Svođenje otpada na minimum i održavanje sirovina u ciklusu tokom životnog ciklusa proizvoda – to je cilj cirkularne ekonomije. Cilj je usporavanje korišćenja prirodnih resursa, smanjenje emisija i ograničavanje negativnih uticaja na životnu sredinu. U sektoru plastike raste potražnja za recikliranim materijalima, jer tu treba pronaći dalja rešenja.
Kako to izgleda u Rehau grupi saznajte od tri osobe koje su uključene u cirkularnu ekonomiju: Lukasa Grosmana, zamenikom direktora Instituta za cirkularnu ekonomiju u Bio:Polimers na Univerzitetu primenjenih nauka Hof.; Andreasa Jennea, šefa odeljenja za održivost u REHAU Industries i dr Dominic Tilgnera, šefa tehnološke platforme za reciklažu u REHAU Industries kao deo internog razvojnog odeljenja kompanije.
Lukas, šta istražuju timovi na vašem institutu?
Lukas: Naše istraživanje je posvećeno razvoju prirodne bioplastike i njihovoj preradi. Recikliranje je takođe tema za nas – za biopolimere, kao i za konvencionalnu plastiku. Takođe istražujemo opcije za planiranje ekološki prihvatljivog dizajna reciklaže i sastavljanje bilansa gasova staklene bašte.
Da bi se plastika učinila održivijom, moraju se pronaći rešenja za smanjenje udela novih sirovina ili sirovina. Koje opcije postoje za ovo?
Lukas: S’ jedne strane, zaostali materijali iz proizvodnih procesa ili otpadni materijali mogu se ponovo koristiti. S’ druge strane, udeo sirovih materijala može se smanjiti alternativnom upotrebom plastike na biološkoj bazi ili biorazgradive plastike. Ovde morate pažljivo pogledati kako se odvija proizvodnja i koji je održiviji metod u svakom pojedinačnom slučaju. Da budemo iskreni, međutim, pred nama je još dug put pre nego što budemo mogli da pričamo o potpuno održivoj industriji plastike. U svakom slučaju, počeci su tu i napreduju velikom brzinom u istraživanju i od strane nekih kompanija.
Kada razmišljate o ponovnoj upotrebi starih materijala, mogli biste pomisliti da se ovde lako može pronaći potencijal i to po razumnoj ceni. Na kraju krajeva, otpadni materijali se koriste. Da li je to tako ili koji su izazovi?
Lukas: Nažalost, nije tako jednostavno. Iza reciklaže otpadnih materijala stoje složeni procesi vraćanja, čišćenja i ponovne obrade materijala. Oni moraju biti određenog kvaliteta i ne smeju da utiču na svojstva materijala, na primer na trajnost ili bezbednost proizvoda. Kompanije moraju da ulože dodatna sredstva u istraživanje i testiranje kako bi prilagodile proizvodne procese i osigurale da proizvod ispunjava iste zahteve kvaliteta uprkos različitom sastavu materijala. Pored toga, dobri, reciklirani materijali su retki i često skuplji od sirovih fosilnih materijala zbog uloženog truda.
Andreas, kakvu ulogu cirkularna ekonomija igra u REHAU-u?
Andreas: Za nas je kružna ekonomija jedna od naših ključnih oblasti aktivnosti. Kontinuirano povećanje udela recikliranog materijala u našim proizvodima jedan je od naših najvažnijih ciljeva. Ono što mnogi ljudi i ne znaju, REHAU ima interne cikluse od 1950-ih.
U cilju uštede troškova i očuvanja resursa, stari materijali iz proizvodnih procesa su prikupljani, obrađeni i korišćeni za proizvodnju novih proizvoda. Kao rezultat toga, imamo dugogodišnje iskustvo u preradi i reciklaži proizvodnog otpada. Istovremeno, sa partnerima već dugi niz godina radimo na zatvaranju eksternih ciklusa. U našem odeljenju REHAU Vindov Solutions, više od 60 procenata ukupne tonaže proizvodnje sadrži reciklat. Ovaj udeo recikliranog materijala dostiže 80 odsto i stalno se povećava. Drugi primeri uključuju prve koncepte povrata u našim odeljenjima za rešenja za zgrade i rešenja za enterijer.
Da li su izazovi koje ste pomenuli takođe problem za REHAU?
Andreas: Da, jesu. Tržište reciklaže je veoma konkurentno, veoma fragmentirano i netransparentno. Materijal sa sličnim specifikacijama dostupan je samo u ograničenoj meri i očekuje se da će potražnja dalje rasti.
