Šta je dovelo do poskupljenja širokog spektra materijala i proizvoda, kao što su drvo, čelik ili plastika? Na globalne trendove nije ostalo imuno ni tržište Srbije, gde je aktuelno dalje povećanje cena brojnih proizvoda, kao i cena nekretnina.
Međunarodna studija o rastu cena sirovina
Pandemija virusa Covid-19, povećana tražnja za građevinskim materijalom, nepovoljni prirodni događaji, trgovinski sukobi, kriza u Sueckom kanalu i blokada jedne od najvećih svetskih kontejnerskih luka u Kini, samo su neki od događaja koji su rezultirali ogromnim povećanjem cena sirovina.
Kakva su predviđanja za naredni period i kako da se najbolje pripremimo za ono što nas očekuje, nedavno je objavljeno u studiji renomirane međunarodne konsultantske kuće Horváth. U njihovu analizu o cenama sirovina u predstojećem periodu uključena su mišljenja hiljadu vodećih menadžera u prerađivačkoj industriji na 12 evropskih tržišta, što studiji daje visok stepen kredibilnosti. Maria Boldor iz firme Horváth ističe kako su se očekivanja o povećanju cena do kraja godine potvrdila. Takođe, smatra kako će se ovaj trend, i to u dvocifrenim procentima, nastaviti i u budućnosti.
M.B. „Poskupljenja su rezultat ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će uticati na tržište u srednjem roku. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i nakon pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Posledice ovakvog razvoja događaja su zbog visokog stepena globalizacije trenutne i vrlo ozbiljne“.
Možda Vas zanima:
U skladu sa poskupljenjima od septembra 2020. do proleća 2021. godine, kada je cena drveta u Nemačkoj čak duplirana, stručnjaci iz Horvátha istraživali su očekivanja o daljem kretanju vrednosti sirovina. Rezultati su pokazali da se upravo kod cena drveta očekuje najveći rast u predstojećem periodu, čak 33 odsto. Skoro polovina ispitanih eksperata ukazuje i na smanjenu ponudu, strahujući da će dalje širenje novih sojeva virusa i lokdauna u Evropi rezultirati rekordnim cenama u prvim mesecima 2022. godine.
Ogromne razlike u cenama osećaju se i u Srbiji, gde je za građevinske, fasadne, izolacione i druge radove potrebno izdvojiti znatno više novca. Slična situacija je i sa troškovima vezanim za nameštaj, kućne uređaje, automobile, cena nekretnina ili usluge majstora i zanatlija, koji rade sa drvetom, gvožđem i plastikom.
Boldor naglašava da cene sirovina rastu svaka dva do tri dana, kao i da je to posebno izraženo kada je u pitanju drvo. Trend diktiraju tržišta Severne Amerike i Kine, gde je za ovu sirovinu potrebno platiti za trećinu više nego u Evropi, a očekuje da se ovakav trend nastavi i u 2022. godini.
M.B. „Drvo se najviše traži zbog nameštaja za dom i baštu. Ljudi sve više vremena provode kod kuće, što zbog mogućnosti rada iz sopstvenog doma, tako i zarad smanjenja broja kontakta sa drugima. U takvoj konstelaciji sasvim je prirodno da se stvori želja za ulepšavanjem prostora, a u prilog atraktivnosti ovog resursa ide i trend sve češće brige o održivosti“.
Kada je reč o čeliku, cena po toni je samo u prvoj polovini 2021. godine porasla za 60 odsto, a menadžeri koji su učestvovali u studiji očekuju da će početkom 2022. godine doći do novih značajnih uvećanja. Rekordne vrednosti u prošloj godini zabeležili su i plastični materijali, a prema rezultatima ove studije, dalja poskupljenja se očekuju i u budućnosti.
M.B. „Povećanja će nastaviti da nas iznenađuju, tako da će se proizvođači zateći između dobavljača koji zahtevaju više cene i kupaca na koje ne može da se odmah prenese povećanje. Zbog toga bi prilagođavanje cena trebalo planirati na ciljani i sistematski način, kao i zasnivati na indeksima koji gledaju u budućnost“, savet namenjen proizvođačima i prerađivačkim kompanijama, sa ciljem da potrošačima olakšaju ovaj proces.
