Velike „vruće teme“ na glasstec 2024. godine bile su dekarbonizacija, digitalizacija i cirkularna ekonomija. Činjenica da ove teme takođe oblikuju trendove u građevinskoj industriji fasada potvrđena je u razgovorima koji su vođeni sa prof. dr ing. Ulrichom Knaackom i prof. dr ing. Lindom Hildebrand.
Prof. dr ing. Ulrich Knaack je šef Odeljenja za tehnologiju fasada na Tehničkom univerzitetu u Darmštadtu i šef katedre za Projektovanje građevinskih objekata na Tehničkom univerzitetu u Delftu.
Prof. dr ing. Linda Hildebrand je mlađa profesorka za reciklažnu konstrukciju na Univerzitetu RWTH Aachen.
Osim značaja proizvoda s niskim emisijama ugljen-dioksida i dizajna fasada za demontažu, njih dvoje prognoziraju rastuće tržište za korišćene građevinske elemente, posebno zbog neposrednog pozitivnog uticaja koji to ima na uštedu resursa i zaštitu klime.
Možda Vas zanima:
VENT EQUITONE ventilisana fasada
Očaravajuća elegancija i priroda: Drvena fasada za vašu kuću
Zelena fasada: Povezivanje prirode i arhitekture za održivostIzgradnja se sve više prilagođava potrebama koje donose smanjenje resursa, klimatske promene i neophodna energetska tranzicija. U budućnosti, digitalni blizanci zgrada – koji obuhvataju sve faze od početka njihovog planiranja, preko ciklusa renoviranja, do kraja njihovog životnog veka i ponovnog uvođenja sirovina koje su prvobitno sadržavali u tehničke cikluse – treba da obezbede transparentno praćenje. Kao rezultat toga, samo sertifikovani održivi i materijali koji se mogu reciklirati biće podobni za procese izbora materijala od strane projektanata.
Neki proizvođači, uključujući one iz industrije stakla, već su pronašli načine za smanjenje svojih emisija CO2 na prvobitnim proizvodnim mestima, kao i u prethodnim i naknadnim procesima, te počinju da nude verzije s nižim emisijama ugljen-dioksida (s manjim ugljeničnim otiskom) pored svojih serijskih proizvoda.
Kada se ekološki uticaji ovih proizvoda dokažu u Deklaraciji proizvoda za životnu sredinu (EPD), lakše je dobiti ekološke sertifikate za zgrade prema DGNB, LEED ili BREEAM. Prof. dr ing. Ulrich Knaack, šef Katedre za strukture fasada na Tehničkom univerzitetu u Darmštadtu, vidi proizvode s niskim emisijama ugljen-dioksida u građevinskoj industriji fasada kao jedan od nekoliko velikih trendova, ali postavlja upozorenje: „Na duži rok, uspeh će u velikoj meri zavisiti od prelaska Evrope na zelenu energiju i proizvodnju zelenog vodonika. Međutim, inženjeri građevinske industrije, nažalost, imaju ograničen uticaj na ove faktore.“
Ponovna upotreba: skalabilno, odmah efikasno, disruptivno
Knaack vidi najveći potencijal u reciklaži na duži rok, a u ponovnoj upotrebi materijala na kraći rok.
„I u konstrukciji fasada i u renoviranju postoji rastuća potražnja za prethodno upotrebljenim materijalima, kao što su stakleni paneli sa starih zgrada, jer oni imaju potencijal da dodatno smanje ugljenični otisak nove ili renovirane zgrade nego što bi to bilo moguće s novim proizvodima – štede resurse i energiju. Međutim, ovde se mora proceniti da li je bolje ponovo upotrebiti ili reciklirati materijale.“ U saradnji sa Radnom grupom za klimu i održivost Nemačkog udruženja proizvođača stakla (Bundesverbandes Flachglas e.V.), dr Miriam Schuster trenutno razvija sistem rangiranja za staklene ploče sa starih IGU-a na Univerzitetu u Darmštadtu. Ponovna upotreba izolacionih stakala je isplativa ako ona imaju potrebnu mehaničku čvrstoću i korisnu Ug vrednost. Ako to nije slučaj, izolaciona stakla mogu se rastaviti, preraditi i pretvoriti u nova IGU. Ako, međutim, stakleni paneli imaju ogrebotine, koroziju stakla ili slojeva, oštećenja ili oštećene ivice, bolje je da se vrate u materijalni ciklus kao otpadno staklo.
