Energetska efikasnost je način korišćenja i očuvanja energije gde, po definiciji, ona predstavlja delovanje koje proizvodi više usluga uz istu količinu utrošene energije ili proizvodi iste usluge uz manju količinu utrošene energije.
Uloženi su izuzetni napori poslednjih decenija da se pronađu efikasna rešenja za smanjenje potrošnje energije u objektima, međutim samo postizanje energetske efikasnosti u stambenim objektima nema smisla ako ono ne donosi i značajno povećanje kvaliteta stanovanja i komfora u objektu. U praksi, ljudi mnogo pozitivnije reaguju na povećanje komfora i estetike prostora u kome žive ili borave, nego što reaguju na smanjenje troškova grejanja ili smanjenje emisije CO2. Ovo povećanje komfora, koje se teže može brojčano izraziti od smanjenja potrošnje energije, predstavlja možda i najveću prednost stanovanja u niskoenergetskoj i pasivnoj kući.
Možemo tako reći da one koristi manje energije za stvaranje ne samo istog nivoa komfora u kući (grejanje i hlađenje) već i višeg nivoa od standardne kuće (povećanje komfora i zdravlja korisnika).
Temperatura u kući je uvek ista
Niskoenergetska kuća daje veliku stabilnost temperatura unutrašnjeg prostora. Kuća je izolovana velikom debljinom izolacije, pa je toplotna provodljivost elemenata konstrukcije veoma mala.
To znači da će velike oscilacije spoljašnje temperature biti maksimalno ublažene i neće prouzrokovati oscilacije u unutrašnjim temperaturama. Ovo je veoma značajno za osećaj komfora korisnika. Sprečavanje toplotnih mostova na kritičnim elementima konstrukcije ne samo da će smanjiti potrošnju energije u objektu nego će sprečiti nastanak kondenzacije vodene pare i nastanak buđi u ćoškovima zidova, na mestima probijanja betonske konstrukcije terasa kroz zidove i sličnim mestima.
Nastanak buđi u konstrukciji, koji nekada može biti potpuno neprimetan za korisnika, može imati veoma teške posledice po zdravlje ljudi. Termički mostovi su značajni kao uzročnici stvaranja buđi i kondenzacije i vremenom propadanja konstruktivnih elemenata pod dejstvom vlage.
Oni dovode do smanjene temperature unutrašnjih površina ispod tačke rose pa dolazi do stvaranja kondenzacije vodene pare. Za prostoriju koja se greje na 20 °C i u kojoj je relativna vlažnost vazduha 50%, tempeartura na kojoj dolazi do kondenzacije je 9,3 °C.
Površina koja ima ovu temperaturu će imati 100% vlažnost i mogućnost nastanka buđi. Međutim pokazano je da neke vrste buđi imaju sposobnost da se razmnožavaju i kada je vlažnost površine konstrukcije 80%, a to znači već na temperaturi od 12,6 °C. Buđ je veoma štetna po zdravlje čoveka i respiratorne organe.
Dalje, mehanička ventilacija sa rekuperacijom, koja se koristi u Pasivnim kućama, kontrolisano ubacuje predgrejan svez vazduh u prostorije, što pruža ujednačenost temerature u celom prostoru kuće. Nema strujanja hladnog vazduha kroz kuću, promaje i opasnosti od prehlade, ili sa druge strane, opasnosti od boravka u neprovetrenom prostoru. Prozori su dobro zaptiveni, tako da nema produvavanja, strujanja vazduha i hladnih delova konstrukcije, što sve dovodi do povećanog komfora i većeg osećaja toplote tokom zime.
Unutrašnje površine zidova i prozora u niskoenergetskim i pasivnim kućama imaju temperaturu veću od 17 °C, bez obzira na vrstu grejanja koje se koristi. To znači da u odnosu na temperaturu unutrašnjeg vazduha od 20 °C, razlika u temperaturi zidova nije veća od 3 °C. Ovo ima velik uticaj na osećaj komfora u prostoriji.
U standardnoj kući, na primer, površina prozora je mnogo hladnija u odnosu na unutrašnju sredinu i stvara se neprijatno strujanje hladnog vazduha, zbog čega se postavljanje radijatora za grejanje uvek vrši ispod prozora, kako bi se ovaj neprijatan osećaj ublažio.
Konstrukcije koje nisu dobro izolavane imaju opasnost od pojave kondenzacije u slojevina i na površinama slojeva konstrukcije, a takođe i na unutrašnjim površinama. Ova mesta se javljaju iza nameštaja i u ćoškovima, na spoju poda i zida ili dva zida, na ivicama prozora ili na staklu. U niskoenergetskom objektu postignuta je dobro balansirana radijacijacija toplote, na ovaj način i nema potrebe za velikim grejnim telima.
Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. EN EF Studio