Radi lakšeg prilagođavanja na promene, eksperti iz Horvátha u studiji savetuju i blagovremenu i otvorenu komunikaciju sa kupcima, ali i proveru neposrednih efekata putem kontrolinga, kako bi se u slučaju negativnih reakcija moglo brzo reagovati.
Horváth je međunarodna, nezavisna firma za menadžment konsalting sa više od hiljadu zaposlenih u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, SAD, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Već 40 godina, sinonim su za dubinsko poznavanje različitih industrija i vrhunsku ekspertizu u svim funkcijama kompanije – sa fokusom na upravljanje učinkom i transformacije. Izvode projekte za međunarodne klijente širom sveta, a zahvaljujući saradnji sa partnerima u konsultantskoj alijansi “Cordence Worldwide”, obezbeđuju detaljne informacije sa terena i uvid u lokalne uslove. Njihovi stručnjaci kombinuju strast i efikasnu implementaciju kako bi promene pretvorili u uspeh kako u čitavim kompanijama, tako i u pojedinačnim poslovnim oblastima ili u funkcijama kao što su prodaja, operacije, nabavke, kontrola i finansije, ljudski resursi i IT.
„Tokom 2021. u građevinskoj industriji smo u nekoliko navrata osetili značajnija povećanja cena, i to u gotovo svim vrstama materijala. Međutim, pun uticaj toga ćemo osetiti tek ove godine, kao posledicu kumulativnog efekta dosadašnjih povećanja. Što se tiče dodatnih poskupljenja sirovina i krajnjih proizvoda u 2022. najave su da će ipak biti manje izražena u odnosu na prošlu godinu, tj. da bi trebalo da uđemo u stabilniji period. Pored cena, veliki izazov je i dostupnost proizvoda, odnosno duži rokovi isporuke. Stoga je velika prednost za svakog isporučioca opreme posedovanje lagera sa adekvatnim proizvodima u dovoljnim količinama, kako bi se omogućila brža reakcija za potrebe projekata i krajnjih kupaca.“
Jelena Andrić Grafakos, ACO građevinski elementi d.o.o.
„Rast cena građevinskog materijala u poslednje dve godine je postao ’normalna pojava’. Razlozi za tako nešto su u svakoj kompaniji ’opravdani’. Prvo je to bila Korona virus (koji i dalje traje), pa transport, pa sirovine iz Kine, pa kontejnerski transport, pa nedostatak sirovine, pa velika potražnja, a sada imamo i rast cene energenata i po nekoliko puta. Sve više mi ovo liči na planski organizovanu akciju, ali gle čuda, sve i dalje radi ili funkcioniše. Materijal se poručuje uz samo jedno pitanje: jel imate na stanju i to je dovoljan argument da se kupac odluči za porudžbinu.
Cena je postala sekundarna stvar iz razloga što tržište i dalje ’guta’ sve što je u ponudi i svaku cenu. Iz tog razloga i imamo divljanje cena nekretnina i velika pomeranja na tržištu, ali opet sa druge strane postoji veliko interesovanje i rast prodaje nekretnina, bez obzir na skok cena. Iz svega toga se ’rodila’ inflacija novca i verujem da je to najvažniji, ne svakako i jedini, razlog zašto se sve više kupuju nekretnine u kešu. Da nam je neko predvideo ovakvu situaciju pre dve godine, rekli bi da nije normalan, ali očigledno su nas navikli da logika više ne postoji i da je sve moguće. Pa možda je to i bio cilj.
Lično očekujem, ako je moguće danas bilo šta predviđati, rast i u prvoj polovini godine, a nakon toga barem stagnaciju cena. Ne verujem da nas nakon završetka pandemije (ako si ikada i završi) očekuje pad cena repromaterijala ili povratka na staro iz prostog razloga što verujem da je to nije bila poenta cele ’priče’.“
Predrag Rađen, časopis Prozori+Vrata
„Prethodne dve godine su bile veoma turbulentne, prvo zbog pojave pandemije, a potom zbog uticaja na sve sfere poslovanja. U 2020. godini tržište je još uvek bilo koliko toliko stabilno, ali zato je sam početak 2021. godine najavio velike promene i nestabilnost na svim poljima.