Knaack veruje da bi pristup ponovnoj upotrebi mogao biti vrlo disruptivan, što znači da bi mogao imati potencijal da praktično okrene tržište naglavačke. „Sa ponovnom upotrebom možete odmah postići napredak ka klimatskoj neutralnosti, naročito kada uzmete u obzir mogućnosti za skaliranje, koje su sada nadohvat ruke zahvaljujući tehnologijama za automatsko razdvajanje postojećih IGU-a koje su nedavno postale dostupne. Ponovna upotreba mogla bi da prodre u mnoge procese i sve faze planiranja zgrada.“ Ali Knaack takođe postavlja pitanja na koja nema odgovora: „Ko skladišti IGU-e sa starih zgrada i kako oni preživljavaju demontažu u potrebnom kvalitetu – nisu sve zgrade pogodne za pažljivo demontiranje. I koliko je ovo staklo zaista vredno? Očekujemo da će u narednim godinama nastati veće i brojnije platforme koje prikupljaju i nude ove dragocene (sirove) materijale – nešto poput eBaya za korišćene građevinskih materijala.“
“CircuClarity” za transparentniju cirkularnu ekonomiju
Prof. dr ing. Linda Hildebrand, mlađa profesorka za reciklažnu gradnju na Rajnskom Vestfalijskom Tehničkom Univerzitetu u Aachenu, istražuje slične teme, ali ne samo za staklo, već za sve građevinske materijale. Na kraju krajeva, polovina svih otpada proizvedenih u Nemačkoj dolazi iz građevinskog sektora, a „apetit za resursima“ se previše sporo smanjuje, uprkos održivijim proizvodima. Prelazak sa linearne na cirkularnu građevinsku ekonomiju je stoga neophodan i imao bi ogromne uticaje na izbegavanje otpada, zaštitu klime i resursa. Istinska transformacija još uvek nije postignuta, delimično zato što se građevinski sektor čini previše složenim i fragmentiranim da bi postigao duboku sistemsku promenu u kratkom roku.
Linda Hildebrand i Lisa Rammig, specijalisti za fasade u kompaniji Eckersley O’Callaghan (EOC), žele da približe industriju i istraživanje kroz svoju međunarodnu inicijativu CircuClarity. „U fazi rada zgrada, potrošnja energije i emisije su već značajno smanjene u poslednjim godinama, koliko je to izvodljivo s najnovijom tehnologijom. Zato se sada fokus pomera ka resursima i ‘sivoj energiji'“, kaže Hildebrand i dodaje: „Ekološka zgrada je definisana karakteristikama svojih građevinskih materijala.“
Mnoge kompanije danas dizajniraju nove proizvode prema pristupu „dizajn za demontažu“. Ovo je takođe jasan trend u konstrukciji fasada, gde su konstrukcije od krmenih i stubnih stubova lako rastavljive. Ponovna upotreba ili povrat sistema, komponenata i materijala za budućnost je olakšana i postala je deo planiranja. Hildebrand kaže: „U teoriji je poznato da se staklo može reciklirati beskonačan broj puta, ali možemo početi u još ranijoj tački kao što ćemo ’ponovo napajati’ prozore, postaviti staklena jedinica ispred njih i jednostavno ih ostaviti u izgrađenom okruženju. Zbog toga Hildebrand fokusira svoj rad na ponovnu upotrebu korišćenih građevinskih komponenti, što – kada se poveća obim – može imati direktan pozitivan uticaj na klimatsku neutralnost. „Glavni izazovi ovde su u pronalaženju sekundarnih (sirovih) materijala i upravljanju podacima o proizvodima i životnoj sredini.“ Kroz svoju B2B kompaniju Concular, ona deluje kao posrednik za prethodno upotrebljene građevinske elemente i savetnik za probleme u vezi sa demontažom zgrada.
Jedan projekat koji služi kao uzor je projekat demontaže fabrike solarnih panela u Adlershofu. Administrativne zgrade i hala fabrike nisu samo demontirane, već su i obnovljene u Rumuniji, čime se resursi održavaju u zatvorenom ciklusu i izbegavaju emisije koje bi nastale gradnjom nove zgrade.
Autor teksta: Marc Everling
Izvor teksta: LINK
