Sve je veći stepen recikliranja i u industriji stolarije, te ponovnog korišćenja materijala i sirovina.
Na taj način štede se resursi i čuva priroda, smanjuje se emisija štetnih gasova, a proizvodima produžava vek trajanja, što je i ekološki i ekonomski isplativo.
Građevinarstvo u svim segmentima prati potrebe savremenog doba, koje neretko podrazumevaju različite vidove tehnološkog prilagođavanja usled smanjenja resursa, klimatskih promena i energetske tranzicije. Prerada otpada i ponovno korišćenje sirovina i materijala kojima se tako produžava životni vek, deo su naše svakodnevice. Tako recikliranje postaje važan deo proizvodnih procesa, pri čemu se pojačava briga o resursima, troši manje energije i smanjuje emisija štetnih gasova, što dovodi do sve većeg udela reciklata u građevinskim elementima.
Ovakav ekonomski (ali i ekološki) model poznat je kao cirkularna ekonomija, koja poslednjih godina sve više dobija na značaju, te postaje važna tema privrede, faktički tema decenije, ali i obavezujuća u mnogim zemljama.
Možda Vas zanima:
Profilink sa novim korporativnim identitetom, postaje deo industrijske grupacije LINKIN.
Klimatski.bezbedna.gradnja – Potreba za održivim građevinskim proizvodima otpornim na klimu
SWISSPACER godinu dana pod novim rukovodstvom
Nezavisno od propisa i standarda, imperativ našeg veka i jeste briga o okruženju, što rezultira da projektanti u svakom slučaju češće biraju materijale koji su reciklirani ili koji se mogu reciklirati.
Briga o ekologiji i životnom okruženju i resursima zauzima važno mesto u građevinskoj industriji, te biva osnova u strategiji planiranja poslovanja mnogih firmi. Kako se danas sve više upotrebljavaju prirodni i reciklirani materijali, ekološki opravdani postupci i tehnike, javljaju se i novi standardi.
U svetu stolarije održivost je takođe postala i trend – tačnije upotreba održivih materijala – i to sa ciljem smanjenja lošeg uticaja na životnu sredinu, ali bez ugrožavanja razvoja različitih stilova pri uređenju enterijera i eksterijera ili pak izdržljivosti materijala. U tom pogledu reciklirani materijali odgovaraju kvalitetom – dugotrajni su, energetski efikasni, ekološki, ali i estetski visokih dometa, takvi da zadovoljavaju najrazličitije želje projektanata i investitora.
Reciklabilnost generalno biva veoma važan aspekt u izboru građevinskih materijala. Ako je reč o stolariji, i profili i staklo mogu se zasebno reciklirati, a potom ponovo koristiti u nekom drugom obliku i novom životnom ciklusu. Stoga i mnoge kompanije iz industrije stolarije razvijaju i ulažu u tehnologije koje omogućuju ove procese, streme alternativama i obnovljivim izvorima energije, te smanjenju mogućeg negativnog uticaja na okolinu.
Danas svakako raste i potreba i tražnja za prethodno upotrebljenim materijalima budući da oni nose potencijal da dodatno smanje ugljenični otisak nove ili renovirane zgrade, odnosno, on bi bio manji nego što bi to bilo moguće s novim proizvodima. Tako se, naime, štede i energija i resursi. Međutim, ipak se mora dobro proceniti da li je dobro određeni materijal ponovo upotrebiti, najpre da li je njegova ponovna upotreba moguća i isplativa. Primera radi, ponovna upotreba stakla, ali i drugih elemenata, isplativa je ako imaju dobru mehaničku čvrstinu, ukoliko su očuvane performanse, ali ako je to staklo sa mnogo ogrebotina, ako je korodiralo ili su slojevi i ivice oštećeni, tada je bolje da se u proizvodni ciklus ono vrati kao otpadno staklo.
Tehnologija reciklaže i ponovne upotrebe građevinskog stakla
Kada je reč o staklu, još uvek je premalo staklenog otpada koji se može ponovo upotrebiti za proizvodnju ravnog stakla potrebnog za prozore, tj. reciklirani materijali ne vraćaju se u industriju ravnog stakla u velikoj meri. Malo se zatvorenih ciklusa reciklaže postiže prilikom rušenja i renovacije zgrada, a u tom procesu učestvuju proizvođači i prerađivači ravnog stakla, instalateri i recikleri. Idealan scenario bio bi da se zgrada, kada dođe do kraja životnog ciklusa, pažljivo demontira, a njeni materijali ponovo iskoriste, i to tako što se visokokvalitetni otpad vrati u peći za topljenje ravnog stakla. No, realnost je neretko potpuno drugačija, te upotrebljeni materijali završavaju kao mešoviti građevinski otpad, a tek se kasnije odvajaju, sortiraju i ponovno koriste.
Materijali treba pažljivo da se sortiraju, odvajaju i odvoze u centre za reciklažu, što potvrđuje svest o vrednosti materijala koji postaju dragoceni resursi, pa se time štede prirodni resursi. Ovo otvara mogućnosti za mnogobrojne saradnje sa reciklerima i kompanijama koje se bave proizvodnjom stakla. Odvajanje otpada i priprema za reciklažu stakla svakako je složen proces jer podrazumeva da materijal može biti i kontaminiran ili pak nedovoljno dobar za ravno staklo. Naime, čak i sitne kontaminacije u staklenoj smesi mogu ozbiljno ometati proizvodnju jer sistemi reaguju osetljivo i na najmanje fluktacije materijala. Ovde je reč o zahtevnim i skupim procesima. Obrađeni stakleni otpad češće sleduje proizvođačima staklenih boca ili materijala za izolaciju jer oni imaju niže zahteve za čistoću materijala, a takođe ga koriste kao važan reciklirani materijal.
Dakle, staklo je moguće reciklirati i ponovo upotrebljavati, ali ono se uglavnom reciklira i ponovo koristi za dobijanje staklenih flaša i izolacionog materijala, a ne za ravno staklo koje se u veoma malom procentu koristi za stolariju. Naime, potrebno je kvalitetnije staklo koje završava u otpadu, a i nema ga dovoljno, te će biti veća stopa reciklaže tek kada se budu reciklirala dotrajala troslojna stakla, veći formati staklenih jedinica i staklene fasade. Ipak, u različitim kompanijama, ulaže se u tehnologiju i optimizuje proizvodnja recikliranog stakla.
Autor teksta: Sanja Dakić Đurić
