Kako odabrati staklenu fasadu?
Jedan od najupadljivijih trendova u arhitekturi poslednjih nekoliko decenija su staklene fasade u širokom spektru pojavnih oblika. Staklene fasade se najčešće pojavljuju na poslovnim objektima ali nikako nisu ograničene samo na njih – one se mogu upotrebiti prilikom gradnje arhitektonskog objekta bilo koje tipologije. Staklo daje objektu sofisticiran i moderan izgled. Međutim, ovo nije jedini razlog za popularnost staklenih fasada. One mogu imati i veoma važne strukturne ili funkcionalne karakteristike kao što je lakoća ili mogućnost propuštanja svetlosti i omogućavanja pogleda. Upotrebom odgovarajuće vrste stakla može se čak napraviti i ušteda u potrošnji energije i na ovaj način postići pozitivan ekološki ali i ekonomski efekat staklene fasade. Staklo je takođe veoma lako za održavanje – potrebno je prosto mesečno ga očistiti kako bi se zadržao njegov dobar izgled i očuvala udobnost korisnika prostora.
Staklene fasade objektu daju izgled lakoće, čistoće, elegancije i ozbiljnosti. Kada se govori o enterijerima, u objektu se stiče utisak otvorenosti i širine prostora.
Kada se govori o izboru staklenih fasada veliki broj faktora je u igri a sam proces odlučivanja i procene kako doći do savršene staklene fasade za određeni objekat zavisi u najvećoj meri upravo od osobina i zahteva konkretnog slučaja za koji se staklena fasada i bira. Međutim, postoje određene smernice koje mogu biti vrlo korisne prilikom izbora staklene fasade.
S obzirom da se danas na tržištu može naći veliki izbor stakala za fasade u prvom redu važno je istražiti mogućnosti koje su dostupne. Ovo se pre svega odnosi na tip stakla i na njegovu debljinu. Propuštanje određene količine svetlosti, refleksija i apsorpcija određenih talasnih dužina svetlosti, sve su ovo faktori koje je danas zahvaljujući različitim tehnikama i tehnologijama izrade stakala moguće kontrolisati. U zavisnosti od potreba samog objekta i svih njegovih korisnika izabraćemo i sam tip stakla kao i premaze i filtere za njega. Sve ove osobine stakla i, samim tim, staklene fasade utiču ne samo na vizuelni utisak koji objekat odaje već i na njegove energetske performanse i energetsku efikasnost. Debljina stakla zavisi od konstruktivnih zahteva projekta i diktiraju je statički elementi kao što je visina zgrade i opterećenje od vetra i druga povremena i stalna opterećenja. Ovaj element je rezultat konkretnih proračuna za određeni objekat u koji se ugrađuje staklena površina odnosno staklena fasada.
Sledeći kriterijum prilikom odabira stakla za staklene fasade je sigurnost stakla. U Zavisnosti od određenog slučaja – objekta u koji se staklena površina ugrađuje – biće mudro napraviti izbor između tradicionalno ojačanog stakla i lameliranog stakla i u zavisnosti od njihove primene proceniti koje više odgovara konkretnom slučaju.
Staklo je veoma dobar provodnik toplote i zbog ovoga staklena fasada može biti izuzetno termički provodljiva i samim tim energetksi neefikasna, kako leti tako i zimi. Ovo u ogromnoj meri može uticati na ekonomiju objekta – ogromna količina novca može biti potrošena na grejanje odnosno hlađenje objekta – ekologiju objekta – objekat koji troši puno energije je ne samo energetski već i ekološki neefikasan i neodrživ – i, u najvećoj meri, na udobnost korisnika objekta. Kako bi se emisija toplote odnosno hladnoće preko stakla svela na minimum danas na tržištu postoji široki spektar filtera, premaza ili čak i folija za stakla i ovo je upravo jedan od važnih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora stakla za staklene fasade.
Još jedan faktor koji može uticati na udobnost korisnika prostora u objektu sa staklenom fasadom je akustilčni faktor. Staklo, naime, ne provodi dobro samo toplotu nego i zvuk. Iz ovog razloga stakleni prostori mogu u smislu buke i neželjenih zvukova, biti neprijatni za korišćenje i izazov prilikom projektovanja. Poslednja stvar koja se može imati na umu kada se radi o projektovanju i dizajnu staklenih fasada su različite boje, struktura, tekstura i dezeni stakla.
Danas se staklo veoma lako može prilagoditi najrazličitijim estetskim i vizuelnim potrebama objekta. Fasada u celosti ili samo njeni određeni delovi mogu biti različitih boja ili tekstura, sa dezenima ili čak fotografijama kao motivom. Na ovakav tretman stakla se posebno treba obratiti pažnja ukoliko se želi postići veoma ekološki održiv objekat koji će imati velik uticaj na svoju okolinu.
Poznato je, naime, da su staklene fasade izuzetno refleksivno i zbog ove svoje osobine one doprinose u velikoj meri efektu staklene bašte izbor posebnih vrsta stakla koje imaju izražene karakteristike da onemogućavaju protok toplote ali i zvukova putem stakla.
Takođe, pojedine tipologije su posebno osetljive na zvučno zagađenje to jest buku i prilikom projektovanja fasada za ovakve objekte. Upotrebom specijalnih premaza, stakala ili tekstura i dezena stakla može se u velikoj meri uticati na ovaj faktor.
Odabirom stakla koje nije previše glatko i samim tim nema visok stepen refleksije će na pozitivan način uticati i na okolinu objekta i na životinjski svet u njegovoj blizini, posebno na ptice u regiji u kojoj je objekat. Kao posledica visokog stepena refleksije staklene fasade, stiče se u gradskim sredinama gde je veliki broj ovih elemenata, vrlo lako mogu dezorijetisati i povrediti se. Odabirom stakla sa nižom refleksivnom vrednošću ovaj problem se može u velikoj meri ublažiti baš kao i potencijalni efekat staklene fasade na efekat staklene bašte.
Arhitekti današnjice imaju sve veći izbor kada se radi o dizajnu i izgradnji staklenih fasada. Zahvaljujući različitim tehnikama i tehnologijama proizvođači su u mogućnosti da ponude proizvode od stakla u širokom spektru boja, tekstura i dezena što u velikoj meri utiče na kreativnost arhitekte i kreiranje finalnog dizajna objekta.
U isto vreme, propuštanje svetlosti, refleksija ali i apsorpcija svetlosti se danas lako mogu kontrolisati zahvaljujući sve većem izboru različitih premaza i filtera za staklo. Svi ovi atributi ne utiču samo na vizuelni utisak koji će objekat odavati već i na energetske performanse stakla i, posledično, na energetsku efikasnost samog objekta.
Piše: Irma Talović, d.i.a.
