Savremenim načinom života sve češće zamenjujemo dnevno prirodno svetlo veštačkim, a dan za noć. Time naš telesni sat dolazi u disharmoniju s prirodno ustrojenim funkcionisanjem organizma. Otuda sve veću pažnju nauke zauzima uticaj osvetljenja na naše prihičko i fizičko zdravlje. Zaključak je da i sami moramo voditi računa o pravilnoj distribuciji prirodne svetlosti u našim domovima, kao i zaštiti od njega. Danas nam se pruža veliki izbor sistema osenčenja kojima se ispunjavaju kako funkcionalne, tako i estetske potrebe modernog društva.
VEČNA OPOZICIJA SVETLOSTI I TAME
Svetlost i tama su stvarne, dnevne pojave, oličene, pre svega, u kontrastu između dana i noći. Same reči – svetlost i tama (mrak), kao i one izvedene od njih, razvile su, pored svojih osnovnih značenja, i ona koja su sekundarna, tj. prenesena, a koja srećemo i svakodnevno upotrebljavamo u dobro poznatim frazeologizmima – svetlo na kraju tunela, svetla tačka, to nas je prosvetlilo ili, pak, tamna strana priče, pao mi je mrak na oči, obuzela ga je tama. Prirodna opozicija između svetla i tame, u jeziku se transponuje i kao opozicija dobrog i lošeg, gde je svetlost ono dobro, a tama loše. Jezik u svom bezgraničnom potencijalu povezuje značenja oblika i boja s najrazličitijim čovekovom iskustvima kako bi smisao reči bio najplastičnije objašnjen. Jezik je ogledalo ljudske psihologije, utemeljene kako na nasleđenom percipiranju sveta koji nas okružuje, tako i na tradicionalnom znanju vezanom za čovekov način života, zdravlje i produktivnost. Ovaj vid opozicije, zapravo, ima svoje utemeljenje u nauci, pre svega medicini i psihologiji.
U (NE)SKLADU S PRIRODOM
U pređašnjim vekovima, čovekov način života je bio usklađeniji s prirodnim procesom smene dana i noći, odnosno svetlosti i tame. Obdanica je bila predviđena za budno stanje, rad, pretežno obavljan napolju, i kućne dnevne aktivnosti, a noć za spavanje. Dan je počinjao s prvim zracima sunca, a završavao se s prirodnim smirajem. Razvojem različitih mogućnosti veštačkog osvetljenja i poslova koji sve češće nisu vezani za prirodno okruženje, recimo, poljoprivredu, nekad dominantnu na našim prostorima, dolazi do sve češćih boravaka u zatvorenom, zamračenom prostoru, uz tehniku, veštačko svetlo, kao i do čuvene zameni noći za dan. Noćne smene, poslovi uz kompjuter, kasno učenje, noćni izlasci, takođe, sve više utiču na (dis)balans našeg organizma koji nam je nametnut samom prirodom. Čovek se nužno mora prilagoditi vremenu u kojem živi, međutim, kako savremeni način života sve više utiče na naše psiho-fizičko zdravlje i svakodnevno funkcionisanje, moramo osvestiti važnost kvalitetnog sistema osenčenja prostora u kojima obitavamo, bilo na poslu, bilo kod kuće.
ZDRAVLJE KROZ PRIZMU PRIRODNOG SVETLA
Zadivljujuće je kako dnevni ciklusi smene dnevnog svetla i tame utiču na zdravlje i raspoloženje ljudi. Preko vizuelnih senzora u oku, mozak prepoznaje smene svetlosti i tame i njima prilagođava telesni cirkadijalni ritam, tako da se naše ponašanje i potrebe sinhronizuju sa smenama obdanice i noći. Bez odgovarajućeg i usklađenog sistema smene svetlosti i tame, odnosno prirodnog časovnika, telesni časovnik luta. Svetlost utiče na lučenje hormona odgovornih za raspoloženje, koncentraciju ili budnost, kao i na emotivnu stabilnost.
* Dnevna svetlost podstiče lučenje serotonina, takozvanog hormona sreće, te se po lepšem danu osećamo prijatnije i veselije. *
Ključna i za proizvodnju hormona melatonina, poznatog kao hormona sna. Imuni sistem, takođe, slabi usled nedostatka De-vitamina kojim se čovek napaja, upravo, iz prirodne sunčeve svetlosti.
