Kako prepoznati KVALITETNA sigurnosna vrata?
Interesantno je da priču o sigurnosnim vratima gotovo uvek započinjemo kada imamo loš povod za to. Umesto da o tome razmišljamo na vreme, pitanja bezbednosti našeg doma setimo se tek kada na televiziji čujemo izveštaj o nekoj provali ili kada, nažalost, i sami postanemo žrtve razbojnika.
* Najnovija policijska statistika pokazuje da u glavnom gradu dnevno bude obijeno četiri stana, a od sredine 2017. godine naovamo zabeležen je veliki porast broja provalnih krađa u stambene objekte, koji naročito uzima maha u vreme godišnjih odmora, kada je većina kuća i stanova prazna. *
Takođe, nasuprot opštem mišljenju da se provale uglavnom događaju noću, podaci kažu da zapravo u većini slučajeva provalnici “dejstvuju” pre podne, kada je njihovo kretanje po hodnicima zgrada manje sumnjivo, dok su u popodnevnim satima meta firme, lokali, pošte, banke i magacini.
Pripadnici odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata dalje navode da provalnici uvek prvo traže najlakši i najbrži način da vas opljačkaju i tada koriste nehajnost stanara koji ostave otvoren prozor ili ključeve odlože na lako dostupnom mestu. Oni ozbiljniji danima prate kretanje i navike potencijalne žrtve u potrazi za slabom tačkom, a najveće greške su, pokazalo se, objave na društvenim mrežama koje sadrže informaciju da ste odsutni od kuće i očekivanje da vas od ovakvih neprijatnosti mogu zaštititi ulazna vrata sa običnom cilindar bravom.
U vremenu kada je stopa kriminala generalno u porastu, a posebno broj razbojništava, rečenica “ali vrata su bila dobro zaključana” može zvučati dosta neozbiljno ukoliko ta vrata ne zadovoljavaju osnovne sigurnosne standarde. Mora se reći da su incidentne situacije one u kojima se najbolje vidi koliko su pojedini građani loše informisani po pitanju toga koje sve komponente ulazna vrata moraju imati da bi se mogla nazvati sigurnosnim, i kako ovaj tip vrata mogu lako da prepoznaju na oko kako ne bi pogrešili prilikom kupovine.
Možda Vas zanima:
Sigurnosna vrata definitivno su moderna tekovina. Njihova preteča vekovima su bile teške drvene vratnice koje su se zatvarale poprečno pomoću dugačke drvene daske ili pomoću metalne reze, čija se zaštitna uloga prvenstveno bazirala na velikoj masi krila koje nije bilo nimalo lako pomeriti, ali nastanak sigurnosnih vrata u pravom smislu reči vezan je za kraj 20. veka.
Princip oslanjanja na masivnost konstrukcije nije pomenut slučajno, s obzirom da su se, što se unutrašnjeg sastava tiče, sigurnosna vrata dugo pravila isključivo od čelika.
* Prve modele sigurnosnih vrata činili su čelični štok, čelična oplata krila i čelična rešetka od takozvanih kutijastih profila unutar krila kao prvi red zaštite. Ispod rešetke, gledano od spolja ka unutra, nalazio se sloj staklene vune ili sunđera u svojstvu zvučne i toplotne izolacije, zatim pregradni čelični lim i na kraju još jedan sloj oplate. *
Pored metalnih proizvođena su i vrata sa pločastom oplatom, uglavnom od šperploče ili lesonita, čija su veza sa štokom bile dve kovane bravarske šarke, a zaključavala su se pomoću cilindar brave u tri tačke i tri smera, podržano sa dva horizontalna šipa za blokadu šarki. Kao što se vidi iz opisa sigurnosnu osnovu prve generacije činile su fizičke prepreke i mehanički sistem bravljenja.
U nešto naprednijoj fazi dobiće podršku u vidu alarmnog uređaja sa zidnom kontrolnom tablom i klasičnim numeričkim šifrovanjem, ali materijalni sastav vrata i komplikovanost brave ostala su dva najvažnija faktora na koje prevashodno treba obratiti pažnju kada se odlučite za kupovinu sigurnosnih vrata, jer to provalnici prvo napadaju pomoću različitih setova obijačkog alata.
