Naviknuti na određen nivo komfora i životni stil, nekada teško realizujemo na koje sve načine negativno utičemo na životnu sredinu, čak i kada u startu imamo dobre namere. Graditeljstvo tako nije izuzetak od ostalih oblasti ljudskog delovanja.
U građevinskom smislu energetski pozitivan objekat treba da zadovolji standard Pasivne kuće. Standard Pasivne kuće predstavlja neophodnu podlogu za ugradnju svih mehaničkih sistema u objektu. Debela izolacija, efikasni prozori sa posebnom pažnjom na njihovu ugradnju koja sprečava termičke mostove i obezbeđuje dobru zaptivenost objekta, zatim dobro rešeni detalji konstrukcije bez termičkih mostova i svakako dobar dizajn koji će omogućiti maksimalno iskorišćenje pasivnog zagrevanja od sunca u zimskom periodu i sprečavanje pregrevanja u letnjem periodu, sve to čini Standard Pasivne kuće.
Ovo će obezbediti da su potrebe za dodatnom energijom za nadoknadu gubitaka kroz termički omotač toliko male da se sa veoma malom količinom energije – prosečno 1/10 u odnosu na standardni objekat, on može grejati, hladiti i ventilisati. Dalje, u proračunu energije koji objekat koristi, sva neophodna energija za korišćenje objekta biće proizvedena iz obnovljivih izvora energije. Zapravo, ovakav objekat da bi ostvario pozitivno delovanje, proizvešće više energije nego što mu je potrebno za korišćenje.
Ideja pokretača ovog koncepta je da tokom svoga veka korišćenja objekat proizvede više obnovljive energije nego što je ukupno potrebno potrošiti za proizvodnju materijala koji se ugrađuju u njega, njegovo građenje, korišćenje i na kraju rušenje objekta nakon isteka veka trajanja. Pretpostavka u ovom računu je da je vek korišćenja objekta 60 godina. Izbor materijala, opreme i mehaničkih sistema zasniva se takođe na proračunu energije koja je potrebna za njihovu proizvodnju i transport do gradilišta, korišćenje i održavanje, kao i trošak za kasnije rušenje i odlaganje.
Obnovljivi izvori energije i mehanički sistemi koji ovi objekti koriste su: solarni paneli za proizvodnju električne energije najčešće na krovu ili ređe i na fasadi objekta, zatim toplotne pumpe za grejanje i hlađenje objekta, sistemi mehaničke ventilacije sa rekuperacijom koji štede energiju za ventilisanje prostora, LED osvetljenje, automatizovani sistemi sa senzorima prisutnosti u prostorijama i trenutnim potrebama u svakom od prostorija.
Višak proizvedene energije u objektu se predaje na korišćenje objektima i sistemima u okolini ili se predaje u energetsku mrežu koja je dalje koristi. Na ovaj način objekat nadomešćuje upotrebljenu energiju za gradnju i ostale procese i pokriva svoje potrebe tokom korišćenja.
S obzirom da je proizvedena energija iz obnovljivih izvora koji ne emituju CO2 u atmosferu, kažemo da je ukupan efekat ovakvog objekta pozitivan. Oni zapravo funkcionišu kao male solarne elektrane u svom okruženju koga mogu snabdevati viškom proizvedene energije. Objekat mora biti projektovan tako da može maksimalno da iskoristi sve prednosti lokacije i potencijal sunčevog zračenja na njemu. Tokom leta on će proizvoditi više energije nego što mu je potrebno i višak će predati elektroenergetskoj mreži, dok u uslovima smanjenog solarnog zračenja, on može uzimati iz mreže dodatnu energiju koja mu je neophodna. Svakako, razlika uzete i predate energije mreži biće takva da zgrada tokom godine predaje više energije nego što preuzima. Naravno, ovakav sistem je jedino moguć ukoliko država napravi infrastrukturu i programe u kojima se električna energija individualno proizvedena može prodavati električnoj mreži. Ukoliko ne postoji volja i podsticaj države, napori za poboljšanjem energetske efikasnosti će postati uzaludni.
Neki od pionira ovog koncepta pozitivnih objekata nalaze se zapravo u hladnim predelima sa manje sunčeve energije, pa je tako nekoliko energetski pozitivnih objekata podignuto u Norveškoj.
Pokazatelj nam je svima da čak i loši prirodni uslovi ne predstavljaju problem za korišćenje solarne energije, u njima se mogu stvoriti inovativna i inspirativna rešenja za bolju budućnost planete, kada se ostvari dobro planiranje i saradnja stručnjaka sa zajedničkim pozitivnim ciljem.
Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. EN EF Studio
