U svetu restauracije drvenih elemenata, Gorjana Ponjević Ballani se ističe kao vrhunski majstor i stručnjak u očuvanju i obnovi prozora, vrata, nameštaja i drugih drvenih površina. Sa dugogodišnjim iskustvom i dubokom strašću prema svom zanatu, Gorjana je stekla reputaciju nekoga ko ne samo da vraća stari sjaj dragocenim predmetima, već i ko pažljivo čuva deo naše kulturne baštine. U ovom intervjuu, Gorjana deli svoje bogato znanje i iskustvo, objašnjavajući procese, tehnike i alate koje koristi u svom radu.
Kao žena u pretežno muškom zanatu, Gorjana je dokazala da posvećenost i ljubav prema poslu ne poznaju rodne granice. Njena saradnja sa istoričarima umetnosti i Zavodom za zaštitu spomenika kulture svedoči o njenoj posvećenosti očuvanju istorijskih vrednosti. Osim toga, njena predanost edukaciji mlađih generacija kroz obuke i saradnju sa školama dodatno osvetljava njenu ulogu u promovisanju i očuvanju zanatskih veština.
Za sve one koji imaju stare drvene prozore, vrata ili nameštaj i žele da ih sačuvaju, ovaj intervju pruža dragocene savete i smernice. Saznajte kako pravilno održavati drvene šalukatre, koliko često ih treba premazivati zaštitnim slojevima i kako prepoznati trenutak kada je potrebna restauracija ili zamena. Gorjana Ponjević Ballani nam otkriva tajne svog zanata i inspiraciju koja stoji iza njenog svakodnevnog rada.
Možete li nam reći nešto o svom obrazovanju i kako ste se odlučili da se bavite restauracijom drvenih prozora, vrata i nameštaja?
Nakon završene srednje građevinske škole, i nedovršenog građevinskog fakulteta kao pripravnik, počinjem da radim u Italiji, u gradu Forliju, u fabrici za proizvodnju unutrašnjih drvenih stepenica. Kao početnik, prvi posao koji sam obavljala, bilo je šmirglanje stepenika između dva lakiranja. Tada sam i zavolela drvo, i pažljivo se odnosila prema njemu, učila sam i upijala znanje od iskusnijih kolega, tako da sam vrlo brzo napredovala. Uz posao, završavam Višu tehničku školu jer osećam da mogu još da upijam, da učim, da spoznajem…
Možda Vas zanima:
reč stručnjaka: Svaki projekat je za nas izazov i tako mu i pristupamo!
Reč stručnjaka: Digitalizacija proizvodnje i prodaje građevinske stolarije
Reč stručnjaka: Drvo-aluminijum prozori za toplinu i komfor domaUspešno sam, mada sa mnogo žrtve i podrške supruga Tonija, savladala kompletan program smera CAD Cam sistema i upoznala se radom CNC mašina na Višoj školi, te puna nove energije, tada shvatam da mi je potrebno prostora za ono što imam u sebi da pružim i da stvaram, i rešavam da napustim posao u fabrici. Između masovne proizvodnje u fabrici svoga supruga i stolarske radionice svog svekra, biram garažu u kojoj sam otkrila prve drvodeljske korake i lepotu vraćanja u život istrošenog komadnog nameštaja.
