Osvetljavanje prostorija kroz petu, krovnu fasadu, je relativno nova pojava u istoriji arhitekture. Pa ipak, slike krovnih prozora danas su neizostavne u maltene svim arhitektonskim časopisima i publikacijama posvećenim enterijeru ili inženjerstvu. Iako mladi, krovni prozori postali su neizaobilazna tema u osvetljavanju objekata s kosim krovovima
Danas je u svetu skoro nemoguće naići na značajniji javni ili komercijalni objekat je podignut u poslednjih nekoliko decenija a koji nema dobro promišljeno i uređeno osvetljenje kroz tavanicu objekta. Osvetljavanje odozgo je od davnina bio trik koji se koristio u najcenjenijim objektima zbog posebnog utiska koje krovno osvetljenje ostavlja na posmatrača. Istorija arhitekture seže unazad dugi niz veka, dok se vrtoglavi uspon krovnih prozora desio u periodu nešto kraćem od 300 godina.
U prošlosti su se za osvetljavanje zgrada, ili grupa objekata, nizali atrijumi i svetlarnici, ili su se objekti formirali oko unutrašnjih dvorišta. Na ovaj način, uvođenjem centralnog osvetljenja koje se probija u unutrašnjost objekta ili bloka zgrada, umanjuje se nedostatak svetla koji vlada u gusto izgrađenim sredinama. Ta pojava centralnog i unutrašnjeg osvetljenja objekata koji se nižu datira još iz najstarijih poznatih gradova, iz dolina Tigra i Eufrata, i to još od 3000 pre nove ere.
Drevni atrijumu gde se prirodno svetlo uvodilo centralno i odozgo, su se razvili iz sasvim praktičnih razloga. S druge strane, hramovi starog sveta namerno su uvodili centralno osvetljenje odozgo kako bi se postigao jedinstveni dramatični efekat pri ulaska u prostore od velike važnosti. Rimski Panteon primer je eksperimentisanja sa osvetljenjem i uvođenja osvetljenja odozgo.
U većini Evrope osvetljavanje unutrašnjosti objekta otvorima u krovu, kao u rimskom Panteonu, nije se pojavilo sve do razvoja proizvodnje stakla koja je omogućila veće i relativno jeftinije staklene površine. Razlog za to je sasvim jednostavan. U našoj, evropskoj klimi, kiše su sasvim česta pojava i otvaraanje otvora u krovu bez odgovarajuće zaštite, odnosno ugradnje staklene površine koja omogućava proboj svetlosti, ali sprečava sve ostale atmosferalije, to jednostavno nije bilo moguće. Otvori u krovu jesu postojali, ali samo manji koji utiču na adekvatnu ventilaciju objekta.
Arhitektura je ogledalo razvoja društva, te su tako i krovni prozori pokazatelj jednog napretka koji je usledio tek sa razvojem tehnologija do te mere da se prirodno svetlo u svakodnevnoj upotrebi može javiti na jedan sasvim nov način. Tačnije, razvoj tehnologije obrade stakla i inženjering krovnih prozora.
Iako proizvodnja stakla datira još iz, kako je najranije poznato, čak 2500. godine pre naše ere, prvi prozori pojavili su se u upotrebi tek oko 1000. godine nove ere, kada se proizvodnja stakla pojavila i u Evropi. To je bilo sjajno doba katedrala. Staklo je u tadašnjoj proizvodnji moglo da dostigne maksimalne dimenzije od 1,3 metra kvadratna. Ali takvi stakleni paneli bili su veioma skupoceni i retki, i to isuviše skupi da bi se koristili ni na čemu drugom osim na najluksuznijim zgradama.
Proizvodnja stakla počinje ubrazniji razvoj u 17. veku, da bi se u 18. veku mašinski poliralo, te su i stakleni paneli počeli da dostižu nešto veće dimenzije, mada se njihova luksuznost nije mnogo umanjila. Razvojem industrije staklo je postalo nezavisno od umetničkog aspekta, mašine su preuzele posao i veća ponuda uticala je konačno i na smanjenje cena.
