Energetski pozitivne zgrade
Zagađenje životne sredine i globalno zagrevanje kao posledice čovekovog delovanja, teme su koje su u prethodnoj godini izazivale proteste u svetu i burne javne rasprave. Tražili smo krivce u drugima, ali i polako shvatali da niko od nas nije u tom smislu bezgrešan.
Graditeljska praksa se već decenijama bavi pitanjem smanjenja negativnog uticaja naših objekata na životnu sredinu, imajući u vidu činjenicu da oko 40 % emisije ugljen-dioksida nastaje kao posledica izgradnje i korišćenja objekata, što je više zagađenja od transporta ili od industrije. Mnogo se priča o održivom dizajnu, zelenim zgradama, niskoenergetskim objektima i slično, inženjeri i arhitekte pokušavaju da stvore opciju izgradnje objekata koje će smanjiti naš negativan uticaj. Međutim, uprkos dosadašnjim naporima, nivo zagađenja i dalje raste kao i globalno zagrevanje, a udeo koji u tome imaju zgrade i dalje nije umanjen. Ono što radimo trenutno kako bismo smanjili negativan uticaj, prosto nije dovoljno. Da bismo zaustavili neumitno razaranje prirode, nije dovoljno samo smanjiti negativan uticaj, potrebna nam je drastičnija promena, potrebno je proizvesti pozitivno delovanje.
Da li je uopšte moguće ostvariti graditeljsku praksu, obezbediti prostor za život i rad rastuće populacije, a pri tome pozitivno uticati na životnu sredinu?
Novi trendovi u građevinarstvu pokušavaju da daju odgovor na ova pitanja. Zgrada koja je dobro planirana prema uslovima lokacije, sa dobrom izolacijom, efikasnim prozorima i energetski efikasnim sistemima grejanja i klimatizacije, uz upotrebu nekih od obnovljivih izvora energije, može smanjiti svoj negativan uticaj do blizu nula, to su takozvane „net-zero” ili nulti energetski objekti. Oni koriste onoliko energije za svoje funkcionisanje koliko je moguće proizvesti na samom objektu ili parceli, tako da nije potrebna dodatna energija iz mreže. Međutim, možemo razmišljati i dalje i stvoriti još efikasnije „net – positive” ili energetski pozitivne objekte.
To je koncept objekata koji ima za nameru da svojim postojanjem utiče tako da ne samo da smanjuje štetan uticaj koji objekti proizvode, već deluje pozitivno na životnu sredinu u kojoj se nalazi.
Potrebno je shvatiti da se negativan uticaj koji zgrade imaju ne zaustavlja prilikom donošenja regulativa o energetskoj efikasnosti i povećanju minimalnih kriterijuma koje u ovom smislu zgrade moraju da zadovolje. Jasno, negativan uticaj je time smanjen, ali je i dalje u uzlaznoj putanji kako gradimo sve više i više objekata. Čak i kada bismo pretpostavili da svi novi objekti budu građeni kao „net-zero” objekti koji ne troše dodatnu energiju iz mreže, negativan uticaj će se i dalje povećavati, samo mnogo sporije. Razlog tome je što osim energije koja nam je potrebna za grejanje, hlađenje, osvetljenje i aparate, energiju trošimo i za proizvodnju i transport građevinskog materijala, održavanje, renoviranje i na kraju na rušenje dotrajalog objekata. Energija je potrebna za transport korisnika do i od objekta. Sve ove aktivnosti se ubrajaju u ukupni uticaj građenja na životnu sredinu. Postoje dva pravca u razmatranju zgrade kao pozitvne, a to su njen energetski bilans, a drugo njen ukupni uticaj na očuvanje životne sredine. Šta to znači?
U ukupnom uticaju objekat ne možemo posmatrati izolovano bez razmatranja o sredini u kojoj se gradi. Na primer, ako gradimo energetski efikasan objekat koji nas može zadiviti svojim energetskim performansama na prostoru neizgrađene sredine daleko od naselja, daleko od gradskog prevoza i slično, u obzir moramo uzeti i negativne uticaje koji će njegovi korisnici proizvoditi svakodnevnim prevozom automobilima do njega. U ukupnom proračunu uticaja takav objekat može se pokazati mnogo manje „zelen” nego prosečan objekat u gradskom jezgru. Ovde treba postaviti nekoliko pitanja u vezi sa transportom – da li je lokacija dostupna za pešake, odnosno da li se veći broj aktivnosti može obaviti u krugu dostupnom pešačkom kretanju, zatim prohodnost biciklističkog saobraćaja i da li je objekat u blizini gradskog prevoza?
Takođe, svaki pojedinačni materijal koji je proizveden i transportovan iz udaljenih područija da bi bio korišćen u objektu zahtevaće dodatnu količinu energije i zagađenja u odnosu na materijale iz bliskog područja. I konačno treba razmišljati i o tome šta će novim objektom biti zamenjeno – zelena površina neizgrađenog prostora ili već postojeći objekat koji prima manji ili jednak broj korisnika. Uticaj će naravno biti manji ukoliko ne gradimo na uštrb zelenih površina, nego adaptiramo, dograđujemo i rekonstruišemo postojeće neefikasne objekte i tako njihov negativan uticaj menjamo pozitivnim uticajem novog „net – positive” objekta, ne menjajući procenat izgrađenosti u ukupnoj životnoj sredini.
Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. EN EF Studio