Sinjor Pjetro, predivan čovek i znalac svog zanata, imao je strpljenja za moja pitanja i potpitanja, preneo mi je prvo istinsko umeće zanatskog stolarskog i restauratorskog rada, nakon čega se ja hrabro otiskujem u preduzetničke vode, nesvesna trnovitog puta koje me je čekao. Otvaram malu radionicu, rađa se Wood Planet, koji se ubrzo širi na preko 20 mašina za obradu drveta sa desetak zaposlenih. U tom periodu prioritet mi je bila izrada predmeta od drveta za eksterijer, a ljubav prema restauraciji biva potisnuta. Zahvalna sam svim situacijama koje su nas naterale da se okrenemo sebi, prirodi, apciklaži…
Ne postoje reči da opišu zadovoljstvo kada se sa drvenih kapija ili prozora poskidaju godine i godine nebrige i kada vam pred očima osvane lepota originalnog predmeta. U tom trenutku se, verujte, zaboravi umor i čovek oseti samo čistu sreću i veliki ponos. Oseti da ono što radi ima težinu…
Imam ogromno poštovanje i posebnu ljubav prema ajnfort kapijama. U vojvođanskoj staroj arhitekturi kuće se postavljaju na regulacionu liniju ulice i suvi ulaz (ajnfort) je jedina komunikacija sa enterijerom. Ajnforti su prvi susret čoveka sa kućom, lično obeležje vlasnika, granica javnog i privatnog… Oni su i dobrodošlica i čuvari privatnosti, ali i zaštita od nedobronamernih. Kroz ajnfort prolaze gosti, rodbina i prijatelji, kolima ili pešice. Imaju veliku nematerijalnu vrednost iz svih ovih razloga. Međutim, istorijska i umetnička vrednost ovih kapija je takođe izuzetna. One obavezno prate stil objekta, pa iako se izvesni elementi ponavljaju, celina je uvek jedinstvena. Zato mislim da su ajnforti i grandiozni i unikatni. Njihovu istorijsko-umetničku vrednost dopunjavaju kvake od livenog gvožđa ili mesinga. One su takođe unikatne, kao i nadsvetla koja ih često natkriljuju. To su sve razlozi zbog čega im se divimo i što ne žalimo vreme i trud da im vratimo stari sjaj.
Takođe i prozori… Po prozorima se isto tako čita arhitektonski stil objekta. Stručnjaci kažu da se promenom njihovog materijala od kog su prvobitno načinjeni, promenom načina izrade, izmenom njihove veličine, uništava vrednost objekta više nego bilo kojom drugom nestručnom intervencijom. Apsolutno sam saglasna sa tom ocenom. Nameštaj samo upotpunjuje celu priču. Samo jedan komad, restauriran i postavljen na pravo mesto u enterijeru, može da vrati atmosferu prošlosti u ceo dom.
Kako izgleda jedan Vaš tipičan radni dan u radionici Wood Planet?
Svaki odlazak na posao za mene je poseban i tu se razlikuje rad na terenu i u radionici. Ne mogu reći da li više preferiram rad na terenu ili u radionici, u suštini sve zavisi od mog raspoloženja i inspiracije. Jedino sa sigurnošću mogu reći da volim izazove, a naročito volim da „lečim“ otpisane komade drveta. U svakom komadu drveta, panju ili dasci mogu da vidim gotov proizvod i ono što je za nekog otpad, za mene i te kako može da bude blago. Taj osećaj zadovoljstva, po finalizaciji proizvoda, kada nešto otpisano zasija ponovo u punom sjaju, za mene je neprocenjiv.
Svako jutro u radionici počinjem određivanjem prioriteta rada, s obzirom da su pojedinačni komadi u različitim fazama obrade, te pažljivo pristupam daljem radu kako bi se dobio perfektan finalni proizvod. Vrlo često razmišljam o načinima, postupcima obrade drveta kao i o vrsti alata koji ću koristiti za različite obrade drveta. Nekada su to moderni, savremeni alati, a nekad stari alati, kojima se ranije obrađivalo drvo. Sve zavisi od izazova koji je ispred mene i rezultata koji očekujem, te umesto električne vrlo uspešno koristim i ručnu blanju, umesto bušilice volim u ruke da uzmem i svrdlo. Mnogi moji prijatelji i saradnici znaju za moju pasiju skupljanja starog alata za obradu drveta, pa mi donose stare alate i pribor za rad. Mogu reći da posedujem zavidnu kolekciju alata, od kojih je većina u upotrebnom stanju.
Koje su Vam najveće prepreke bile kada ste započinjali posao u Zrenjaninu, i kako ste ih prevazišli?
U Zrenjanin sam izbegla iz Sarajeva 1992. godine i bilo mi je logično da se tu i zaustavim, premda je moj suprug u Rumuniji imao svoju firmu. Tu su bili početnički koraci gde se nismo proslavili. Nepoznat prostor i tržište, ne poznaješ ljude, ne znaš kako da se pokreneš. Početak je bio baš težak. Velike su poslovne razlike između Srbije i Italije. Ništa nam nije bilo dostupno, a prepreke su nicale na svakom koraku.
Kada imate privatne i porodične probleme, kao mali preduzetnik niste u stanju da se poslu posvetite na način na koji bi trebalo. Tako se čak javila želja za odustajanjem, kojoj sam podlegla na kratko. Međutim, onda čovek napravi pravi izbor da izađe na pravi put, shvati poslovne vrednosti i krene, uzdignutom glavom napred.
