Venecijaneri su odavno odomaćen oblik zastora za prozore kod nas. Sastoje se od vertikalnih traka koje su međusobno povezane kanapom uz pomoć kog se kontroliše kretanje i podešavanje traka.
Trake se pomoću ovog kanapa mogu skupljati, to jest podizati, i spuštati. Za kontrolisanje traka postoji, uglavnom, i ručica koja omogućava da se sve trake od kojih je vencijaner sastavljen istovremeno rotiraju oko svoje ose za skoro 180 stepeni.
Na ovaj način, u odnosu na to kako je venecijaner zarotiran, mogu se postići dva rezultata: može se zaštititi od sunčevih zraka i može se zaštititi od pogleda.
Može se postaviti pitanje zašto se venecijaneri baš tako zovu i da li su na neki način povezani sa Venecijom, ali odgovor na ovo pitanje je teško naći. Iako postoji urbana legenda da su upravo Venecijanci doneli ideju za venecijanere iz Persije, venecijanere je izmislio Britanac iz Londona Edvard Bevan i svoj izum je patentirao još krajem 18. veka.
Međutim, ovakav sistem zamračivanja na prozorima bio je i ranije poznat u Francuskoj, a može se naći i na nekim crkvama koje datiraju s početka 18. veka. Zbog ovih razloga ime ovih zastora za prozore još uvek je misterija, i čini se da će tako i ostati.
Krajem 19. i početkom 20. veka venecijaneri su se naširoko koristili, i to prvenstveno u kancelarijama i poslovnim zgradama gde su služili da regulišu jačinu sunčeve svetlosti i protok vazduha. Kasnije, venecijaneri polako pronalaze put i do domova običnih ljudi gde su danas odavno poznat element.
Trake venecijanera mogu biti različite debljine, u zavisnosti od proizvođača ali i od veličine venecijanera. Međutim, širina koja se najčešće sreće je oko 2.5 cm.
Sama veličina venecijanera najčešće odgovara veličini prozora ili je za nijansu veća.
Nekada su se venecijaneri postavljali i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane ali danas ih ipak najčešće srećemo sa unutrašnje strane.
Razlog ovome je taj što se sa spoljašnje strane na venecijaneru nakupi mnogo prašine tako da je neophodno redovno ga održavati što ga čini nepraktičnim. I unutrašnji venecijaneri su skloni skupljanju prašine tako da se može reći da ovakvi zastori nisu za one ljude koji su lenji kad je u pitanju brisanje prašine.
Venecijaneri dolaze u mnogim bojama i mogu se naći od velikog broja materijala. Mogu se praviti od aluminijuma, plastike, čak i drveta. Danas su, ipak, najčešći plastični venecijaneri. Svaki materijal ovom elementu može doneti nešto svoje u estetskom smislu.
Tako metalni venecijaneri doprinose industrijskom i pomalo sirovom izgledu prozora i prostorije, drveni venecijaneri će uneti toplinu a možda i pomalo rustičan dah u prostor dok će plastični venecijaneri, u odnosu na boju, izgledati otkačeno, ozbiljno ili neutralno.
Venecijaneri će se savršeno uklopiti u svaku sobu i u svaki stil enterijera. Ovome umnogome doprinosi i činjenica da dolaze u najrazličitijim bojama, a mogu se naći i u određenim dezenima. Jendo je sigurno, venecijaner je pre moderan nego klasičan element. Međutim, ovo ne treba da vas pokoleba u upotrbi venecijanera.
Ukoliko imate klasičan prostor i voleli biste da ga oplemenite venecijanerima, nemojte se previše razmišljati, jer kombinacija venecijanera sa klasičnim elementima je potpuno u redu.
Treba samo da odaberete venecijanere u neutralnoj boji kakva su bež ili bela, u zavisnosti od boje vašeg enterijera. U klasičan enterijer lepo će se uklopiti i venecijaneri u boji drveta.
Moderan enterijer će odlično izgledati sa venecijanerom bez obzira na materijal i boju. Ukoliko želite da postignete minimalistički izgled odabraćete venecijaner u crnoj ili beloj boji, ili pak neku metalik varijantu ovih boja. Boje kao što su tamno smeđa, crna ili siva daće ozbiljnost prostoru tako da se mogu koristiti u radnim sobama ili poslovnim prostorima ili prosto ukoliko želite da postignete ozbiljan izgled u enterijeru.
Tamne boje venecijanera savršeno će pristajati spavaćoj sobi gde vam je neophodna što veća zaštita od svetlosti dana, pogotovo vikendom prepodne, kada želite da sustignete sve one sate sna koje ste tokom nedelje propustili.
Dobra strana venecijanera je što ovaj element nije rezervisan samo za prozore već se može montirati i na vrata. Bez obzira da li se radi o ulaznim vratima ili vratima od terase, venecijaner će se pokazati i više nego funkcionalan a u pojedinim slučajevima i kao skulpturalan.
Inovacije koje se u svetu venecijanera mogu zapaziti poslednjih godina uključuju korišćenje luksuznih materijala, pre svega skupocenih vrsta drveta koje se upotrebom posebnim tehnologija obrađuje kako bi se napravile trake za venecijanere, i, što je još više prisutno, upotreba motorizovanih kontrola za sisteme venecijanera.
Postoje specijaliovane firme koje se bave razvojem sistema kontrole venecijanera koji se mogu pokretati i kontrolisati ručno ili pomoću specijalno dizajniranog kompjuterkog softvera. Ovi sistemi dozvoljavaju veoma diskretno upravljanje venecijanerima kao i programiranje kontrola ovog elementa.
Na ovaj način omogućeno je da se u odnosu na položaj sunca i spoljašnju temperaturu podešava položaj venecijanera i tako štedi energija ili jednostavno bira količina svetlosti koja pojedinsu i korisniku prostora odgovara.
Različiti ljudi imaju različito mišljenje prema venecijanerima. Nekima su izuzetno privlačni i lepi, i omogućavaju idealnu kontrolu količine svetlosti koja dolazi do prostorije. Drugi se, pak, žale na to kako im venecijaneri ne pružaju dovoljno tame ujutru bez obzira koliko su zarotirani.
Pritužbe postoje i na održavanje venecijanera koje može da bude iritirajuće i pipavo i svakako nepristupačno onima koji se i inače ne vole latati krpe za prašinu previše često.
Međutim, ono što ide u prilog venecijanerima je da mogu da budu izuzetan regulator količine svetlosti i da mogu zaista lepo i efektno da izgledaju u bilo kojoj prostoriji i u domu sa bilo kojim stilom. Ovi moderni i zanimljivi zastori zaista mogu da ukrase svaki prozor.
Autor teksta: Irma Talović