Poboljšanja krila kretala su se u pravcu dodavanja slojeva između dve oplate, pa osim onog ispod unutrašnje postoji još jedan pregradni čelični lim odmah ispod spoljne oplate, oba debljine od 1mm do 2mm, između kojih su zaštitna rešetka i ispuna od staklene vune, sunđera ili stiropora, debljine i do 50mm.
Umesto jedne, nova sigurnosna vrata imaju dve pločaste 10-milimetarske oplate od standardnog medijapana ili furniranog medijapana (lesonit je gotovo sasvim izbačen iz upotrebe), što znači da se time zavisno od broja slojeva i debljine svakog pojedinačnog sloja dobija krilo poprečnog preseka između 58,5mm i 72mm, koje pruža zaštitu od buke reda raspona od 31dB do 42dB.
KRILO vrata
Krilu je takođe dodata druga ivična dihtung guma koja sa centralnim dihtungom na štoku treba da napravi vakuum za bolje zatvaranje. Nekadašnja sigurnosna vrata nisu imala prag, što ih je činilo “ranjivijim” u smislu pristupačnosti po donjoj ivici krila, pa je i to korigovano postavljanjem praga od čeličnog profila sa opcijom drvene obloge, ili zamenski postavljanjem padajuće zavesice tamo gde nije moguća montaža praga.
ŠTOK vrata
Što se tiče štoka, on je pojačan sa dva reda kutijastih profila od čelika ili eloksiranog aluminijuma, dimenzija 50x30x1,5mm ili 60x40x2mm zavisno od veličine vrata i trećom, središnjom šarkom (samim tim i trećim blokirajućim šipom). Kupci se često pitaju kako da prepoznaju sigurnosna vrata, odnosno kako da ih razlikuju od običnih ulaznih vrata? To za laike naročito može biti teško kod vrata sa furniranim krilom, gde zbog vizuelne istovetnosti oplate zaista nema razlike između sigurnosnih i običnih ulaznih vrata, pa čak i sobnih vrata sa hromiranom kvakom.
* Ipak, dovoljan će biti jedan pogled na specifikaciju pa da se reše sve dileme, ali i bez toga znajte da bilo koja sigurnosna vrata karakterišu tri stvari: deblje krilo, treća šarka i dupla brava. *
BRAVA vrata
Lako savladiva brava već je označena kao glavna mana nekadašnjih sigurnosnih vrata, i to je druga stvar na koju su se proizvođači koncentrisali kako bi provalnicima stali na put. Umesto jedne cilindar brave sa serijski proizvođenim nazubljenim ključem, napravljena je kombinacija kasa brave koja ide iznad kvake i cilindra sa setom unikatnih kodiranih ključeva koji se standardno montira ispod kvake, najčešće sa pridruženom trećom, leptir bravom, za priručno zaključavanje iznutra. Ovaj sistem bravi vrata u šest tačaka i tri smera, pri čemu su, ako samo otvorite i pogledate sa strane vrata izložena u prodajnom salonu, tri tačke jasno vidljive: reč je o jezičcima valjkastog oblika koji štrče kada okrenete ključ.
Sigurnosna vrata od običnih se razlikuju i po višoj ceni, koju, uzevši sve odlike u obzir, formira pripadnost određenoj protivprovalnoj klasi. Klasiranje se vrši prema vremenu otpora (vremenu potrebnom da bi se određena vrata obila), alatu i opremi koji se koriste za provalu, iskustvu provalnika i nivou buke koja se pravi tokom pokušaja provale. Ima ih ukupno šest, pri čemu je prva najslabija, ali kako peta i šesta nisu namenjene komercijalnoj upotrebi već se odnose na vojne i strateški važne industrijske objekte, u slobodnoj prodaji za fizička lica mogu se naći vrata maksimum četvrte klase. Valja znati i to da je većina modela na tržištu treće klase, jer je to granični nivo protivprovalne zaštite koji jedna kvalitetna sigurnosna vrata moraju pružati da bi opravdala svoju cenu, što će reći zaštita objekta od provale korišćenjem kompletnog obijačkog alata i pajsera, od strane iskusnog provalnika, u trajanju od 20 minuta uz povišeni nivo buke. U odnosu na nju četvrta klasa štiti od obijanja pomoću kompletnog alata, pajsera, sekire, testere i električne bušilice, u trajanju od 30 minuta i uz visok nivo buke, a za koju ćete se na kraju odlučiti zavisiće od ličnog osećaja bezbednosti/nebezbednosti, i naravno finansijskih mogućnosti.
Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
