Vitraž je hiljadama godina stara tehnika stvaranja prozorskih stakala od različito obojenih staklenih komadića koji su povezivani zajedno da čine sliku ili prikaz. Tokom istorije, vitraži kao skupa i mukotrpna tehnika bili su vezivani najčešće za izgradnju crkava i drugih javnih građevina od velike važnosti. Ovo je počelo da se menja tokom Art nuvoa, kada vitraž postaje popularan i dostupan i širim masama i kada počinje da se koristi i za pravljenje izuzetno estetičnih predmeta od praktične vrednosti.
Vitraž – elegancija koja traje vekovima
Vitraž je veoma stari oblik umetnosti oblikovanja stakla. Najstariji vitraži nađeni su u enterijerima crkava i smatra se da datiraju iz petog veka. Na svojim počecima, vitraž se prevashodno koristio na crkvenim građevinama. Prozori od vitraža su bili izuzetno lepi i efektni. Utisak i atmosfera koji su vitraži stvarali u crkvenim enterijerima bili su veoma upečatljivi, skoro nadrealni.
Tokom duge istorije vitraža, najčešće su u ovom luksuzu uživali samo oni koji su zahvaljujući svom velikom bogatstvu mogli da ga priušte. Ovo se počelo menjati tokom Art nuvoa, kad su se počeli praviti svakodnevni predmeti ovom tehnikom – lampe, mozaici, nakit… Međutim, iako pristupačniji, vitraže je i dalje ostao element za one sa dubljim džepom. U dizajnu i izradi elemenata koji su načinjeni od vitraža u to vreme prednjačio je Luis Komfort Tifani – umetnik sa smislom za biznis. Tifanijeva vitraž lampa i elementi za osvetljenje su i danas veoma cenjeni i poznati.
Tokom dvadesetog veka, kako arhitektura postaje sve više orijentisana ka minimalizmu, popularnost vitraža počinje da jenjava, tako da umetnici i zanatlije koji su radili sa vitražom počinju da traže nove načine da se izraze i održe svoj zanat. Nove tehnologije se pronalaze i usvajaju, a vitraž se sve više seli u privatne domove.
Vitraž novi oblici i tehnike na staklu
Postoje različite tehnike pravljenja vitraža. Stakleni elementi se prave tako što se smeši za staklo dodaju supstance pomoću kojih se postiže određena boja. Kada se postigne homogenost mešavine, staklo se istiskuje u cilindrični oblik, zatim se seče, ispravlja i konačno hladi. Kada je staklo konačno potpuno ohlađeno, umetnik ili majstor može pristupiti sečenju željenih oblika za svoj vitraž. Ovi se stakleni deliči pomoću metala spajaju u željenu sliku ili šaru.
Krajnji proizvod, privlačna staklena slika, može se koristiti za pravljenje najrazličitijih predmeta koji će se kasnije koristiti za dizajn enterijera, zatim u modi, primenjenoj umetnosti, kao in a bezbroj drugih načina.
Najpoznatiji vitraži su zapravo dvodimenzionalne slike koje su najčešće zatvarale svetle otvore prozora. Međutim, u novije vreme umetnici se bave i stvaranjem trodimenzionalnih skulptura koristeći ovu tehniku. Međutim, široka upotreba vitraža ostaje u klasičnim elementima – prilikom izrade prozora i vrata, pošto ne samo da stvara vizuelni efekat koji se menja sa svetlošću i daje draž ovom materijalu, već i zato što štiti od neželjenih pogleda. Vitraž takođe može biti ugrađen u nameštaj kao što je kredenac, sto ili lampa, ili se jednostavno može koristiti kao dekorativni panel ili paravan u prostoriji.
Kada govorimo o dizajnu enterijera govorimo pre svega o ličnim preferencama. Tako je i povratak vitraža dočekan sa velikim oduševljenjem od strane jednih, i sa potpunim neodobravanjem od strane drugih dizajnera i korisnika prostora. Zbog toga, pre nego što se donese odluka da li treba uključiti vitraž udizajn prostora ili ne, treba se dobro informisati o tome šta zapravo vitraž jeste i kako i da li će se moći uklopiti u određeni prostor.
Autor teksta: Irma Talović d.i.a.