VEŠTAČKO OSVETLjENJE U NAŠOJ SVAKODNEVICI
Kvalitet osvetljenja važan je i pri veštačkim svetlosnim rešenjima, budući da im svakodnevno u velikoj meri posežemo. Sve češća pojava nespavanja u noćnim časovima, naročito prisutna kod mladih, čini različite pretumbacije u organizmu, a spavanje po svetlom delu dana ne daje dovoljan kvalitet sna. Veštačka svetlost, jedini izvor svetlosti u noćnim časovima, mnogo je manjeg intenziteta nego prirodna sunčeva svetlost. Svetlost unutrašnjeg okruženja, prema navodima nekih studija, obezbeđuje 15% manje od intenziteta dnevne svetlosti. Ono je često prigušeno, te prouzrokuje umor i pospanost. Time se, osim narušavanja zdravlja, utiče i na produktivnost u dnevnim aktivnostima i poslovnom angažovanju. Naravno, ni preveliki intenzitet svetlosti ne donosi plodonosne efekte. Štaviše, blještanje izaziva osećaj neprijatnosti, dovodi u stanja napetosti i razdražljivosti. Mogu se javiti i problemi s vidom, naročito usled velike izloženosti prejakoj veštačkoj svetlosti ili, pak, svetlosti koja pod lošim uglom pada, recimo, na radnu površinu. Iako ona, isprva, povećanjem budnosti povećava efikasnost, posle dužeg vremena izaziva zamor očiju i opšte stanje umora kojim se, potom, pojačava stres u organizmu, a koji nas uvodi u apatiju i napetost i, naravno, smanjuje motivaciju. Zbog mnogobrojnih mana veštačkog osvetljenja, još više moramo povesti računa o pravilnoj distribuciji dnevnog svetla.
RAZLIČITA REŠENJA ZAŠTITE OD OSVETLjENJA
Da bismo u svom domu ili radnom prostoru obezbedili dovoljno i kvalitetno osvetljenje, bilo ono prirodno ili veštačko, posežemo za različitim rešenjima. Prilikom distribucije osvetljenja, važno je da ga bude optimalno, što znači da moramo izabrati i adekvatan način zaštite od preteranog osvetljenja, što je naročito potrebno u prostorijama u kojima se spava. Naime, istraživanja su pokazala da je višak svetlosti nepogodan za kvalitet sna, i naravno potonju dnevnu aktivnost i produktivnost. Izbor zaštite od sunca, kako intenzivne svetlosti, tako i toplote i UV-zračenja, uslovljavaju nekoliki faktori.
* Pre svega to je odabir između spoljašnjih zaštitnih rešenja – roletne, žaluzine, brisoleji; i unutrašnjih – klasične ili rolo zavese, venecijaneri itd. Na ovaj izbor utiče i namena prostora – poslovni prostor, privatni dom, javna ustanova, kvalitet materijala, a zatim ukus i stil svakog od nas pri izboru modela, boja i dezena, a, naposletku, i platežna moć. *
Zaštitnim protektorima, međutim, štitimo i stolariju, naročito u trenutku vremenskih nepogoda. Bilo da su naši prozori od drveta, aluminijuma ili plastike, da bi duže služili svojoj svrsi, moramo ih čuvati od kiše, grada ili vetra.
SPOLjAŠNJI REGULATORI PROTOKA SVETLOSTI
Prve su mi na pameti kamene sivkaste kuće, na nekoj morskoj obala, osunčane na obroncima brega. Na njima zelene žaluzine, otvorene u jutarnjim satima dok idemo na plažu, a zatim, oko podneva, zatvorene zbog jarkoga sunca. Kada naiđe bura, čuje se kako lupaju o zid, dok domaćini ne stignu da ih sklope.
* ŽALUZINE, nezalobilazni deo tradicionalnih primorskih kuća, nazivaju se još grlije, šalukatre ili spoljni venecijaneri. Izrađivane od drveta, letvi i dasaka, jednostavne ugradnje na fasadu. *
Najčešće dvokrilne, sa poprečnim letvicama kojima se reguliše stepen prodora sunčevog zraka i čini prava igra svetlosti i senke u unutrašnjosti. Zbog svoje funkcionalnosti, česte su i na ovdašnjim kontinentalnim prostorima.
Usled različitih atmosferskih uticaja, drvo je podložno promenama, te žaluzine treba farbati, lakirati i redovno čistim održavati. Zbog svoje rustične estetike, popularne su i u savremenim domovima u različitim varijantama, te tako srećemo i harmonika ili klizne žaluzine. Najčešće pravougaone, ali i po narudžbi i lučne. Osim od drveta, žaluzine mogu biti i od aluminijuma ili PVC-a. One su, za razliku od drvenih, otpornije na sve vrste atmosferilija, te su dužeg životnog veka i jednostavnije za održavanje.
