Slobodno možemo reći da više ne postoji tačka na planeti do koje nije stigla priča o važnosti uštede energije. Bilo da se radi o polarnim ili tropskim predelima, te umerenom pojasu u kom su prisutna sva četiri godišnja doba, zahvaljujući sredstvima masovnog informisanja, internetu, ali i brojnim kampanjama koje su za cilj imale buđenje energetske osvešćenosti kod savremenog čoveka, sada svi znamo da je neophodno na sve moguće načine sačuvati što više energije zato što je ponekad nema dovoljno, ali i zato što ćemo smanjenjem potrošnje uštedeti novac, koji zahvaljujući tome možemo da upotrebimo za nešto što nisu računi za struju i grejanje.
Svaki stambeni ili poslovni objekat sastavljen je od „rupa“ za gubitak energije. To su u prvom redu prozori i vrata, a zatim i krov, kao i podrumske prostorije ako ih ima. Kroz svaki od ovih otvora iz objekta odlazi značajan procenat toplotne energije zimi, a ulazi mnogo toplote leti. Sve to kad mu vreme nije – zimi ne možete da se ugrejete, a leti da se rashladite, i to, naravno, dodatno opterećuje grejne i rashladne uređaje koji u jeku sezone moraju da rade punim kapacitetom. Iz navedenih razloga se i javila potreba za zamenom dotrajale stolarije plastičnom ili aluminijumskom svuda gde je prethodno bila drvena sa jednostrukim staklom.
Osim odgovarajuće stolarije, sa kojom se u najvećoj meri rešava problem rasipanja toplote u prvom redu, tu su i razna dodatna sredstva pomoću kojih se može maksimizirati efekat uštede. Većina njih decenijama unazad važi za etablirane „štediše“, kakve su na primer roletne, ali „štediše sa odloženim dejstvom“. To znači da ćete efekat uštede svakako osetiti kroz umanjenje računa za električnu energiju, ali u manjim sumama u više navrata, a investiranje u postavljanje roletni predstavlja ozbiljan izdatak odmah i sad, koji možda u datom trenutku nećete moći da ispratite. Upravo zbog toga na scenu je stupio proizvod koji odavno nije nov, ali zbog svojih odlika itekako zaslužuje da mu se nanovo posveti pažnja.
Zaštitne folije za prozorska stakla prvo su zamišljene kao zaklon od jake sunčeve svetlosti u letnjem periodu, i od neželjenih pogleda od spolja. Kako su samolepljive, krajnje jednostavno postavljanje za koje je potrebna samo topla voda i malo preciznosti, kao i zaista povoljna cena, za kratko vreme su ih učinili vrlo popularnim. Ostvarivana ušteda energije došla je kao nešto uzgredno, nešto što je primećeno naknadno, i inspirisalo proizvođače da naprave nove vrste folija koje će po specifikaciji biti fokusirane baš na termoizolaciju.
Ove folije nose oznaku „Low-e“ što je skraćeno od „Low emissivity“, a odnosi se na svojstvo folije da pomaže zadržavanje toplotne energije u prostoriji, odno- sno da smanji njeno emitovanje u spoljašnju sredinu. To svojstvo naročito se pokazalo korisnim kod novijih modela drvene stolarije koji su se ugrađivali pre desetak godina. Kod njih jeste postojalo duplo izo staklo, ali nije imalo taj low-e sloj koji pojačava moć toplotne izolacije prozora.
Da raščistimo: ako stolarija ne dihtuje i ako previše toplotne ili rashladne energije odlazi iz objekta, to je razlog za njenu zamenu. Folije predstavljaju pomoćno sredstvo koje se postavlja na funkcionalnu stolariju sa ciljem da optimalizuje njen učinak, a ne kao alternativa novoj stolariji.
Parametri za posmatrati pri ocenjivanju kvaliteta zaštitnih folija (koje prema mestu aplikacije mogu biti unutrašnje i spoljašnje) uopšte su sledeći: propuštanje, odbijanje i upijanje sunčeve energije, propuštanje i odbijanje vidljive svetlosti, UV propuštanje, potpuno odbijanje sunčeve energije i period garancije. Postoji više vrsta low-e folije, kod kojih se razlike ogledaju pre svega u procentu propuštanja sunčeve energije (koji varira između 20% i 36%), te odbijanju i propuštanju vidljive svetlosti, gde razlike mogu ići i do 17%. One se postavljaju sa unutrašnje strane, i pre svega su usmerene na očuvanje toplote. Ipak, pri jako visokim temperaturama leti kada mnogo svetlosne, a ujedno i toplotne energije izvrši udar na površinu stakla, može doći do njegovog pucanja, i tu su unutrašnje folije nemoćne.
Stoga se, kad se radi o strani objekta, bilo stambenog bilo poslovnog, koja je izložena delovanju vremenskih uslova, mora primeniti drugo rešenje. U tome vam mogu pomoći spektralno selektivne i reflektujuće folije za spoljnu upotrebu. Logika je da u svojstvu izolatora svrsi može izuzetno dobro poslužiti i folija koja odbijanjem i upijanjem najvećeg dela spektra štedi energiju za hlađenje, koju bi u suprotnom potrošio klima-uređaj, i doveo vas u paradoksalnu situaciju da se zimski i letnji računi za struju praktično ne razlikuju bitno u iznosu. U komparaciji potonja dva tipa, prednost u „obračunavanju“ sa suncem treba dati reflektujućim folijama, ali i naći konkretan model koji neće previše redukovati osvetljenost prostorije.
Spoljne reflektujuće folije proizvode efekat ogledala na prozorima, koji na staklenim fasadama ostavlja veličanstven utisak. Savremena arhitektura poslovnog prostora sve više se okreće ovom tipu biznis višespratnica, ali to bez folija prosto ne bi bilo moguće jer bi održavanje takvih zgrada jednostavno previše koštalo.
Zaposleni u firmama čije se prostorije nalaze na višim spratovima u više upitnika o uslovima rada, koji su redovna pojava u zapadnoevropskim zemljama kao neodvojivi deo dobre politike poslovanja, naveli su da ih višak svetlosti u kancelariji tokom jutra, i još više nakon podneva, zaslepljuje i dekoncentriše, i ponekad bitno utiče na smanjenje produktivnosti. U svetlu ovih navoda mnogi poslodavci su naložili oblaganje svih staklenih površina zaštitnim folijama tamo gde ih prethodno nije bilo.
Što se boja tiče, isprva je na raspolaganju bila samo klasična metalik, ali sada se izbor proširio i na nekoliko nijansi srebrne, sive, tamno plave, pa čak i zelenu i nijansu bakra. To pruža mogućnost uklapanja boje površina pod staklom sa ostatkom fasade, i njihovu bolju estetsku inkorporaciju u celinu. Zapravo, za širenje spektra boja zaslužan je privatni sektor. Koloritno uklapanje elemenata je u prvom redu svojstveno stambenom prostoru, pre svega kućama jer su površinski najveće, nisu uslovljene ukupnim izgledom zgrade od kog se ne sme odskakati kao stanovi, i tu je kreativnost dekoratera ili vlasnika najvidljivija.
Kada se konstatovalo očigledno – da zaposlena osoba najveći deo svog dana provodi na poslu, te da na njen učinak itekako ima uticaja da li je izgled kancelarije depresivan ili podsticajan; ta domaća kreativnost je preslikana na ovo okruženje, i sterilna spoljašnjost poslovnog prostora je, čini se, zauvek poslata u istoriju.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
