Dobrim rešavanjem arhitektonskih detalja i orjentacije objekta, veoma efikasnim prozorima i dobrom izolacijom, kao i obaveznom proračunskom proverom kada se radi projekat niskoenergetskog objekta, sprečava se pregrevanje prostora u letnjem periodu preko 25°C, što sa promenama klimatskih prilika, postaje sve značajniji problem u našem području.
Nema pregrevanja prostora leti
Ova provera performansi objekta u letnjem periodu sprečava prekomerne troškove za hlađenje leti koji u najtoplijim mesecima, čak mogu i prevazići troškove za grejanje zimi. Pored troškova, smanjena potreba za korišćenjem klima uređaja u letnjem periodu ima veoma pozitivan efekat na zdravlje, jer lekari preporučuju da temperatura na koju podešavamo klima uređaje ne sme biti manja od 6°C u odnosu na trenutnu temperaturu u prostoru, kako se ne bi izazvale prehlade i glavobolje.
Kvalitet vazduha je bolji – manje CO2 u kući
Ako standard niskoenergetske kuće sa dobrom izolacijom i prozorima nadogradimo do nivoa Pasivne kuće, to će podrazumevati da uvedemo sistem mehaničke ventilacije sa rekuperacijom. Ventilacija kontrolisano ubacuje svež spoljašnji vazduh u prostor, prethodno ga grejući kroz rekuperator toplote. Standardne kuće se vetre onda kada korisnik sam to učini otvaranjem prozora.
Najsvetlija plava boja pokazuje učestalost koncentracije CO2 koja prelazi 1400 ppm.
Poslednji stub prikazuje prosečnu vrednost za sve stanove.
Najsvetlija plava boja pokazuje učestalost koncentracije CO2 koja prelazi 1400 ppm.
Poslednji stub prikazuje prosečnu vrednost za sve stanove.
Ispitivanja koja su izvršena u Nemačkoj, na uporednim analizama dve identične, novosagrađene zgrade – jedna sa sistemom ventilacije, a druga bez ovog sistema, ustanovila su da su u standardnoj zgradi koncentracije CO2 u nekim periodima u toku dana bile kritično visoke, na primer u toku noći kada korisnici nemaju priliku da sami provetre prostor. U Pasivnoj kući je koncentracija CO2 uvek bila na nižem nivou, pošto sistem radi automatski i ubacuje neophodnu količinu svežeg vazduha prema trenutnoj okupiranosti prostora.
To znači da je kvalitet vazduha bio mnogo bolji u Pasivnoj kući, bez potrebe korisnika da brinu o tome, a što je naročito važno u današnjoj situaciji kada ljudi zbog načina života, kao i novonastalih zdravstvenih opasnosti u svetu provode veliki deo svoga vremena u kući i zatvorenom prostoru.
Prevencija alergija, zdravlja sredina i manje čišćenja
U razvijenim zemljama sveta, ljudi trenutno provode 90% svog vremena u zatvorenom prostoru. To znači da kvalitet vazduha u toj zatvorenoj sredini u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi koji u njemu borave. Svež vazduh iz spoljašnje sredine prolazi kroz filtere koji na sebi zadržavaju čestice prašine i polena pre nego što se vazduh ubacuje u Pasivnu kuću. Na taj način se čuva zdravlje ljudi, ali i smanjuje potreba za konstantnim čišćenjem prašine u kući. To je i dodatni benefit za ljude sa alergijama, a u zimskom periodu možemo primetiti sve veće povećanje zagađenja spoljašnjeg vazduha.
Dalje, u niskoenergetskoj kući se posebna pažnja vodi prilikom instalacije prozora i vrata. Ove kuće su veoma dobro zaptivene, što doprinosi kako smanjenju gubitaka toplote kroz loše spojeve zidova i prozora, tako i zaštiti od buke. Kada su prozori zatvoreni, kuća je skoro potpuno bešumna. Zagađenje od buke naročito je štetno u urbanim sredinama sa mnogo automobilskog saobraćaja.
Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. EN EF Studio
