoomorfnom i geometrijskom ornamentikom.
I u islamu je izražena upotreba duboreza za ukrašavanje drvenih površina i nameštaja unutar hramova, ali je takođe vratima posvećivana posebna pažnja. Ovde su floralna i geometrijska ornamentika još prisutnije.
U svakodnevnom životu, duborezom se su ukrašavali brojni predmeti i uvek se u obradi drveta — «od pokušaja da se dobije prikladan oblik tesanjem, rezanjem, urezivanjem jednostavnih linija, ili složenijeg izrezivanja ornamenata, sve do minuciozno izvedenih geometrijskih i figuralnih, stilizovanih i realističkih motiva u plitkom i dubokom reljefu i, najzad, figura u punoj plastici, oseća stvaralački proces i težnja za iskazivanjem predanosti umeću, shvatanju lepog i poželjnog», kako se navodi u jednom etnografskom tekstu.
Forme koje se pojavljuju su najčešće floralne, zoomorfne ili geometrijske. Od predmeta koji su se ukrašavali, nesumnjivu dragocenost predstavljaju devojačke škrinje za ruho i muzički instrumenti kojima je posvećivana posebna pažnja. Dakako, duborez se koristio i na graditeljskim objektima i na pokućstvu – nameštaju, ramovima za ogledala i slike, paravanima, a osobito za ukrašavanje prozora, vrata i dovratnika.
Postoji nekoliko tehnika u duborezu koje se koriste za ukrašavanje drvenih površina. Visoki ili duboki reljef je reljef kod koga se prostor i masa međusobno prepliću, odnosno, pojedini delovi reljefa su toliko izbočeni od okvira prema posmatraču da se čini da prodiru kroz prostor. Kod ovog reljefa dramatični efekti i naglašena igra svetla i senke se postiže tzv. podrezivanjem.
Figure doslovno iskaču iz površine drveta, a latice cvetova zadiru u pozadinu i uspinju se i uvijaju uvazduhu. Podrezivanje se koristi da bi se prikrili preseci različitih površina na radu. Tako se stvara utisak dubine jer oku izgleda da jedna površina pluta nad drugom jer visoke površine bacaju senku na površine ispod njih.
Visoki reljef je trodimenzionalan i veoma sličan statui u punoj plastici, te ga za ukupan utisak treba sagledati sa svih strana.
Niski ili plitki reljef ili, kako se još naziva, bareljef, za razliku od visokog je ispunjen manjim izbočenjima, iako se i tu javlja igra sa svetlom i senkama. Zbog senki stvorenih razlikama u visini pojedinih delova reljefa dolazi do izgleda plastičnosti. Kod ove tehnike, ivice jedne izdubljene površine naginju se na dole ka sledećoj površini preseka, a spojevi dve površine su lako uočljivi.
Niski reljef je duborez koji se radi u defnisanim slojevima i čitava izdubljena površina ima plitak izgled, a spojevi izdubljenih površina se susreću tako da nijedna površina ne baca senku na sledeću dublju oblast. Najveći broj sačuvanih primera ranih egipatiskih i grčkih umetnika izvedenih u kamenu ili mermeru, urađena je ovim stilom.
Urezani ili ucrtani reljef nastaje tako što se samo spoljne linije motiva dube u površini drveta. Izdubljene linije dovršenog motiva su ujednačene i po dubini i po širini, a odnos mase i prostora je manje primetan nego kod visokog i niskog reljefa.
Jednostavne linije motiva sa velikim praznim površinama nadvisuju rezove. Pozadina motiva ostaje u nivou originalne površine drveta. Efekat koji nastaje je dvodimenzionalni. Kod niskog i visokog reljefa negativni prostor je pozadina koja se uklanja tokom procesa dubljenja, ali kod urezivanja negativna površina je glavni motiv.
Već je više puta naglašeno da je ukrašavanju vrata posvećivana posebna pažnja, kako na sakralnim, tako i na svim drugim objektima. Simbolika vrata u svim kulturama je izuzetno složena jer ona predstavljaju prolaz iz jednog sveta u drugi, a prag granicu između tih svetova – spoljnog, mirskog, profanog i unutrašnjeg, svetog prostora; iz neprijateljskog u poznati, sigurni prostor; između svetlosti i tame, bogatstva i bede.
Prag je mesto susreta prirodnog i natprirodnog, mesto na kome se obavljaju različite zaštitne magijske radnje vezane za najvažnije trenutke u porodičnom životu kao što su porođaj, svadba, smrt.
Od posve primitivnih materijala i konstrukcije u početku, vremenom su postajala postojala sve složenija i raskošnija, odslikavajući socijalni status i značaj svojih vlasnika. I tu je duborez došao do punog izražaja jer su njime izražavala važnost objekta u koji se ulazilo.
Iako se današnje društvo u velikoj meri odmaklo od tradiciolnog poimanja sveta, i danas se posebna pažnja posvećuje vratima, osobito ulaznim jer su ona prvo lice kuće s kojim se posetilac direktno suočava. Zbog toga se i dalje koristi duborez kao tehnika za ukrašavanje ovog važnog arhitektonskog elementa.
Tehnologija je napredovala pa se sve više za duborez koriste mašine sa laserskim sečenjem tzv. CNC mašine (računarska numerički kontrolisana mašina od eng. computerized numerical control machine) koje mogu da izvedu skoro sve što um može da zamisli. Pojava ovih mašina je ujedno i pojeftinila izradu duboreza i na neki način ga demokratizovala jer je postao dostupniji.
Ipak, za sve one koji žele ljudski dodir na drvetu, pa i poneku sitnu nesavršenost koja i čini svaki pojedini primerak unikatnim, ručno rađeni duborez je pravi izbor.
Autor teksta: Isidora Gordić