Možete li nam ispričati neku anegdotu iz perioda kada ste radili u garaži svog svekra u Italiji?
U garažu Sinjor Pjetra sam dolazila svakodnevno sa neverovatnom dozom entuzijazma, jer sam shvatala da svakim mojim pokretom ruke, vraćam u život, ne samo to parče drveta, već i istoriju koja stoji iza njega. Terminologija italijanskog dijalekta mog svekra mi tada nije bila bliska, te sam nepoznate reči zapisala kako bi mi Toni, nakon napornog dana prevodio. Tek tada bi me se mnoge stvari skockale u glavi. Veoma sam zahvalna svome svekru, jer je verovao u mene i znam da bi bio ponosan da može da vidi gde sam sada, na mom profesionalnom putu. Njegova fotografija je i dan danas na zidu moje kancelarije.
Koji Vam je bio najizazovniji projekat do sada i zašto?
U svojoj karijeri radila sam mnoge interesantne projekte. Pored restauracije prozora Narodne biblioteke u Zrenjaninu, Varadijeve kuće i prekrasne Šeherezade u Zrenjaninu i različitih verskih objekata kao i zadužbina, izdvojila bih projekat restauracije kuće Dr Slavka Županskog, takođe u Zrenjaninu. Ona je inače spomenik kulture, predviđena je da postane depadans muzeja. Županski je bio advokat, prvi župan Torontalske županije nakon oslobođenja. Zahvaljujući činjenici da je bio oženjen Anicom, sestrom arhitekte Dragiše Brašovana, rekonstruisana je i adaptirana kuća koja je delo ovog našeg velikog arhitekte. Iako nije bio najzahtevniji posao do sada, jer je Brašovan adaptaciju radio 1920. godine, što i nije toliko davno, nama pruža poseban osećaj da brinemo o zaostavštini ljudi koji su izuzetne istorijske ličnosti.
Izazovno je ono što je staro više od stotinu godina, nagriženo zubom vremena… U tom smislu nam je poteškoće zadavao posao na restauraciji Ajnfort kapije Gradske kuće u Zrenjaninu jer je prevelika i preteška. Morali smo biti izuzetno pažljivi i precizni.
Šta Vas motiviše da nastavite da se bavite ovim poslom, uprkos svim izazovima?
Motiviše me upravo ono zadovoljstvo kada uspemo da rešimo probleme na koje nailazimo tokom rada i još veće zadovoljstvo kada završimo posao. Završavamo ga onda kada mi osetimo da smo dali sve od sebe. Verujte, veliki sam perfekcionista i u svom radu uvek dajem maksimum od sebe. Kreativnost i rađanje novih ideja je ono što me pokreće i što me puni energijom.
Kako izgleda proces restauracije prozora ili vrata starijih više od sto godina? Možete li opisati proces restauracije ajnfort kapija i koje izazove najčešće srećete tokom tog procesa?
Svaki rad na restauraciji, bilo vrata ili prozora, portala, započinjem izlaskom na teren, da pogledam, da procenim na čemu ću raditi. Uživam dugo da posmatram tragove vremena koji su ostavili, za nekoga nepovratna oštećenja, a za mene nove izazove. Nežnim dodirima, vrhovima prstiju pokušavam da otkrijem ranije radove, istovremeno zamišljajući kako su ti prozori, vrata i kapije izgledali u svom prvom, punom sjaju.
To je, uvek, cilj koji pokušavam da dostignem. Kada se sve složi u mojoj glavi, pristupam pažljivom čišćenju svih delova predmeta koji obrađujem, od stare boje i naslaga. U zavisnosti od materijala, čišćenje obavljam fizičkim ili hemijskim putem, sa izuzetnom pažnjom, kako se ne bi drvo još više oštetilo. One delove portala koji su nepovratno oštećeni ili nedostaju, zamenjujem autentikom, po uzoru na ranije postojeće. Portale potom brusim finom šmirglom, nanosim podlogu od firnajza sa ili bez dodate boje. Sledi predkitovanje i prevlačenje uljanim kitom, brušenje i nadkitovanje. Opet sledi bojenje, pri čemu uvek vodim računa da boja bude što približnija originalnoj.
Zašto je važna i kako izgleda Vaša saradnja sa istoričarima umetnosti i Zavodom za zaštitu spomenika kulture?
