Sobna klizna vrata predstavljaju tip vrata koja se otvaraju klizeći po horizontalnim šinama ili graničniku. Kako su sve češće deo savremene arhitekture, srećemo ih po tržnim centrima, u supermarketima, umesto klasičnih balkonskih vrata, kao sobna, pregradna, vrata od plakara ili tuš-kabine, te se načelno dele na unutrašnja i spoljašnja.
Sobna klizna vrata najčešće se proizvode od drvenih ploča, koje čini konstrukcija od medijapana sa ispunom od ekstrudirane iverice ili, kao jednostavnija varijanta, dve lesonit ploče sa međuprostorom ispunjenim kartonskim saćem. U osnovnoj verziji farbana su u belo sa poliuretanskom bojom, sa ravnim plotom ili ukrasnom aplikacijom – poprečnim i/ili uzdužnim urezima.
Takođe, može se na njih staviti i ukrasna folija, kao i bajcovan ili patiniran bukov ili hrastov furnir. Ona takođe mogu imati i više staklenih elemenata, koncipiranih tako da dominiraju bilo drveni, bilo stakleni. Drvena vrata svakako možemo bojiti u najrazličitije nijanse i tako ih uklopiti u svaki enterijer.
Viseća sobna klizna vrata
Klizni mehanizam ovih vrata je od metala ili plastike, a može biti sa gornjom ili donjom šinom, svakako skrivenom radi estetike. Onaj sa donjom šinom koristi se pri izradi vrata manje mase jer se, zbog sistema ugradnje, delovi mehanizma lakše mogu prikriti.
Vrata faktički vise okačena o duple šine ili alternativno jednu dvokanalnu šinu, najčešće plastičnu ili aluminijumsku, i imaju podnu vođicu. Na oba kraja šina nalaze se amortizeri udaraca koji doprinose bezbednom zaustavljanju bez oštećenja u slučaju da se zalupe. Na plotu se nalaze usporivači kako bi se ona kretala kontrolisano i bešumno.
Dvošinski sistem
Kada su vrata veće površine i masivnija ili kada prostor onemogućava ugradnju vrata sa gornjom šinom, ugrađuju se vrata sa donjom šinom koja se još nazivaju i dvošinski sistem jer imaju dve šine – jednu donju, postavljenu na podu po kojoj se vrata kreću pomoću dva točkića, i gornju, po kojoj klizaju vođice postavljene na gornjoj ivici. Pokretanje ovih vrata je, zbog dimenzija i težine, donekle teže.
Ono što je poslednja inovacija na tržištu jeste pojava vrata koju karakteriše potpuno odsustvo pervajza i klasičnih štokova. Vrata su tako stopljena sa zidom i sasvim nevidljiva, a omiljena su arhitektama koji teže minimalizmu jer ostavljaju bezbroj mogućnosti za kreativnost.
Kada su posredi kancelarijska ili salonska vrata, ona su najčešće od stakla. Staklena unutrašnja vrata debljine su od 5 do 7 mm. Prave se od kaljenog stakla, koje može biti sasvim providno, ali i peskirano – u celosti ili delimično u vidu različitih motiva ili geometrijskih oblika, fabrički bojeno, sa dekorativnom ili štampanom folijom itd.
Dakle, staklo ne mora biti sinonim za providnost, njime takođe možemo sačuvati diskreciju i intimu ukoliko odaberemo odgovarajuću obradnu metodu. No, ipak je uobičajeno da se za privatne odaje – spavaće sobe i kupatila, prevashodno koriste drvena vrata. Kako bi njihova funkcionalnost bila veća a prostor zanimljiviji, na staklena vrata mogu se staviti i ogledala.
Klizna vrata mogu biti i svetleća ukoliko su u njih ugrađene LED svetlosne diode. Naime, njima je enterijer moderniji jer njegove delove suptilno naglašavamo. Svakako da se i kao takva mogu naći u različitim nijansama, sjajnim ili matiranim.