* Oskudnije lepote, ali svakako izdržljivije i najpopularniji kod nas bile bi ROLETNE. Nekad su bile drvene, a potom su se počele proizvoditi od plastike, PVC-a ili aluminijuma. *
Po konceptu i načinu rada, roletne se od svojih početnih varijanti nisu mnogo izmenile, ali jesu dosegle svoj vrhunac. Mogu se ugrađivati unutra, prilikom izgradnje objekta, ili spolja, naknadnim postavljanje na već postojeći tip stolarije, odnosno, njihovo kućište može biti spolja ili iznutra. Njima upravljamo ručno – automatom sa trakom ili kurblom, ali mogu biti i automatske (s elektromotorom) kojima upravljamo pomoću tastera.
* Sve češći vid spoljne zaštite bili bi i BRISOLEJI. Od davnina se koriste u toplijim podnebljima gde horizontalne ili vertikalne lamele ili ploče senče prozorske otvore i balkone. *
Praforme savremenih brisoleja srećemo i u Tadž Mahalu gde se kameni paravani protežu preko velikih prozorskih otvora. Oni, međutim, svoj procvat doživljavaju u modernoj arhitekturi. Osim funkcionalne paravanske zaštite od sunca, postaju i važan arhitektonski element na mnogim objektima. Kao važan deo arhitektonskih rešenja brisoleji nisu postali zbog svoje specifične estetike, već zbog mogućnosti čuvanja energije i smanjenja njene potrošnje prilikom upotrebe, što direktno utiče i na finansijski aspekt. Izuzetno zanimljivi i efektni, mogu biti horizontalni, vertikalni ili u obliku paravana. Čine površinu ispred fasade, te su svojevrsni zidovi oko prozorskih otvora. Fiksirani, pokretni ili s mehanizmom, kreću se diktirani pokretanjem sunca, a izrađuju od drveta, metala ili betona. Mogu se i naknadno dodati na fasadu već izgrađenog objekta. S inženjerske i projektantske strane, brisoleji su, međutim, opterećenje za spojne zidove objekata, te pri njihovom projektovanju treba biti precizan u proračunu, a takođe i misliti na sneg, kišu ili vetar.
UNUTRAŠNJA ZAŠTITA I(LI) ESTETIKA
Za estetiku našeg enterijera umnogome je važan odabir zastora koji ćemo staviti na prozore. Ovde dizajnerske mogućnosti dosežu vrhunac u izboru materijala, boja i šara, te se za svaki dom može naći optimalno uklopivo rešenje. Za razliku od spoljašnjih sistema zaštite od svetlosti i toplote, unutrašnje imaju i dekorativnu funkciju, koja često odnosi primat, naročito kada su u pitanju zavese. Sačinjene od gustih i debelih materijala, vrlo su pogodne zimi jer zadržavaju toplotu u prostoru. Iz istog razloga, nisu najbolji izbor za letnje mesece, budući da prostoriju čine zagušljivom. Njima, takođe, možemo i potpuno zamračiti prostoriju, što je naročito važno pri spavanju. Izrađuju se od najrazličitijih materijala – pamuka, lana, svile, pliša, viskoze, akrila itd., ili od kombinacije materijala, a mogu biti i vezene ili heklane, najraznovrnsnijih nijansi, dezena, printova.
Danas su sve popularnije TRAKASTE ZAVESE, sastavljene iz niza traka između 8 i 13 cm, a koje se pomeraju pomoću lančića. Zbog mogućnosti okretanja traka, jednostavno se reguliše nivo zastupljenosti svetlosti u prostoriji. A osim od platna, izrađuju se i od aluminijuma. Za dekoraciju velikih staklenih površina koriste se PANELNE ZAVESE poznate i kao panelni zastori. One se ne mogu rotirati, već se kližu do željene pozicije na šinama. Zastori mogu biti i u vidu rolo zavesa, sačinjenih od tekstila, poliestera ili PVC-a. Namotane na valjak koji leži na metalnim nosačima, u željeni položaj se stavljaju pomoću uzice.
Posebna vrsta prozorskih zastora jesu i VENECIJANERI. Sačinjeni od međusobno povezanih traka horizontalno postavljenih na prozorsku površinu. Ove su se trake nekada izrađivale od drveta, a sada su mnogo češće one od plastike ili aluminijuma. Jednostavno se podižu i spuštaju. Zbog svoje efikasnosti i modernog dizajna, iz kancelarija su se tokom XX veka preselili i u domove, gde sve češće čini deo enterijera. Njihova mana, međutim, leži u samom održavanju. Naime, kako su skloni skupljanju prašine, a njihovo brisanje mora biti vrlo nežno budući da su sačinjeni od tankih i krhkih delova.
Autor teksta: Sanja Dakić
