Na našem portalu www.prozorivrata.com u prethodna tri meseca imali smo anketu oko zamene fasadnih prozora na osnovu inicijative Ministarstva za energetiku i rudarstvo i Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Veći broj ispitanika, preko 76% je zainteresovan za subvencije za zamenu fasadne stolarije. Interesantan je relativno veliki broj ispitanika, njih oko 24% koji nije zainteresovan za subvenciju. Te subvencije zaista nisu male, iznose preko 50%, što nije mala suma za građane Srbije. Mnoge aktivnosti u našoj zemlji su pokretane, ali su rezultati bili veoma skromni, i to je verovatno razlog skepticizma kod četvrtine ispitanika. Za svaku je pohvalu ova inicijativa prethodno navedenih ministarstava, pod uslovom da se ovaj projekat izvede kvalitetno i na vreme.
Već sada ima dosta skeptika koji sumnjaju u realizaciju ovog projekta, iz prostog razloga što ne znaju u kojim stanovima će biti izvršena zamena fasadnih prozora. Sadašnji predlog „bukvalnog” pregleda prozora, broj krila, da li je jednostruko ili dvostruko staklo nije dovoljan. Ne sme se dozvoliti da dođe do zamene prozora koji su relativno dobri. Potrebno je promeniti tehnologiju pregleda.
Na samom početku, razgovarali smo sa profesorom dr Draganom Škobaljem koji nam je rekao da fasadni prozori gube toplotnu energiju na dva načina (provetravanjem, kondukcijom).
„Gubici provetravanjem su ubedljivo veći u poređenju sa konduktivnim gubicima toplote. Ovde će se analizirati samo zimski režim, iako i letnji zahvaljujući povišenim temperaturama treba ozbiljno uzeti u razmatranje. Potrebno je pored prethodno navedenog pregleda izvršiti merenje broja izmena vazduha, koji u pojedinim stanovima može dostići vrednost 4 do 6 i/h. Ispravan prozor je onaj prozor koji je kvalitetno proizveden i kvalitetno ugrađen.“
Nažalost, kod određenih stanova kvalitetna ugradnja je nezadovoljavajuća. Fuge između rama i zida nisu adekvatno urađene što uzrokuje intenzivnije strujanje vazduha koje prouzrokuje velike toplotne gubitke. „To se često golim okom ne vidi, te se predlaže kombinacija merenja i računanja. Onda ćemo biti dovoljno sigurni da menjamo prozore koji su veliki gubitnici toplotne energije“, navodi Škobalj i dodaje da je potrošnja energije za grejanje stanova u Srbiji veoma velika i dostiže od 180 kWh/m2 do 200 kWh/m2. Nasuprot ovom podatku prosečna potrošnja toplotne energije u sezoni grejanja u Nemačkoj iznosi 50 kWh/m2.
Postavlja se pitanje koji je osnovni zadatak zamene fasadne stolarije? Zdravlje, komfor i energetska efikasnost. „U Srbiji bi trebalo da bude energetska efikasnost glavni izvor energije. Poređenjem elementarnih podataka lako se uočavaju drastične razlike. Energija nije besplatna a mi je često nekontrolisano trošimo. Zamena fasadne stolarije u Srbiji nije trošak nego ušteda. Ove investicije se veoma brzo otplate, već u roku od dve godine. Izgleda da mi kao država elementarnim i očiglednim stvarima poklanjamo najmanju pažnju. Glavna ušteda energije je u starim zgradama. Nemci su ove poslove rekonstrukcije zgrada obavili pre četrdeset godina, a mi tek sada shvatamo značaj energetske efikasnosti. Energetsku efikasnost je najlakše primeniti u zgradama za stanovanje. Dok su u Nemačkoj gubici kroz fasadne prozore 30% kod nas dostižu 60%, i to nam ne smeta. Puno smo bogati i možemo da trošimo. Problem je što mi nismo u stanju da konsekventno provedemo i primenimo efekat 5E (energija, ekonomija, ekologija, efikasnost, edukacija).“
Format školske edukacije moramo zameniti primenjenom i rezultati neće izostati. Iza ovakvih projekata mora da stane kompletno društvo, a naročitu ulogu imaju obrazovne institucije, instituti, privredne komore. Nije dovoljno problem prepoznati, nego ga i kvalitetno rešiti. Moramo raditi korak po korak, iako smo dosta vremena potrošili u uzaludnim i vrlo često beskorisnim raspravama. Zgrada se mora posmatrati integralno, s aspekta građevine, mašinstva, elektrike i automatike.
Ne vredi automatika i savremeni uređaji za grejanje i hlađenje ako zgrade nisu adekvatno izolovane. Bez obzira što zidovi zauzimaju mnogo veću površinu, prozori su ubedljivo najveći gubitnici energije. „Ukoliko se adekvatno odredi ovaj projekat kao i naredni mogu se očekivati velike ekonomske i zdravstvene koristi. Na visokim temperaturama je otežan boravak u stanovima koji se manifestuje raznim oboljenjima. Krenimo korak po korak i doći ćemo do rezultata.
Prof. dr. Dragan Škobalj je naveo i jedan jednostavan primer: da u Srbiji zamenimo fasadne prozore na 100.000 m2 stambene površine. „Za ovu površinu odgovarajuća površina prozora je 20.000 m2. Prethodno navedenoj površini stanova odgovara 1500 stanova prosečne površine 60 m2. Zamenom prozora bi se ostvarila minimalna ušteda 40% što bi prosečnu potrošnju smanjilo na 120 kWh/m2, ušteda iznosi 80 kWh/m2 ili 8 l tečnog goriva. Donja toplotna moć tečnog goriva iznosi 10 kWh. Ušteda za jedan stan od 65 m2 iznosi 5200 kWh ili 520 litara tečnog goriva. Za 1500 stanova ušteda bi iznosila 7.800000 kWh, odnosno 780.000 l tečnog goriva. Prosečna cena PVC-U fasadne stolarije iznosi 120 €/m2.
