Ušteda energije, manji troškovi grejanja i hlađenja, kao potreba svakog pojedinca, ali i kao ušteda energenata na globalnom nivou na putu ka održivom razvoju su, možete posvedočiti, teme koje su stalno aktuelne. I to je sasvim za očekivati, budući da iz godine u godinu svedočimo ekstremnim vremenskim prilikama, koje iziskuju potrebu za energetski efikasnim objektima. Jedan od važnih preduslova za to je izbor adekvatne stolarije i odgovarajuća izolacija objekta. Iako pod izolacijom podrazumevamo odgovarajuću toplotnu, hidro i zvučnu izolaciju, energetska efikasnost najviše zavisi od termoizolacije. Istraživanja su pokazala da jedan objekat najviše energije oko 35, pa čak i do 40 % gubi kroz zidove, 25% kroz krov, 15% kroz podove i oko 25 % kroz neadekvatnu stolariju. Zidovi su najveći potrošači, što je i za očekivati budući koliku površinu zahvataju. Sa tim u vezi, veoma je značajna termoizolacija fasade kojoj ovde, sa pravom, posvećujemo pažnju.
Termoizolacija fasade značaj
Nepostojanje ili neadekvatno postavljena fasada stvaraju veliku štetu kako samom objektu, tako i korisnicima istog. Pored velikih gubitaka energije kroz zidove, velikih troškova grejanja i hlađenja, odsustvo prave termoizolacije fasade dovodi do izmene mikroklime u samom objektu, do povećanja vlažnosti i stvaranja buđi na zidovima. Na taj način ne samo da nema ugodnosti i komfora, koje svaki objekat treba da pruži, isti postaje i zdravstveno neprilagođen, budući da vlaga u zatvorenom prostoru može izazvati razne zdravstvene probleme. Takođe, nepostojanje termoizolacije fasade dovodi vremenom do propadanja objekta i u estetskom i u finansijskom smislu, što će, ukoliko se ništa ne preduzme, rezultirati potpunim propadanjem objekta.
Shodno tome, ukoliko je termoizolacija fasade prisutna u što većem broju objekata, gubljenje energije na globalnom nivou je manje, kao i potrošnja energenata. Upravo to u velikoj meri utiče na ekološki aspekt, očuvanje prirodnih sirovina i održivi razvoj. Sve to zajedno je uticalo da termoizolacija fasade postane standard prilikom izgradnje novih, a posebno prilikom renoviranja starijih objekata.
Pored činjenice da je važno da termoizolacija fasade postoji, isto tako je važno da se ona i pravilno postavi.
Možda Vas zanima:
Najbolji toplotni omotač vašeg doma – saveti za savršenu izolaciju!
Koji klima uređaj je najbolji za Vas? Ovo su saveti majstora
Jedinstveni saveti za detaljno renoviranje stana
Ugradnja i postavka termoizolacije fasade
Termoizolacija fasade predstavlja termoizolacioni sistem, odnosno oblaganje zidova termoizolacionim materijalom, kako bi se povećala energetska efikasnost objekta. Takva fasada poznatija je kao demit ili kontakt fasada.
Termoizolacija fasade zahteva izbor odgovarajućeg termoizolacionog sistema, poznavanje procedure, odnosno koraka postavke termoizolacionog materijala i stručan i ozbiljan pristup.
Pre započinjanja samog procesa postavke termoizolacione fasade, neophodno je proveriti da li je zid ravan i da li ima nekih odstupanja. Toleriše se neravnina do plus/minus 1 cm.
1.korak u samom procesu je nanošenje prajmera na zid kako bi prianjanje termoizolacionih ploča bilo što bolje i efikasnije;
2. korak obuhvata postavku početne aluminijumske letve tačno iznad cokle, koja se ušrafljuje u zid. Ova letva će pružiti zaštitu termoizolacije fasade sa donje strane, a istovremeno će predstavljati osnovu za postavku stiropora.;
3. korak podrazumeva pravljenje lepka koji se nanosi na gornji sloj letve, pravolinijski na obod stiropora i u vidu tački po sredini stiropora. Te ploče se donjim delom oslanjaju i lepe za aluminijumsku dasku i zid. Ploče se dalje redom postavljaju smicanjem, odnosno treba voditi računa da se ne poklapaju sastavi, kao i da se ne poklope sastavi ploča i linija ugradnje prozora. U protivnom, baš ta mesta mogu biti potencijalni rizik za stvaranjem slobodnog prolaza, kroz koje može doći do gubitka energije. Nakon lepljenja, termoizolacione ploče se dodatno ojačavaju postavljanjem tipli, koje se šrafe 24h nakon lepljenja;
4. korak je tzv. armiranje fasade koje obuhvata postavku lepka pomoću nazubljene gletarice, na koji se postavlja fasadna mrežica. Veoma je važno izabrati kvalitetnu mrežicu, veće težine, odnosno gustine koja u sebi ima dovoljno elastičnosti da pruži dugotrajnu otpornost fasadnog sistema. Takođe, izuzetno je važno dobro obraditi i postaviti mrežice na uglovima i špaletama oko prozora;
5. korak, u kome se vrši nanošenje još jednog sloja lepka preko ugrađene mrežice i izravnavanje površine kako bi se naneo i poslednji, završni sloj fasade;
6. nanošenje prajmera koji će ujednačiti i učvrstiti podlogu, poboljšati prianjanje završnog sloja. Nakon 12 sati koliko je potrebno za sušenje, vrši se nanošenje finalnog, završnog sloja fasade, za šta je potrebno više majstora jer je vreme nanošenja i rajbovanja fasade ograničeno zbog brzog sušenja.
Termoizolacija fasade – važno je znati
Pored navedenih termoizolacionih materijala, važno je naglasiti da pored stiropora koji predstavlja osnovu termoizolacionih ploča, može se koristiti i kamena vuna, posebno kada se želi, pored termoizolacije, postaviti i zvučna izolacija.
Kada je stiropor izbor, važno je znati da postoje različite debljine ovog materijala, od 5, preko 8, 10, 15 i više centimetara. Što je veća debljina, veća je i cena, ali i bolja je izolacija. Prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, minimalna debljina izolacije spoljnjeg zida je 12 cm za novogradnju, odnosno 9 cm za sanaciju starih objekata.
Ostaje nam da zaključimo da ukoliko ste se možda preispitivali o značaju i razmišljali da li da postavite termoizolaciju na fasadu, sada vam je jasno da je to nužno i zbog vaših potreba, ali i zbog zakona. Drugim rečima zakon radi za vas, što će vam i računi za grejanje i hlađenje, vrlo brzo nakon postavke termoizolacije fasade i potvrditi. Vreme je da se izolujete, ali na pravi način i kvalitetno.
