Šta je metabolizam u arhitekturi ?

Metabolizam je moderni arhitektonski pokret, poreklom iz Japana, koji je najviše maha uzeo šezdesetih godina 20. veka.

Reč metabolizam opisuje proces održavanja živih ćelija. Mlade japanske arhitekte nakon Drugog svetskog rata koristile su ovaj termin da opišu svoje stavove da zgrade i gradovi treba da budu dizajnirani tako da imitiraju živo biće.

Rekonstrukcija japanskih gradova nakon rata pokrenula je nove ideje o budućnosti urbanog dizajna i javnih prostora. Arhitekte i dizajneri metabolisti verovali su da gradovi i zgrade nisu statični entiteti već u konstantnom procesu menjanja – organizmi sa ,,metabolizmom“.

Smatrano je da zgrade koje su posle rata bile domovi rastućoj japanskoj populaciji imaju ograničeni vek trajanja i da bi ih trebalo dizajnirati tako da mogu lako biti zamenjene.

Možda Vas zanima:

Kontejneri postaju jedno od obeležja u arhitekturi naših prostora Šta su aku alati i gde se mogu kupiti? Kako odabrati brusilicu i šta je sve važno prilikom kupovine? Staklo i njegova primena u arhitekturi

Metabolički dizajnirana arhitektura je izgrađena oko infrastrukture nalik kičmi sa prefabrikovanim, zamenljivim delovima nalik ćelijama – lako pričvršćenim i lako otklonjivim kada im istekne vek trajanja. Ove avangardne ideje 60-ih postale su poznate kao metabolizam.

Najbolji primeri arhitekture metabolizma

Jedan od poznatijih primera metabolizma u arhitekturi je Nakagin kula kapsula u Tokiju, Kišoa Kurokave. Više od 100 prefabrikovanih ćelijskih kapsula pojedinačno je pričvršćeno za jedan betonski šaht – poput prokelja na stabljici, iako izgled više podseća na stabljiku mašina za pranje veša.

U Severnoj Americi, najbolji primer arhitekture metabolizma je stambeni razvoj kreiran za Expo 1967. u Montrealu, u Kanadi. Mladi student po imenu Moše Safdi probio se u svet arhitekture svojim modularnim dizajnom za Habitat ’67.

Istorija metabolizma

Pokret Metabolizam ispunio je prazninu ostavljenu 1959. kada se rasformirao Međunarodni kongres moderne arhitekture (CIAM), osnovan 1928. od strane Le Korbizjea i drugih Evropljana. Na Svetskoj konferenciji o dizajnu u Tokiju 1960. godine, starim evropskim idejama o statičkom urbanizmu suprotstavila se grupa mladih japanskih arhitekata. ,,Metabolizam 1960: Predlozi za novi urbanizam’’ dokumentovao je ideje i filozofije Fumihika Makija, Masata Otake, Kijonarija Kikutakea i Kišoa Kurokave. Mnogi metabolisti studirali su kod Kenzo Tangea na Univerzitetu u Tokiju, u Tange laboratoriji.

Rast pokreta

Neki urbani planovi metabolista, kao što su svemirski gradovi i suspendovani urbani pejzažni podovi, bili su toliko futuristički da nikada nisu u potpunosti realizovani. Na Svetskoj konferenciji o dizajnu 1960. godine, renomirani arhitekta Kenzo Tange predstavio je svoj teorijski plan za stvaranje plutajućeg grada u Tokijskom zalivu. Godine 1961., Heliks siti bio je biohemijsko-DNK metaboličko rešenje za urbanizam Kišoa Kurokave.

Evolucija metabolizma

Rečeno je da je neki rad u Kenzo Tange laboratoriji bio pod uticajem arhitekture Amerikanca Luisa Kana. Između 1957. i 1961., Kan i njegovi saradnici dizajnirali su složene, modularne kule za Ričards laboratoriju za medicinska istraživanja na Univerzitetu u Pensilvaniji. Ova moderna, geometrijska ideja za korišćenje prostora postala je model.

Svet metabolizma je i sam bio povezan i organski – Kan je sam bio pod uticajem rada svoje partnerke, En Tajng. Slično tome, Moše Safdi, koji je bio praktikant kod Kana, uključio je elemente metabolizma u svoj probojni Habitat ’67 u Montrealu, Kanada.

Kraj metabolizma?

Međunarodna izložba 1970. u Osaki, Japan, bila je poslednji zajednički napor arhitekata metabolista. Kenzou Tangeu se pripisuje priprema glavnog plana za izložbe na Ekspo ’70. Nakon toga, pojedinačni arhitekti iz pokreta postali su samostalniji i nezavisniji u svojim karijerama. Međutim, ideje pokreta metabolizma su same po sebi organske – organska arhitektura bio je termin koji je koristio Frank Lojd Rajt, koji je bio pod uticajem ideja Louisa Sullivana, često nazivanog prvim modernim arhitektom Amerike iz 19. veka. Ideje 21. veka o održivom razvoju nisu nove ideje – evoluirale su iz prošlih ideja. „Kraj“ je često novi početak.

Autor teksta: Nastasja Kerković