Ovo je nešto veća cena u poređenju sa prošlom godinom jer je u međuvremenu došlo do porasta cena repromaterijala. Nije analiziran letnji režim koji minimalno utiče na potrošnju energije 40%. Posebno zabrinjava što određen broj, posebno starih stanova za grejanje koristi električnu energiju. Taj broj stanova u Beogradu je dostigao 37%. Samo malim zahvatima bi znatno smanjili potrošnju najkvalitetnijeg oblika energije, električne energije.
Profesor dalje objašnjava: „Žalosno je da se električna energija na klasičan način koristi za grejanje jer je najveća količina električne energije proizvedena u termoelektranama, preko 70%. Stepen iskorišćenosti naše najbolje termoelektrane ne prelazi 34%. Spaljuje se nisko kalorični ugalj da bi se visoko sofisticirani oblik energije (električna energija) preveo u toplotnu. Da li smo zaista toliko bogata zemlja? Ili nemamo adekvatne odgovore na ovo suštinsko pitanje. Vrlo lako posežemo za investicijama, kreditima, koje treba otplatiti. Mi smo veoma zadužena zemlja, i ne smemo otplate ostaviti narednim generacijama. Ključna uloga je energetska efikasnost, jer su rezultati uočljivi u vrlo kratkom vremenskom periodu.“
Investicija TE Kostolac instalisane snage 350 MW košta preko 700 miliona evra, dok planirana izgradnja u saradnji sa Republikom Srpskom – Buk Bijela u tri faze košta oko 550 miliona evra. Instalisana snaga Buk Bijela je 211 MW, u prvoj fazi 100 MW, 51% Srbija i 49% Republika Srpska. Moramo voditi računa o prioritetima. Na taj način ćemo ostvariti odgovarajuće rezultate. Simultano moramo voditi računa o smanjenju instalisane snage grejnih i rashladnih uređaja. Koristiti rashladne uređaje sa frekventnom regulacijom. Isti koriste i do 30% manje električne energije. Energetska efikasnost mora biti stub razvoja energetike u Srbiji.
„To je razlog zašto časopis Prozori&Vrata permanentno insistira na ispunjavanju ovih zahteva. Adekvatnom primenom efekta 5E značajno ćemo pomoći održivom razvoju zemlje (ekonomskom, društvenom i ekološkom). Rešenju ovog problema treba da pomognu sve stručne (meritorne) institucije. Teoretska razmatranja konačno prevesti u praksu, to je odgovarajući put za razvoj Srbije. Nadamo se da ovaj projekat neće biti samo kampanja nego permanentan proces“, rekao je za kraj profesor dr Dragan Škobalj.
Miloš Ivanišević, marketing menadžer u kompaniji Joviste d.o.o. takođe je prokomentarisao rezultate naše ankete.
„Ušteda, estetika i komfor u Vašem domu uz pomoć države. Ove subvencije biće jedinstvena prilika da ukoliko niste, zamenite stolariju u svom domu. Na taj način smanjićete utrošak energije, uštedeti veći iznos novca na godišnjem nivou i dobiti i do 5 stepeni topliji dom.“ Shodno tome, Miloš smatra da gde god postoji prilika odnosno šansa za zamenu stolarije putem subvencija da je to definitivno prilika koju treba iskoristiti bukvalno bez razmišljanja, jer nova energetski efikasna stolarija predstavlja boljitak odmah.
Razgovarali smo i sa Milicom Zemunac iz kompanije Rollo Planet koja smatra da su rezultati naše ankete apsolutno racionalni i očekivani.
„Subvencija 50% vrednosti radova je bez izuzetka stimulišuća za svakoga, pogotovo s obzirom na trenutne ekonomske poteškoće i veliki porast cena u oblasti građevinarstva. Gledajući na prosečne vrednosti izvođenja radova, minimalni iznos subvencije je 50.000 dinara za manji stan, što je nečija mesečna plata, te svakako preporučujemo svima koji imaju mogućnosti i uslove da iskoriste ove povlastice, da to i učine.”
Milan Majkić iz kompanije Betaplast smatra da su rezultati ankete očekivani u korist onih koji bi koristili subvencije za zamenu stolarije.
“Već nekoliko puta smo komentarisali koliko je sjajno što će građani dobiti mogućnost da zamene dotrajalu stolariju uz subvenciju lokalne samouprave od 50%. Kod nas se mnogo energije troši neracionalno, odnosno rasipa i ove mere bi svakako to trebalo da postepeno umanjuju”.
Milan ipak ističe da je program subvencija ove godine samo pilot projekat, te neće moći da konkurišu svi građani. “Prave rezultate i utiske treba da očekujemo tek u narednim godinama. Za one koji žele da nabave novu stolariju visoke energetske efikasnosti, mi nudimo 7-komorni PVC sistem Schüco LivIng 82 i nadamo se da će ovaj program podržati i kvalitetnije sisteme kako bi ljudi koji menjaju stolariju bili mirni na duži rok što se tiče uštede energije, kako za grejanje tako i za hlađenje, i na taj način doprineli boljem očuvanju životne sredine.”