U procesu restauracije, pored naravno samog rada na predmetu, vrlo je bitno saznati što više istorijskih činjenica vezanih za sam predmet, kao i podatke o samoj epohi u kojoj je predmet napravljen, odnosno korišten. Za ovaj deo posla, vrlo su interesantne istražne radnje. Kod objekata koji su spomenici kulture posao uvek radimo u saradnji sa istoričarima umetnosti-konzervatorima. Od njih dobijamo mere zaštite, uputstva šta treba da radimo i kako treba da izgleda rezultat našeg rada. Ovo je naša zakonska obaveza, ali se radi i o obostranom zadovoljstvu. Jer, često je u pitanju naše zajedničko istraživanje.
Od toga kako je izgledao neki nedostajući deo, koji se delovi eventualno moraju zameniti novim, do traženje boje koja je originalno bila upotrebljena. U tom procesu učimo jedni od drugih i zajedno se radujemo krajnjem rezultatu.
Možete li nam reći nešto više o Vašem angažovanju u dualnom obrazovanju i radu sa studentima?
Moje angažovanje u dualnom obrazovanju i radu sa studentima je od izuzetnog značaja za mene kao zanatliju koji obrađuje drvo. Deljenje znanja predstavlja srž mog posla jer verujem da je prenošenje iskustva i veština na mlađe generacije ključ za očuvanje i unapređenje zanata. Dualno obrazovanje pruža jedinstvenu priliku da se teorija i praktična primena spoje na najbolji mogući način. Deca kroz ovaj sistem imaju priliku da najlakše nauče sve aspekte zanata – od teorijskih osnova do praktičnih veština koje su potrebne za uspešan rad u realnim uslovima. Pored toga, kod mene uče ne samo o tehnikama obrade drveta, već i o samom materijalu, njegovim karakteristikama i načinima na koje se može koristiti i oblikovati. Na taj način stiču sveobuhvatno znanje koje im omogućava da postanu pravi majstori svog zanata.
Ovaj pristup omogućava deci da steknu neophodnu sigurnost i samopouzdanje u svom radu, što je od presudnog značaja za njihov profesionalni razvoj. Verujem da je dualno obrazovanje pravi put za razvoj mladih talenata i unapređenje zanatskih veština koje će nastaviti da žive kroz nove generacije.
Preduzeće Wood Planet od 2018. godine ima potpisan ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin“ iz Zrenjanina. Organizovane su stručne posete studenata, a ove i prošle školske godine održala sam stručno predavanje organizovano u okviru predmeta Preduzetništvo. Učestovali smo i u realizaciji projekta Letnja stručna praksa.
Koje su Vam omiljene vrste drveta za rad i zašto?
Ne mogu reći da preferiram određenu vrstu drveta. Ne posmatram drvo na taj način, kao materijal, već kao potencijal, a to je šta se može od njega stvoriti. Od svega se može stvoriti nešto i upravo ta ideja o kreiranju nečeg novog je to što ja vidim u svakom početnom komadu ili predmetu od drveta.
Koji savet biste dali nekome ko želi da restaurira stari komad nameštaja, ali nema iskustva?
Prvo bih napomenula da je neophodno konstantno održavanje komadnog nameštaja, kroz ceo njegov vek trajanja i to u mnogome olakšava restauraciju. Ipak bih savetovala Vašim čitaocima da za ozbiljniji i vredniji komadni nameštaj konsultuju stručnjaka. Za sve drugo jednostavnije, postoje različite tehnike za koje postoji mnoštvo tutorijala na internetu. Mada, i tu bi se trebalo konsultovati sa stručnjakom. Sve u svemu, treba dobro proučiti u šta se upuštamo, kada počinjemo sa vraćanjem u život starog nameštaja.
Koje su najčešće greške koje ljudi prave pri održavanju drvenih prozora i vrata?
Prva velika greška pri održavanju prozora i vrata jeste, neizostavno, neredovno održavanje. Izostanak skidanja prašine, prljavštine i naslaga sa drvenih prozora i vrata umnogome doprinosi njihovom ubrzanijem propadanju. Takođe, za to su zaslužna i agresivna i abrazivna sredstva za čišćenje, kao i kvalitet samog materijala od kojeg su sačinjeni prozori i vrata i, naravno, konačan zaštitni sloj.
