Iako je fokus većine korisnika usmeren na direktne benefite u smislu uštede i komfora života u niskoenergetskoj kući, ne smemo zaboraviti ni jedan viši nivo satisfakcije koju možemo ostvariti znajući da svojim delovanjem utičemo pozitivno na okolinu u kojoj živimo.
Standard pasivne kuće podrazumeva da je potrošnja energije za grejanje ispod 15 kWh/m2 godišnje, dok ukupna potrošnja energije ne prelazi 120 kWh/m2 godišnje u šta ulazi energija za grejanje, hlađenje, ventilaciju, električnu energiju za aparate u kući, osvetljenje, pranje veša, kuvanje itd.
U Srbiji se i dalje prilikom izrade elaborata energetske efikasnosti, neophodnog za dobijanje građevinske dozvole, proračunava samo potrebna energija za grejanje objekta u zimskom periodu, koja ne sme premašiti 65 kWh/m2 godišnje za porodične kuće.
Dešava se često da leta budu mnogo toplija nego što su zime hladne, što možemo konstatovati i za zimu za nama, tako da je zapravo potrošnja energije za hlađenje leti veća od energije potrebne za grejanje zimi.
Stavljanje fokusa na ukupnu energiju pre nego na energiju na grejanje, ima mnogo veći uticaj i daje mnogo realniji podatak o stvarnoj potrošnji u objektu. S obzirom da pasivna, niskoenergetska kuća postiže najveću uštedu samim dizajnom i konstrukcijom objekta, gde je veoma mala količina dodatne energije potrebna, smanjuje se ukupna potrošnja energije i u letnjem i u zimskom periodu i ostvaruje manji negativan uticaj na spoljašnju sredinu sa čak 90% smanjenja emisije CO2.
Ako se desi da se propisi u Srbiji promene u skorijem periodu, niskoenergetska kuća ostaje konkurentna na tržištu i ispunjava kriterijume čak i najzahtevnijih korisnika. Mlađe generacije postaju svesnije svog uticaja na životnu sredinu, pa možemo reći da pasivna kuća predstavlja koncept stanovanja za budućnost, gde je korisnikov negativan uticaj na klimatske promene sveden na minimum.
Autor teksta: Sonja Krastavčević dipl.inž.arh. EN-EF Studio