Dominik: Još jedan izazov je kvalitet. Proizvodimo tehnički i vizuelno sofisticirane proizvode za koje nam je potreban reciklirani materijal odgovarajućeg i doslednog kvaliteta. U zavisnosti od izvora, reciklirani materijal može biti kontaminiran ili imati ograničenja u boji, a dostupnost visokokvalitetnog materijala je ograničena.
Dominik, vi ste centralna razvojna jedinica u okviru REHAU-a. Na čemu tačno radite?
Dominik: Radimo na novim pristupima zasnovanim na materijalima i tehnologiji kako bismo podržali druge oblasti u daljem razvoju njihovih proizvoda. Za nas je fokus na dodatnoj vrednosti za naše kupce i ciljanom doprinosu tehnološkim inovacijama. Ja sam deo oblasti specijalizacije za reciklažu. Naš fokus je na kvalifikovanju odgovarajućih materijala za reciklažu za upotrebu u postojećim ili novim proizvodima.
Takođe razmatramo nove tehnologije reciklaže, od mehaničke do hemijske reciklaže, ili procenjujemo upotrebu alternativnih, održivih materijala, na primer u obliku sirovina na bazi biologije. Važno je da se dizajn proizvoda koji se može reciklirati uzme u obzir od samog početka.
Kako se ovo može uzeti u obzir?
Dominik: Cirkularna ekonomija počinje i pre nego što proizvod postoji, u fazi razvoja. To je zato što bi se ovde već trebalo razmotriti dalje faze životnog ciklusa duž lanca vrednosti: Koji su kompoziti materijala neophodni? Koliko su izdržljivi materijali koji se koriste? Kako se može smanjiti obilje različitih materijala koji se koriste?
Andreas: Da bismo ovo uzeli u obzir, mi u REHAU-u smo razvili takozvane principe kružnog dizajna i cirkularnu karticu rezultata. Ovo su koncepti koji razbijaju različite kriterijume i pomažu nam da korak po korak razmotrimo kako proizvod i prateći procesi mogu biti održiviji i kružniji.
Koliko je važna razmena i saradnja?
Dominik: Uvek smo otvoreni za nove načine razmišljanja. To zahteva internu saradnju, intenzivne razgovore sa kupcima i dobavljačima, ali i razmenu sa stručnjacima iz sveta nauke, kao što je Institut za polimere u Hofu, Nemačka. Naročito u reciklaži, velika mreža partnera duž lanca vrednosti je izuzetno važna kako bi se obezbedio potreban i dosledan kvalitet recikliranih materijala i zatvorili ciklusi materijala. Radimo svaki dan kako bismo osigurali da se ove veze još više zbliže.
Andreas: Bez obzira o čemu govorimo u smislu održivosti, to se može postići samo zajedno. Ovo zahteva prave strukture i otvorenu kulturu kako unutar tako i van kompanije za promovisanje internog i eksternog umrežavanja i razmene znanja.
Kako mislite da će se razvijati budućnost cirkularne ekonomije u industriji polimera?
Andreas: Vidimo da će zahtevi u vidu propisa i standarda nastaviti da rastu. Istovremeno, svest javnosti raste, a održive prakse se sve više traže. Igrači će morati još bliže da sarađuju kako bi pronašli zajednička rešenja.
Upotreba recikliranih materijala je samo srednji korak. U budućnosti će usluge produženja životnog veka proizvoda postati mnogo važnije.
Dominik: Sve veća potražnja za recikliranim materijalima će još više promovisati inovacije i investicije u ovoj oblasti. Iz tehničke perspektive, postojeći procesi reciklaže će se nastaviti razvijati i uspostaviće se alternativne metode kao što je hemijsko recikliranje. Takođe verujem da će održivi dizajn proizvoda postati još važniji. Kompanije će morati više da razmišljaju o pitanjima cirkularnosti od samog početka i da preuzmu veću odgovornost u tom pogledu.
Lukas: Mislim da će istraživanje materijalnih alternativa i reciklaže napraviti veliki napredak i da će doći do širokog preispitivanja u industriji. Upotreba i mogućnosti bioplastike i recikliranih materijala će se dramatično povećati.
Cirkularna ekonomija više neće biti termin koji zahteva objašnjenje, već standard za pokretanje transformacije ka održivijoj ekonomiji korak po korak.
REHAU d.o.o.
Jurija Gagarina 19, lamela 2, ulaz 4, blok 58
11070 Novi Beograd
T. +381 11 3770 301
F. +381 11 3770 319
E. beograd@rehau.com
W. www.rehau.rs
W. www.rehau.com