Kako se menjalo društvo, menjala se i arhitektura. Nakon niza promena u planiranju i konstrukcijama, kao i povećanoj sofisticiranosti želja korisnika i razvoja stambenih domova, počelo se drugačije gledati i na krovnu strukturu. Industrijska revolucija donela je velike promene i gradovi su počeli da se ubrzano razvijaju i postaju centri društva. Novi materijali i konstruktivne metode se uvode, gustina života u gradovima se menja i svaki prostor se preispituje, pa tako i onaj koji se nalazi ispod krovnog pokrivača. Želja za više svetla i ventilacije dovela je do ideje probijanja otvora i na krovnoj fasadi.
Prvi krovni prozori bili su veoma jednostavni. Stakleni panel ugrađivao se direktno u krov, prateći njegovu konstrukciju. Prednost ovakvog ranog krovnog prozora bila je u nižoj ceni ugradnje, ali velike mane činile su teško održavanje i čišćenje, nemogućnost popravki i nemogućnost otvaranja, odnosno provetravanja prostorija kroz ovakve, fiksne krovne prozore. Stoga su ovakvi prozori ipak ostali rezervisani za pomoćne prostorije i u agrikulturnim objektima.
U stambenim, prvi krovni prozori koji su mogli da se otvaraju bili su drveni, i to tako da je donja strana staklenog panela ostavljana bez okvira kako bi voda mogla da se nesmetano sliva sa krovnog pokrivača.
Industrijska revolucija donela je velelepni razvoj objekata koji su opsluživali železnice i druge aspekte društva koji su se razvili pod okriljem tog novog doba. Ovakve moderne objekte krasili su čelik i staklo, a mnogi od njih, kao što je Kristalna palata, oduzimali su dah svojim velelepnim staklenim omotačem koji je propuštao svetlo sa svih strana.
U širokoj upotrebi u stambenim objektima ključni momenat je odigrao razvoj toplotnih i izolativnih performansi čelika i drvetai krovni prozori su konačno postali ekonomični, veoma korisni i dostupni svima. Daljim razvojem tehnologija, proizvodnja krovnih prozora se stalno razvija a njihove performanse unapređuju, pa danas imamo i vertikalne krovne prozore, krovne badže, prozore sa specijalnim pefromansama koji zadovoljavaju različite namene, a skoro da ne postoji potkrovlje i prostor ispod kosih krovova koje ne krase ovi mladi arhitektonski elementi.
ISTORIJA VELUX KROVNIH PROZORA
Davne 1940-te godine Vilum Kan Rasmusen svojim kupcima je poručio „Mi smo inženjeri dnevne svetlosti“. Do danas, filozofija VELUX rada je „Gde je svetlost tu je i život“. Mi smo kombinacija kreativne upotrebe prirodnih resursa i potrebe ljudi za dobrim i jeftinim prostorom za život i rad. Naši proizvodi, tržišta i aktivnosti su se godinama menjali ali su naše vrednosti ostale iste. VELUX priča traje više od 70 godina i otkriva kako ideja i vizija jednog čoveka mogu prerasti u globalnu kompaniju koja je lider u svom sektoru. Gledajući unazad, možemo videti da je vizija Vilum Kan Rasmusena bila glavni stub razvoja VELUX kompanije tokom svih ovih godina. Ovo je mesto čiju bazu čine visok kvalitet, inovacije i stalno poboljšanje naših proizvoda – elementi koji do danas čine srce i dušu VELUX kompanije.
Villum Kann Rasmussen (1909-1993)
Osnivač VELUX kompanije, Vilum Kann Rasmussen, rođen je 1909 godine na ostrvu Mandu na jugozapadnoj obali Jutland. Njegov otac je bio sveštenik. Pohađao je Sorø Academy i diplomirao je 1932 godine. Vilum Kan Rasmusen je bio radoznao i inventivan i tokom svoje karijere bio je usko uključen u razvoj proizvoda. Njegova priroda se ogledala u njegovom pristupu procesu razvoja, gdje je izjavio „Jedan eksperiment je bolji od hiljadu stručnih mišljenja“.
