Kineskom filozofu Konfuciju se pripisuju svakojake poslovice i izreke, uključujući i ovu: „Ako jednu bravu otvaraju tri različita ključa, to je onda loša brava, ali ako jedan ključ otvara deset različitih brava, to je onda dobar ključ!”.
Ova izreka me je podsetila na anegdotu sa prijateljicom zaposlenom na fakultetu, koja je bila gostujući profesor na razmeni na jednom nemačkom univerzitetu u vreme dok nas još nisu prečesto pozivali u goste. Tvrdila je da je kod Nemaca hijerarhija svuda, pa i na univerzitetu izuzetno važna i da se strogo poštuje, ali da se najbolje vidi ko je koliko važan po ključevima. Tako je, po njenoj priči, rektorov ključ mogao da otvori sva vrata na celom univerzitetu tj. na svakom fakultetu u njegovom sastavu.
Dekani su imali ključeve koji su otvarali sva vrata na njihovim fakultetima, a šefovi departmana vrata prostorija koji su pripadali pojedinim departmanima, i tako redom. Za kraj bi uvek dodavala, uz neizostavan smeh, da je dobro znala gde joj je mesto jer je njen ključ otvarao vrata njenog kabineta, učionice u kojoj je predavala i toaleta. Ova anegdota bi ostala samo to, da već neko vreme i kod nas nije moguće primeniti specijalne sisteme zaključavanja.
Specijalni sistemi zaključavanja razvili su se da bi se obezbedile dodatne pogodnosti korisnicima različitih prostora i da bi se povećala bezbednost u objektima, omogućavanjem kontrole pristupa samo autorizovanim korisnicima.
Ovi sistemi se mogu predvideti projektom prilikom gradnje objekta ili se mogu postepeno uvoditi u aktuelnu infrastrukturu objekata, postepenom zamenom postojećih cilindričnih jedinica. Ovakve sisteme obično prate i korisničke baze podataka, kako bi se imao precizniji uvid u mogućnost pristupa određenim prostorima i kako bi se pojednostavilo pravljenje duplikata ključeva ili dodatnih cilindričnih jedinica.
Koji su i kako ovi sistemi funkcionišu?
Sistem različitih ključeva
(eng. Keyed to Differ)
Ovo je najčešći i najstariji sistem koji poznajemo i većina objekata, kako privatnih tako i onih koji pripadaju pravnim licima, u Srbiji ima upravo ovakav sistem. Svaku bravu, odnosno, svaku cilindričnu jedinicu može da otvori samo njen ključ. Otuda i dalje većina ljudi nosi svežnjeve ključeva sa sobom po torbama i džepovima.
Sistem istog ključa
(eng. Keyed Alike System)
Sistem istog ključa najbolju primenu je našao u manjim privatnim objektima – kućama ili vikendicama, kao i manjim firmama jer uz pomoć samo jednog ključa vlasnici otvaraju sve za šta su pre nosili pomenuti svežanj ključeva: kapiju, ulazna vrata, garažna vrata, poštansko sanduče, ormar za struju, pomoćne objekte i sl. Sistem funkcioniše tako što se više cilindričnih jedinica otključava istim ključem i ne postoji ograničenje za njihov broj.
Sistem centralnog ključa
(eng. Central Cylinder System)
Ovaj sistem je odlično rešenje za stambene objekte sa više korisnika kao što su stambene zgrade, apartmanska naselja i slično, budući da određen broj nezavisnih korisnika upotrebljava zajedničke prostorije: ulaz u haustor, garažu, biciklanu, podrum, sušionicu… Istovremeno se čuva i privatnost svakog pojedinog korisnika jer jednim ključem kojim otključava samo svoj stan, može otključati sve ostale zajedničke prostorije.
Sistem glavnog ključa
(eng. Master Keyed System)
Kod ovog sistema svaka cilindrična jedinica ima svoj ključ, koji ne može da otključa nijednu drugu u sistemu, ali se svaka cilindrična jedinica u datom sistemu može otključati jednim glavnim (master) ključem. Idealno je rešenje za javne objekte, poput škola, vrtića, bolnica… gde veliki broj pojedinačnih korisnika otključava samo svoju prostoriju (npr. kancelariju, učionicu, ordinaciju …), a pripadnici službe održavanja ili čišćenja svojim ključem otključavaju sve prostorije u objektu.
Sistem generalnog ključa
(eng. Grand Master Keyed System)
Ovaj sistem predstavlja proširenje sistema glavnog ključa, pri čemu su cilindrične jedinice podeljene u dve ili više grupa, a svaku grupu otvara glavni ključ, dok se ceo sistem otključava jednim generalnim ključem. Ovaj sistem je vrlo pogodan za javne objekte i kompanije gde je pristup strogo povezan sa hijerarhijom i kretanjem zaposlenih uz obezbeđivanje visokog nivoa sigurnosti. Ovaj sistem ima gotovo neograničen broj kombinacija jer nema ograničenja u pogledu broja vrata, niti dubini i širini mreže. Primer je već pomenut u anegdoti s početka ovog teksta.
Hotelski sistemi
Budući da su organizaciono veoma specifični, hoteli imaju svoje sisteme ključeva koji uglavnom počivaju na sistemu generalnog ključa. Primera radi, svaka soba ima ključ koji otvara samo njena vrata i taj ključ dobija gost. Svaki sprat hotela ima ključ koji otvara sva vrata na tom spratu i takve ključeve ima osoblje koje je zaduženo za odgovarajući sprat. Pored toga, postoje ključevi za službe održavanja pomoću kojih se otvaraju prostorije za alat, liftove, instalacije… Posebni ključevi se izrađuju za osoblje restorana i kuhinje kako bi im se omogućio pristup prostorijama za obavljanje njihove delatnosti, dok šef sale ima ključ koji otključava sve ove prostorije, ali i svoju kancelariju. Sva vrata u objektu su povezana u celovit sistem za koji se izrađuje generalni ključ i obično ga imaju samo direktor i šef obezbeđenja.
Još kompleksniji sistemi su idustrijski, ali funkcionišu na sličnom principu. Svet već neko vreme nije naročito bezbedno mesto za život i to je svima jasno. Savremena filmska industrija, naročito filmovi posvećeni špijunskim igrama i objektima sa visokim bezbednosnim rizicima, pa samim tim i sofisticiranim načinima zaštite, pružili su nam uvid u postojanje veoma različitih nivoa pristupa raznovrsnim delovima podzemnih i nadzemnih objekata za koje obično ne verujemo ni da postoje. Ovakve ključeve prati i skeniranje otisaka prstiju, zenica ili pružanje nekih drugihbiometrijskih podataka. Super-pametni junaci filmova uvek nađu neki način da kompromituju čak i najbolje sigurnosne sisteme i izigraju ih.
Šta ostaje nama običnim smrtnicima, u tom slučaju? Da li je i u stvarnom životu tako? Ne znamo, ali možemo samo da se nadamo da nije baš sasvim i da vrata ostaju magična granica između „ovog“ i „onog“ sveta – tuđeg, spoljašnjeg, opasnog, i našeg, domaćeg, prisnog i – bezbednog, a ključ koji ih otvara i zatvara zalog naše sigurnosti.
Piše: Isidora Gordić
