Pri uređenju doma, malo ko od nas će obratiti posebnu pažnju na vrata koja dele prostorije. Kao već ugrađena, prihvatamo ih zdravo za gotovo. Da to uopšte ne mora da bude tako svedoči veliki izbor formi, tipova, boja i oblika enterijerskih vrata, kao i ideja na koji način se intervencijama na tom polju može uticati na čitav enterijer.
Dobar izbor vrata je neophodnost koja donosi velike promene u funkcionalnosti i stil unutrašnjosti objekta. Većina nas nakon selidbe ulazi u nov prostor u kome su vrata već instalirana, te na njih obraćamo i najmanje pažnje, i zanemarujemo koliko važnu ulogu imaju u funkcionisanju čitavog objekta, prvenstveno funkcionalnu, a zatim i estetsku. Stil, materijal, izolacija zvuka ili zvuk koji proizvode, su samo neke od tačaka na koje je vredno obratiti pažnju.
Čak i male intervencije na vratima, kao što su njihovo farbanje, može u enterijeru uneti sasvim novu notu. U zavisnosti od namene prostorija, ona ne moraju činiti uvek potpunu pregradu i nekada je adekvatno ugraditi vrata sa staklenom ispunom, tako da pružaju dovoljno odvajanje između dva prostora, ali ih istovremeno i povezuju.
Svaka unutrašnja stolarija u svojim specifikacijama nosi koeficijent količine zvuka koji propušta. To, naravno, zavisi prvenstveno od materijala i načina na koji su izrađena, i za prostorije posebnih namena poželjno je da taj koeficijent bude veći od standardnog, kao što je to slučaj u poslovnim ili komercijalnim objektima, gde je poželjno izdvojiti zone ili određene prostorije i zvučno kako bi rad bio sasvim neometan.
U svojoj formi postoji nekoliko tipova vrata i odabir zavisi od brojnih faktora, kao što su želje korisnika, raspolaganje prostorom, cena, i druge karakteristike.
Klizna vrata se najčešće prave od drveta, stakla ili se čak nižu s ogledalima. Mnoga od njih se koriste za plakare koji su već ugrađeni. Tako zauzimaju najmanje prostora jer se vrata ne otvaraju u unutrašnjost prostorije, već kližu duž zidova.
Takozvana džepna vrata se kod nas nešto ređe sreću, ali su veoma česta na zapadu. Takva vrata su najsličnija kliznim, s tim što je razlika da se ova džepna vrata ne kližu duž zida, već se uvlače u zidove. Postala su veoma popularna upravo zbog uštede prostora, a krase veliki broj kuća s kraja 19. veka.
Harmonika vrata su i na našim prostorima bila popularna pre nekoliko decenija, kao još jedna inovacija u polju uštede prostora. Danas se najčešće sreću u pomoćnim prostorijama, plakarima i uopšte malim prostorima gde ima najmanje mesta te je svaka ušteda vredna.
Noviji trendovi donose i novu primenu vrata koja su se koristila u objektima sasvim druge namene
Tako na zapadu sve češće srećemo takozvana seoska vrata, vrata štala, koja su se zaista koristila u štalama. Masivna drvena vrata koja se kližu duž vidljive metalne šipke su u enterijer uvele neobičan spoj rustičnog i modernog, i mogu biti zaista šik.
Francuska vrata su vrata čija je površina izdeljena na panele, koji su zatim ispunjeni staklom ili drugim prozirnim materijalom. Ti paneli dolaze u nebrojano oblika i veličina, a najviše se vezuju za salonske stanove i služe da odvoje dnevne zone. Sa druge strane, holandska vrata su kod nas retkost.
U pitanju su vrata koja su podeljena horizontalno na pola, tako da se samo gornja polovina može otvoriti, dok donji deo ostaje zatvoren. Postoje i takozvana skrivena vrata koja nemaju nikakve vidljive okove i vizuelno se apsolutno stapaju sa zidovima.
Odabir između ovih različitih stilova zavisi prvenstveno od korisnika, i iako su u prošlosti određeni tipovi vrata bili vezivani za određena područja i namene, danas pravila ne postoje, i u zavisnosti od kreativnosti mogu dobiti potpuno nova mesta i uloge.
Što se materijala tiče, razlikujemo nekoliko koji se najčešće primenjuju. Vrata punog drveta mogu biti izrađena od različitih vrsta drveta, što naravno, najviše utiče i na cenu. Masivna puna vrata se koriste najviše za spoljna, dok se za unutrašnja vrata odabiru nešto lakša ili mekša. Takva vrata od punog drveta treba izbegavati za prostorije koje su izložene vlagi, kao što su kupatila, jer drvo kao takvo nije toliko otporno na vlagu i vremenom može doći do krivljenja i izvitoperenja.
Medijapan je materijal od kojih je većina unutrašnjih vrata danas izrađena. Stabilna su i ne dolazi vremenom do vitoperenja kao kod drveta, a takođe su glatka i pogodna za farbanje, te se mogu uklopiti u najrazličitije enterijere.
Furnirana sobna vrata koja se izrađuju od medijapana mogu da se izrađuju po meri otvora, štok u širini zida, sa obostrano štelujućim pervajzima koji pokrivaju rupu između štoka i zida, itd. Mogu se izrađivati od prirodnih furnira, i to su najčešće od drveta bukve, hrasta, jasena, venge, mahagonija i dr. Potrebno je lakirati ih i kao takva otporna su te se mogu koristiti i u prostorijama u kojima je vlaga.
Na tržištu nalazimo i vrata od HDF-a, vrata sa dekor folijom, od PVC-a i dr. HDF skraćenica stoji za High Density Fiber i izrađuju se od duplošperovanih ploča, dok je unutrašnjost punjena izolacionim saćem koje se nalazi unutar konstrukcijskog rama. Takva vrata imaju sličnu strukturu kao i medijapan, ali su presovana pod večim pristikom tako da imaju veću tvrdoću.
Folija na vratima pružaju mogućnost različitih dizajna. Dekor folija je ukrasna folija koja se koristi za presvlačenje površina, i nanosi se na profilisane tablle ili druge podloge. Može biti melaminska ili polipropilenska, s tim da su polipropilenske deblje i otpornije. Kako se izrađuju u različitim debljinama, bojama i dezenima, moguće je i uklapati ih u različitie enterijere i kombinovati sa ostalim elementima.