U želji da donese dnevnu svetlost, svež vazduh i atraktivan pogled u svakodnevni život ljudi, proizveo je više od 55 patenata i 9 različitih dizajna. On je takođe izumeo i proizvode koji su bili izvan njegovog primarnog područja interesovanja, kao što je aparat za aromatičnu kafu 1960-te i asortiman nameštaja 1970-te. Vilum Kan Rasmusen je bio pun ideja i vizija i kao menadžer. 1965. formulisao je Objektivan model društva, koji kompaniju poziva na rad sa proizvodima korisnim za društvo i da generiše profit koji osigurava finansijsku nezavisnost firme. Za Viluma je bilo važno da se dio dobiti kompanije vraća u društvo na takav način da napravi razliku. To je bio i razlog za osnivanje Vilum Kan Rasmusen fondacije 1971. te VELUX fondacije 10 godina posle. VELUX fondacija podržava naučne, kulturološke i društvene projekte, kao i istraživanje značaja dnevnog svetla i aktivnosti za starije.
VELUX ideja
Vilum Kan Rasmusen je 1941. godine oformio svoju firmu V. Kann Rasmussen &Co, koja je bila specijalizovana za staklene površine na krovnoj konstrukciji. Jedan od arhitekata s kojim je Vilijam radio, upitao ga je jednog dana da mu pomogne da dizajnira krovni prozor za školu koju su gradili. Rezultat je bio prva skica onoga što je trebalo da postane VELUX krovni prozor. Prvi krovni prozori isporučeni su za školu 1942. godine i bili su napravljeni od drveta te obloženi cinkom. Na samom početku VELUX krovni prozor pravljen je u dve dimenzije koje su bile determinisane najčešćom udaljenošću između krovnih greda.
VELUX krovni prozori stvorili su korporativni temelj i otkrili veliki potencijal za neiskorištene resurse u vreme kada je u Evropi vladala očajnička potreba ljudi, sa ograničenim finansijskim resursima, za više stambenog prostora. U posleratnom periodu Danska se suočila sa problemom nedostatka stambenog prostora – a VELUX je predstavio novo i vrlo racionalno rešenje. Krovni prozor je omogućio da se iskoristi prostor ispod kosog krova koji je do tada bio neiskorišten.
VELUX je ljudima omogućio udoban život pod krovom. Vilijam Kan Rasmusen je razvio nešto više od samog proizvoda – on je napravio ime koje je jednako dobro kao i sam prozor. VELUX je skraćenica od prvih slova reči ventilacija – VE i latinske riječi za svetlo LUX, jer VELUX krovni prozori daju svetlost i svež vazduh. 3 oktobra 1942. registrovano je ime VELUX. U istom periodu on je formulisao viziju njegove firme „Jednom i zauvek napraviti krovni prozor koji će biti jednako dobar kao i najbolji vertikalni prozor“. Uz ovu misao on je postavio temelj za brend koji će postati poznat širom sveta. Danas su VELUX ime i njegov logo registrovani u 100 zemalja širom sveta.
Ljudska dimenzija
Vilum Kan Rasmusen je imao ambiciju kako pokrenuti kompaniju – a glavni cilj mu je bio osnovati Objektivni model društva koji je on izumeo davne 1965-te godine. To pokazuje da Vilijam praktikuje upravljanje na osnovu vrednosti i pre nego je i sam termin bio izumljen.
