Vraćanje osnovnim i obnovljivim izvorima energije trend je koji je već godinama prisutan u svetu ali i kod nas, i nesumnjivo je da s protokom vremena sve više jača. Razlozi koji opravdavaju ovakva kretanja brojni su i raznovrsni. Sinteza moderne tehnologije i prirodnih elemenata omogućila nam je da sa estetski veoma privlačnim idejnim rešenjima naše domove i poslovne prostore grejemo i snabdevamo energijom veoma lako, efikasno, i uz minimalne troškove koje zahteva samo i isključivo instalacija sistema.
Imajući u vidu da je energija sunčeve svetlosti koja dopire do površine naše planete više nego dovoljna za zadovoljenje potreba celokupnog čovečanstva, sasvim je logično što su naučno tehnološka istraživanja u velikoj meri usmerena ka ovom energetskom izvoru i iznalaženju praktičnih rešenja koja bi nam omogućila da ga koristimo u svakodnevnom životu. Kada tome pridodamo i činjenicu da je reč o izvoru energije koji je nepresušan, a uz to i besplatan, postaje jasno da ova tema zavređuje naročitu pažnju, a solarna tehnologija veliko poštovanje.
Malo je onih koji nisu upoznati sa terminom solarnih panela i benefitima koje njihova upotreba donosi, ali je broj onih koji se opredeljuju za njih kao primarno rešenje procentualno još uvek izuzetno mali. Čini se da je nedostatak hrabrosti i sumnjičavost našeg društva koje i dalje preteže tradicionalnim rešenjima, ili pak nedovoljna informisanost osnovni razlog za to.
Kako bismo stali na put uvreženim shvatanjima i predrasudama koje svaku novu pojavu kao po inerciji prate, odlučili smo da vas malo detaljnije upoznamo sa terminima i principima koji prate priču o solarnim panelima.
Šta su solarni paneli?
Solarni paneli su ploče izrađene od fotonaponskih solarnih ćelija koje imaju sposobnost da prikupljaju i konvertuju sunčevu svetlost u električnu energiju. Same solarne ćelije sastoje se od velikog broja dioda i nekolicine pn spojeva, a u zavisnosti od projektovane snage individualnog panela mogu se povezati na tri različita načina – paralelno, redno ili kombinovano.
Jačina napona, kojim je uslovljena efikasnost samog solarnog panela zavisi od tipa solarne ćelije, ali i od spektra i snage sunčevog zračenja. Solarni paneli izrađeni od silicijumskih solarnih ćelija trenutno su najzastupljeniji na tržištu, naročito kada je reč o komercijalnoj upotrebi, a u zavisnosti od njihove strukture razlikujemo monokristalne, polikristalne i amorfne solarne panele.
Kako funkcionišu solarni paneli?
Fotonaponske ćelije od kojih se sastoji svaki solarni panel grupisane su u module. One su među sobom povezane električnim sponama, a napravljene su od poluprovodnika kao što je prethodno pomenuti silicijum. U momentu kada sunčeva svetlost dođe u direktan kontakt sa ćelijama solarnih panela, jedan deo „uhvaćene“ svetlosti zadržava se u poluprovodnicima i transformiše u električnu energiju. Ali morate imati u vidu da se upotrebom solarnih panela kreira jednosmerna struja (DC), te da će vam biti potreban solarni invertor koji će tu jednosmernu struju konvertovati u naizmeničnu (AC) struju neophodnu za funkcionisanje većine uređaja za domaćinstvo. Električna energija dobijena na ovaj način može se preuzimati direktno sa invertora i koristiti instant, a može se „skladištiti“ u solarne baterije pa se povlačiti po potrebi, uglavnom tokom noći kada solarni paneli nisu u mogućnosti da generišu struju.
Osnovne karakteristike solarnih panela
Kako bi bili u mogućnosti da prikupljaju sunčeve zrake i generišu električnu energiju u kontinuitetu, solarni paneli moraju biti izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti. Upravo zato se najčešće postavljaju na krovove stambenih i poslovnih jedinica. Svako ometanje nesputanog dotoka svetlosti do solarnih panela kao posledicu će imati umanjenje njihove efikasnosti, zbog čega je od ključne važnosti obezbediti im nesmetane uslove „za rad“. Iako se vrlo često može čuti drugačija i netačna tvrdnja, solarni sistemi su sposobni da generišu električnu energiju i tokom oblačnih dana, kao i tokom zimskih meseci, ali njihov output, odnosno količina energije koju mogu da proizvedu biće daleko manja nego ona koju stvaraju u idealnim uslovima. Iako je najrasprostranjeniji takozvani „sendvič“ model solarnih panela gde su solarne ćelije zaštićene pravougaonim staklenim pločama, paneli se mogu praviti od različitih materijala, a dolaze i u mnogobrojnim oblicima i veličinama. Veoma su lagani, te svojom težinom neće znatno opteretiti standardnu krovnu konstrukciju, ali iako deluju veoma krhko i lomljivo, izrađeni su tako da se sa lakoćom suočavaju sa snegom, kišom, ledom, te bilo kakvim drugim elementarnim nepogodama i vremenskim uslovima.
Umesto zaključka
Više je nego očigledno da se priča o solarnoj energiji i solarnim panelima ne završava ovde. Naprotiv, reč je o kompleksnoj i izuzetno zanimljivoj temi koja zahteva nešto više prostora i malo sadržajniji osvrt. Stoga vas u narednom broju čeka nastavak solarne sage i nešto podobnija analiza finansijskog i ekološkog aspekta solarnih panela, te reč-dve o energetskoj efikasnosti koja je mnogima prva asocijacija pri pomenu solarne tehnologije… To be continued!
Autor teksta: Marija Milošević
