Prednosti vrata izrađenih od materijala na bazi drveta su višestruke. Drvo je prirodan material koji kada se unese i ugradi daje domu veliku dozu topline, uvek je u trendu, ekološki je čist material i može da se preradi u bezbroj oblika i boja. Takođe drvo je dobar toplotni i zvučni izolator koji „diše” i ako se dobro održava moze da traje decenijama i da krasi vaš dom.
Vrata možemo podeliti na više kategorija i to na ulazna vrata, unutrašnja ili sobna vrata, balkonska, sigurnosna, vatrozadrživa… Podela je svakako uslovljena samom namenom tih vrata a u zavisnosti od namene zavisi i koji će materijali biti upotrebljeni za izradu istih. Kvalitet materijala koji mogu biti upotrebljeni za izradu vrata je određen i posebnim standardima (D.E1.011:D.E1.012 itd). Materijali koju se upotrebljavaju takođe zavise od namene i izgleda vrata. Koriste se razne vrste drveta, ploča, furnira, lamelirano drvo, iverice…
Prednosti vrata izrađenih od materijala na bazi drveta su višestruke. Drvo je prirodan material koji kada se unese i ugradi daje domu veliku dozu topline, uvek je u trendu, ekološki je čist material i može da se preradi u bezbroj oblika i boja. Takođe drvo je dobar toplotni i zvučni izolator koji „diše” i ako se dobro održava moze da traje decenijama i da krasi vaš dom.
Ulazna vrata se prave od punog drveta a mogu se izrađivati i u kombinaciji sa drugim materijalima – npr. sa staklom). Drvo od kojeg se izrađuju elementi vrata mora biti zdravo i bez grešaka koje mogu bitno da umanje mehanička svojstva vrata. Kada govorimo o dozvoljenim greškama onda možemo reći da je to mala zakošenost žice, mali srasli čvorovi i sl. Materijal od kojeg se prave vrata pored toga što mora biti visokog kvaliteta mora biti i veštacki osušen na 8 % – 10 % vlage.
To je bitno zbog toga da prilikom eksploatacije ne bi došlo do usušivanja i pojavljivanja fugni i pukotina. Najčešće se za izradu koriste lišćari (hrast,bukva,jasen i trešnja) četinari (jela, smreka i bor) kao i egzote (mahagoni, meranti). U poslednje vreme se za izdradu ulaznih vrata koriste i razne vrste termo-tretiranog drveta (temperaturom od preko 185 C -190 C) koje ima svoje velike prednosti a o kojima ćemo više govoriti drugi put.
Kod ulaznih vrata štok i plot (krilo) su urađeni od masiva. Ova vrata mogu biti jednokrilna, jednoipokrilna i dvokrilna. Takođe mogu biti sa i bez nadsvetla. Površinska obrada se uglavnom radi sa vodenim lakovima u bar dva sloja sa obaveznim međubrušenjem. Takođe drvo pre lakiranja možemo bajcovati i tonirati po želji investitora i prilagoditi boji enterijera. Sva vrata moraju imati okov: tri šarke raznih vrsta (JUS M.K3.090) bar jednu usadnu bravu (M.K3.030), jedan par kvaka (M.K3.050) i prihvatnik.
Unutrašnja vrata u zavisnosti od materijala koji se koriste pri izradi možemo podeliti na:
- Vrata od folije
- Craft master
- MDF
- MDF i furnir
- Puno drvo
Ovog puta ćemo se ograničiti i nešto više reći o sobnim vratima urađenim u kombinaciji MDF i furnir. Gotova vrata se sastoje iz štoka (ragastol), plot (krilo), opšivne lajsne (pervajz) i okova. Štok može biti urađen na više načina a mi ćemo pojasniti samo jedan od njih .
Prvo se pravi ploča od elemenata masiva iz kojih su izbačene greške. Takvi elementi se dužinski (finger joint) i širinski spajaju i dobija se ploča od masiva. Drvo od koje se ploča izrađuje je prethodno osušeno na 8 % vlage da ne bi došlo do kriveljnja, utezanja, koritavosti i drugih greški. Najčešće vrste za izdradu tih ploča su lipa, jela i smreka. Ploče se zatim mašinski obrađuju i pripremaju za fazu u kojoj se na njih lepi MDF 4 mm obostrano. Posle toga se štok profiliše, falcuje, runduje i nakon čega se sa svim dobijenim krivinama furnira. Plot (krilo) se pravi tako što se na podkonstrukciju od masiva lipe, jele ili smreke lepi MDF 6 mm sa obe strane. Sa strane se stavljaju ojačanja za bravu koja su takođe od masiva a u sredinu kartonsko saće.
Tako dobijen plot se oblaže plemenitim furnirima od 0.6 mm. Nakon toga se vrši formatizovanje, bušenje, kantovanje… Pervajzi (opšivne lajsne) se rade od MDF 18 mm i MDF 8 mm koji se iskroje u lajsne nakon čega se lepe, zatim se profiliše i oplemenjuje furnirom. Tako dobijeni štelujući ili plivajući pervajzi se koriste da se „ispeglaju“ različite debljine zidova koji su čest slučaj na objektima. Površinska obrada se radi poliuretanskim i vodenim lakovima i bajcevima.
Tonovi su neograničeni a takođe se može raditi lakovima bez sjaja (mat) ili u određenim procentima sjaja (do 90 % – visoki sjaj). Svi navedeni materijali omogućavaju da se vrata po obliku, dizajnu, boji i sjaju potpuno uklopi u postojeći enterijer svakog stana, kuće ili poslovnog prostora.
Kod ulaznih vrata štok i plot (krilo) su urađeni od masiva. Ova vrata mogu biti jednokrilna,jednoipokrilna i dvokrilna. Takođe mogu biti sa i bez nadsvetla. Površinska obrada se uglavnom radi sa vodenim lakovima u bar dva sloja sa obaveznim međubrušenjem. Takođe drvo pre lakiranja možemo bajcovati i tonirati po želji investitora i prilagoditi boji enterijera. Sva vrata moraju imati okov: tri šarke raznih vrsta (JUS M.K3.090) bar jednu usadnu bravu (M.K3.030), jedan par kvaka (M.K3.050) i prihvatnik
Mebl Comerc. Novi Sad
Perisic dipl.ing. Boban