Cena drveta je skočila 50% 2020. godine, a uticaj na proizvodnju pločastih materijala i proizvoda od drveta mogli smo videti prošle godine kada su proizvođači počeli da podižu cene na nedeljnom i mesečnom nivou. Osećao se deficit svega, drvenog čipsa, hemikalija, papira koji se koristi u proizvodnji pločastih materijala. Poskupeo je višestruko transport iz Kine. Mnoge države su bile zatvorene, sve je to uticalo na otežano trgovanje i rast cena koje je tržište jedva moglo da isprati.
U prvom kvartalu 2021. porasle su cene OSB ploča, sirove iverice, šperploče, medijapana, furnira, laminata, kompakt ploča… Osim porasta cene proizvođači su prolongirali i rokove isporuke materijala. Industrija nameštaja je direktno povezana sa građevinskom industrijom tako da je rast cena pločastih materijala direktno uticao na rast cena finalnih proizvoda u građevinarstvu. Medijapan, šperploče, ekstrudirana iverica, laminati… se koriste za proizvodnju vrata. Šperploče se koriste kao oplatne ploče. Kompakt ploče se koriste za ventilisane fasade. Kompakt ploče se u enterijeru koriste za izradu sanitarnih kabina, stolova u ugostiteljskim objektima, kuhinjskih elemenata. Blažujka, OSB ploče se koriste u građevinarstvu. Šperploče se koriste za izradu parketa i dr. Imajući u vidu da je šperploča od decembra 2020. do juna 2021. poskupela preko 100 %, medijapan, univer, sirova iverica, OSB između 50 -150 % prethodne godine su i trgovci i kupci i izvođači imali više nego zahtevnu godinu. Ove godine su se cene relativno zadržale na prošlogodišnjem nivou, ali proizvođači najavljuju novi rast cena što će svakako imati uticaja na rast cena kvadrata nekretnina.“
Melanija Pavlović, JAF d.o.o. Nova Pazova
„Za 2022. godinu nažalost nisu svetla predviđanja što se tiče stabilnosti cena i isporuka repromaterijala. Pokidani lanci snabdevanja koji su uzrokovali veliki manjak na strani ponude, pri velikoj tražnji konkretno u građevinskom sektoru, po osnovnim ekonomskim zakonima ne utiče ni na šta drugo nego na rast cena proizvoda. Niko ne može da predvidi kada će se situacija sa Korona virusom završiti, evo sada prisustvujemo još jednom talasu koji je izuzetno agresivan i zaražava čak i vakcinisane i sve to utiče na privredu i ekonomiju u ovo doba globalizacije gde Srbija kao mala zemlja ne može da se izoluje od svetskih problema.
Cena nekretnina takođe po mojoj proceni će sigurno rasti do kraja godine jer su lokacije sve skuplje, građevinski materijali stalno poskupljuju kao i cena rada tako da se to sve preliva na cenu nekretnine.
Sa druge strane kod nas je nerazvijeno tržište kapitala, ljudi nisu edukovani na koje sve načine mogu da oplode svoj novac i tako pribegavaju kupovini nekretnina kao nekom sigurnom načinu štednje. To takođe utiče na povećanju tražnju za nekretninama a samim tim pošto je tražnja veća od ponude i na krajnje veće cena nekretnina. Meni se čini da će se trend rasta cena nastaviti do kraja 2022. godine i da ćemo svi mi proizvođači morati sa povećanim intenzitetom da planiramo svoje proizvodnje i lagere u ovim izrazito nestabilnim uslovima.“
Milan Majkić, Betaplast
„Po informacijama koje dobijam, rast cene se neće baš tako brzo zaustaviti što znači da očekujemo još jednu veoma turbulentnu godinu po pitanju cena repromaterijala. Naravno, to će se odraziti i na gotove proizvode i na nekretnine. Ono što je moje predviđanje za tržište Srbije, moraće doći i do povećanja zarada radnika jer realno ista plata u januaru prošle i ove godine nema istu vrednost pa će i to uticati na neka povećanja cena. Barem u prvoj polovini godine trend iz prošle godine će se nastaviti, cene će ići gore.“
Grujo Ristić, Gealan d.o.o.
