Podatak da se svaka druga provala u kuće i stanove izvede preko prozora i balkonskih vrata nije baš prijatan za čuti. Ova statistika pre svega se odnosi na donje spratove kuća i stanove u prizemlju, koji su ujedno i najizloženiji, i hteli mi da priznamo ili ne, dovodi nas do očiglednog zaključka: to je u velikoj meri krivica nas, vlasnika stambenih objekata, jer pri kupovini stolarije apsolutno ne obraćamo pažnju na ovaj segment, čime praktično pomažemo razbojnicima. Najgori potrošač je neobavešteni potrošač. Ne i za prodavce, jer ga to čini visoko podložnim sugestijama da kupi sve ono što je neko rešio da mu proda – dakle idealnim. Loš je za sebe, jer neinformisanošću ključno nanosi štetu samom sebi. U ovom slučaju najbolji način da sprečite da postanete deo neslavne statistike i žrtva loše kupovine, jeste da se upoznate sa tim koje sve novine proizvođači stolarije nude u cilju što efikasnije zaštite od provala.
Tačno je da stolarija sa protivprovalnom zaštitom malo više košta, ali naknada štete za vrednost ukradenih stvari bi gotovo sigurno koštala znatno više, pogotovo što nije neophodno da svi prozori i balkonska vrata na objektu imaju zaštitu. Kao što je već nagovešteno, to će biti potrebno kod prizemnih kuća i stanova, a u slučaju kuće na sprat, za prozore koji se nalaze na poslednjemspratu ili u potkrovlju (što će reći nisu dostupni preko terase ili na neki drugi način) nije obavezno da zaštita bude najviše klase. Da bismo stolariju mogli da okvalifikujemo kao „sigurnu“ treba da budu ispunjena tri uslova.
Pre svega treba obratiti pažnju na pogonski mehanizam, odnosno na to da li određeni model stolarije ima sigurnosne prihvatnike. Prihvatnici predstavljaju najosnovniji vid zaštite, metalni uložak zašrafljen za donju ivicu okova sa posebnim dodatkom u obliku pečurke, takozvanim tuljkom koji služi kao neka vrsta reze, i u sklopu sa prihvatnikom onemogućava razdvajanje krila od štoka. Postoje E, P i V prihvatnici, a razlike u obliku nisu kvalitativne, već se odnose na to koji proizvođač preferira određenu vrstu. Razlike u stepenu zaštite kod prihvatnika ogledaju se u oznaci koju nose, tj. klasi kojoj pripadaju. Prema nekim istraživanjima, ako provalnici ne uspeju u prva dva minuta da izađu na kraj sa bravom ili mehanizmom otvaranja uopšte, uglavnom odustaju od „posla“. Sigurnosni prihvatnici mogu imati oznaku RC1 ili RC2, pri čemu je kod oba vreme izdržljivosti koje se odnosi na primenu fizičke sile tri minuta (dakle minut duže u odnosu na navedeni podatak), a razlika je u setu alata za obijanje na koji su rezistentni (RC2 su otporniji). Dodatna zaštita podrazumeva još jedan, gornji prihvatnik, koji je, opet, odgovarajuće protektivne moći prema potrebi.
Drugi uslov se nadovezuje na prvi, a tiče se svojstava profila i okova. Sigurnosni prozor traži profil sa šest komora, kao i sigurnosni okov sa istom takvom ručicom. Veći broj komora podrazumeva prozorsku jedinicu ili balkonska vrata koja su obimnija i masivnija, stoga teža za izbijanje i razvaljivanje. U sprezi s profilom dobro bi došlo i trostruko staklo, jer je, logično, znatno teže izaći na kraj sa tri staklene ploče nego sa dve, ili još gore jednom. Sigurnosni okov je onaj koji se bravi u više tačaka (najmanje pet), i u kombinaciji sa prihvatnicima i sigurnosnom ručkom čini kompletiranu celinu.
Možda Vas zanima:
Treći uslov je vezan za staklo. Sigurnosno staklo je vrsta stakla koje ima dodatne bezbednosne karakteristike, i koje se ugrađuje tamo gde je potreban viši stepen bezbednosti objekta, bilo da je reč o izlozima prodajnih objekata čijim pucanjem ili lomljenjem može doći do povređivanja ljudi, ili u ovom slučaju o protivprovalnoj zaštiti. Delimo ga na kaljeno i laminirano. Kaljeno staklo je ono koje je na otpornosti dobilo izlaganjem visokoj temperaturi. Naime, obično staklo debljine najmanje 4mm zagreva se u posebnim pećima-kalionicama na 600-650 stepeni Celzijusa, nakon čega se naglo hladi ravnomernim udarom vazduha na površinu stakla, čime se ukupna temperatura spušta na 320 do čak 200 stepeni. Na ovaj način dobija se staklo četiri do pet puta otpornije na udarce od običnog. Laminirano (pampleks) staklo predstavlja slojevito staklo sačinjeno od dve ili više ploča između kojih se umeće po sloj PVB folije ili smole. Zahvaljujući tome, njegovi delovi se ne raspršuju ukoliko dođe do pucanja, već ostaju zalepljeni za foliju. To ga istovremeno čini dobrim saveznikom u borbi sa provalnicima, jer nije moguće odvojiti ga od okvira i tako napraviti prolaz za ulazak u objekat.
Sintezom ovih faktora određuju se parametri sigurnosne stolarije, prema kojima se ista gradacijski klasifikuje. Postoji ukupno 6 klasa, a oznaka za stepen protivprovalne zaštite je WK. Pri kupovini nikako ne zaboravite da tražite na uvid odgovarajuće sertifikate kao garanciju kvaliteta i pouzdanosti, a u njima treba da bude navedena upravo ova oznaka.
Osnovni nivo sigurnosti podrazumeva bravljenje u dve tačke. On je nekategorisan, i biće sasvim dovoljan za delove objekta koje ne zahtevaju pojačanu sigurnost, poput prozora u potkrovlju, nepristupačnih prozora, kao i malih prozora za ostave i kupatila.
-KLASA WK1 predstavlja najniži stepen sigurnosti. Odnosi se na prozore čiji se okov bravi u pet tačaka i otporan je samo na telesnu težinu. Preporučuje se za otvore na prvom i drugom spratu gde je teško upotrebiti fizičku silu za provalu.
-KLASA WK2 podrazumeva mehanizam sabravljenjen u osam tačaka, sigurnosnu ručicu i sigurnosno staklo. Prozori sa ovim stepenom sigurnosti adekvatni su za prizemlje i podrumske prostorije, i najčešće se ugrađuju u privatne kuće.
-KLASA WK3 ima sve elemente kao i WK2, plus dodatne prihvatnike i otpornije staklo. Obuhvata i zaštitu od alata za obijanje kao što su poluge i podizne štangle.
Vreme protivprovalnog otpora ovde je duže od 5 minuta, pa je iz tog razloga ova klasa odličan izbor za objekte sa povišenim stepenom rizika od provala kakve su osamljene kuće za odmor, objekti od vrednosti ili izolovani objekti na zaklonjenim mestima.
-KLASE WK4, WK5 i WK6 odolevaju dodatnom setu alata koji čine čekić, bušilica i razne brusne mašine, a njihovo vreme protivprovalne zaštite duže je od 10 minuta.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
