Sobna vrata su jedan od osnovnih, i slobodno možemo reći najvažnijih elemenata unutrašnjosti doma. Neophodna su, zato što zatvaraju svaku pojedinačnu prostoriju, samim tim je odvajajući kao celinu od ostatka kuće, ali istovremeno učestvuju i u ukupnom utisku koji ta prostorija ostavlja već pri ulasku, iako se isprva možda ne čini tako.
Velikih su dimenzija, zauzimaju dosta mesta na zidu, i mada nisu nešto na šta će posmatrač prvo obratiti pažnju, to ne menja činjenicu da će u drugi mah upasti u oči, naročito ako su u neskladu sa ostalim komponentama.
Stoga nije svejedno koja ćete vrata odabrati prilikom opremanja stambenog prostora, ali i kako ćete svoj ukus i preference zadovoljiti u okviru aktuelnih trendova i raspoloživih opcija.
DOMINACIJA DRVETA
Istorijat sobnih vrata prati istorijat materijala od kojih su pravljena tokom vekova. Tu pre svega mislimo na drvo koje ima daleko najduži „staž“, i na obilje stilova u njegovoj obradi. Najstariji, a ujedno i najrudimentarniji model jesu vrata od hrastovih dasaka sa gvozdenim šarkama.
Možda Vas zanima:
Pomalo paradoksalno, imajući u vidu današnje prilike, ali hrast je u prošlim stolećima bio daleko dostupniji jer su pogotovo kontinentalni delovi Evrope obilovali hrastovim šumama, a nije bilo ni približno toliko raskrčenih, urbanih područja. Naravno, kao i kod svakog drugog elementa, i ovde je na osnovu izgleda samih vrata mogla da se stekne slika o tome kom društvenom staležu pripada vlasnik kuće.
U svom prostijem obliku jedva da su bila obrađena, uglavnom se radilo o grubo sečenim daskama od sirovog drveta. Sasvim logično, imajući u vidu da ih je za sopstvene potrebe pravio seljak koji je drvo posekao u obližnjoj šumi, i koji nema ni vremena da se posveti njihovoj izradi, a ni novca da taj posao prepusti profesionalcu.
U slučaju bogatih, radilo se o dvokrilnim vratnicama od punog drveta, brižljivo lakiranog naročitim smolama koje su ga uspešno štitile od štetočina i čiji je sastav u mnogim slučajevima ostao tajna majstora.
S obzirom na modu visokih plafona koja će potrajati jako dugo, vrata su imala krila velike dužine, često izrađena od jednog komada drveta, i odavala su utisak moći. Raskošni ornamenti nekako su bili rezervisani za ulazna vrata, a kod sobnih nisu bili baš tako česta pojava, ukrašavana su uglavnom vrata koja vode ka salonu i vrata radne sobe ili biblioteke.
NOVITETI
U dvadesetom veku će se većinu vremena nastaviti vladavina drvenih vrata, s tim što se, naravno, ovde radi o vratima sa štokom i kvakom od mesinga ili plastike kakva su nam svima dobro poznata. I dalje prednjače hrastova, ali ništa manje tražena nisu ni vrata od kuvane bukovine i orahovine.
Sada, međutim, u igru kao materijal ulazi i staklo, pa smo tako pored potpuno drvenih dobili i nekoliko modela u kombinaciji drvo-staklo: sa drvenim ramom i staklom celom dužinom (uglavnom su korišćena kao kuhinjska), i ona sa zastakljenom gornjom polovinom u dve varijante – jednodelno zastakljena i sa tri staklena segmenta, koja su se koristila za sve ostale prostorije.
Kada su bile u pitanju spavaće sobe na stakleni deo su navlačene zavese, ali generalno treba reći da su, uprkos popularnosti, ova vrata definitivno jako loš izbor za sobu za ličnu upotrebu kakva je spavaća, jer joj umnogome oduzimaju od intimnosti.
No, kako je rasla potražnja, tako se počela smanjivati količina sirovina, te je bilo neophodno proizvesti jeftiniju zamenu. Adekvatno rešenje za sve potrošače koji su hteli vrata koja će ipak biti napravljena od drveta u nekom obliku, a da ih to ne košta nerazumno mnogo, neosporno su vrata od ploča poreklom od drvnog otpada kao što su furnir, lesonit, iverica i medijapan.
Svakako, i ovde postoje značajne razlike u kvalitetu, otpornosti na oštećenja i zvučnoj izolaciji, pri čemu su furnir i lesonit na dnu lestvice, a medijapan definitivno prednjači po performansama.
KLASIČNO JE PONEKAD NAJBOLJE
Ubrzo nakon pojave plastične i aluminijumske stolarije na tržištu su se mogla naći i sobna vrata od ovih materijala. U početku su, ipak, imala dosta visoku cenu kao i svaki novitet, a jednim delom i zbog toga što su dužeg veka i kompaktnije strukture u odnosu na drvena.
No, uprkos superiornim karakteristikama koje im se ni u kom slučaju ne mogu osporiti, PVC i aluminijumska sobna vrata ipak kod nas nisu zaživela onako kako su se nadali proizvođači, a uzrok za to nisu samo kupovne navike ljudi. Stoji da je PVC daleko lakši za održavanje, besprekorno dobro dihtuje i u kombinaciji sa peskiranim staklom deluje vrlo atraktivno.
Isto važi i za aluminijum koji uparen sa staklom prostoru daje futuristički, savremen prizvuk, rečju sinonim je za 21. vek poput sportskog auta sa vrtoglavo velikim brojem konjskih snaga, zbog čega nema takmaca za opremanje kancelarija. Ali ovi materijali imaju i jednu manu – u unutrašnjosti doma mogu delovati dosta hladno, a PVC ima i tu jednu pomalo veštačku, upravo plastičnu notu, zbog koje nemate osećaj da ste kod kuće.
I možda deluje da je imajući sve navedeno u vidu još teže napraviti pravi izbor, na sreću nije baš tako. Spoljna stolarija bez diskusije treba da bude plastična ili aluminijumska, ali zato drvo treba da ostane neprikosnoveni gospodar sobnih vrata. Unutrašnja su, tako da im vremenski uticaji ne mogu naškoditi, a povremeno lakiranje će biti sasvim dovoljno da zadrže lep izgled.
Autor teksta: Jelena Mitrović