„To je svrha grupe, da uspostavi određen broj Objektivnih modela firmi koje sarađuju na primeren način. Pod Objektivnim modelom firme mi mislimo da firma radi sa proizvodima korisnim za društvo, koja svoje kupce, dobavljače, zaposlene, deoničare i sve ostale kategorije, tretira bolje nego većina drugih firmi. Objektivni model firme ostvaruje profit koji takođe može finansirati rast i održavanje finansijske nezavisnosti.“
Vilum je znao da zdrav razvoj društva zavisi o pronalaženju pravih radnika: to je bio još jedan od njegovih ciljeva da rad treba da bude izazovan tako da su zaposleni zadovoljni svojim radnim mestom i motivisani za malo teži rad. Jedna od prednosti Viluma je bila njegova sposobnost da inspiriše ljude: njegov entuzijazam za proizvodima i kompanijom širio se među ljudima koji su radili s njim. Vilum je često naglašavao koliko je važan trud zaposlenih i navodio da je ključ uspeha poštovanje drugih ljudi. Danas VELUX kultura sa Vilijamovom mišlju o upravljanju i zaposlenima zaista je suština VELUX uspeha. Svako ko može i ima volju treba da koristi svoje lične sposobnosti, jer nije pitanje ko si, nego šta radiš.
Razvoj proizvoda
VELUX ideja, ime i registracija trgovačke marke obezbedili su izgradnju jakog temelja i sasvim je prirodno da se na početku fokusiraju na razvoj i unapređenje proizvoda i proizvodnje. Vilijam je stalno težio ka ostvarenju svog cilja, da krovni prozor bude jednako dobar kao i najbolji vertikalni prozor, te je 1945 godine izumeo šarke koje je nekoliko puta poboljšavao i modifikovao. Ovaj izum je bio ključ uspeha VELUX krovnog prozora. 1968. godine kompanija uvodi novi, različit proizvod , VELUX GGL koji je bio rezultat masovnih razvojnih projekata. Nove šarke su mu omogućile da se zarotira za 180 stepeni kao i zadržavanje u otvorenom položaju bez upotrebe kočića. Takođe jedna od novina ovog prozora bila je i to što je VELUX GGL bio prvi prozor sa izolacionim staklom.
1977. godine VELUX je predstavio novi prozor sa gornjim vešanjem koji se takođe mogao zarotirati. Nagib krova se razlikovao od tržišta do tržišta, tako da je prozor sa gornjim vešanjem bio atraktivno rešenje. VELUX je razvio niz proizvoda koji bi zadovoljili različite potrebe različitih tržišta.
Širenje tržišta
Nakon uspeha na domaćem tržištu, ideja o životu u potkrovlju proširila se i na druge delove sveta. Prvi korak ka svetu bio je ugovor o licenci sa susednom Švedskom 1944. godine. 1948. godine prvi VELUX krovni prozor je izvezen u Veliku Britaniju, te je napravljen ogroman korak kada su Vilum i njegov nemački partner Albers počeli sa proizvodnjom i prodajom VELUX krovnih prozora u Nemačkoj 1952. godine.
U Nemačkoj je takođe postojao problem nedostatka stambenog prostora, tako da je nemačko tržište postalo moćna lokomotiva za VELUX.1965 godine, osnivač je formulisao nove vizije: “ Naš cilj je da se širom sveta potkrovlje počne koristiti u stambene svrhe, te da se osigura i dalje razvija vodeća pozicija koju VELUX krovni prozor danas ima kao prozor za kosi krov“ VELUX nastavlja širenje na tržištu Evrope, tako da u Francusku dolazi 1962., Italiju 1970-te i u Španiju 1973. godine 1975. godine VELUX je napravio skok preko Antlantika i uspostavio prvu prodajnu firmu, a kasnije i proizvodnju u SAD-u. 1980-te godine značajan napredak je postignut na tržištima centralne i istočne Evrope, počevši sa Mađarskom gde se pored prodajne firme otvara i porizvodnja VELUX prozora.
Takođe, u 80-tim godinama VELUX uspostavlja prodajna mjesta u Čileu, Japanu, Australiji i Novom Zelandu. Širenje se nastavlja i 90-tih godina kroz uspostavljnaje prodajnih kompanija kao i proizvodnih u zemljama kao što su Kina i Rusija. VELUX grupacija se nalazi u svakoj zemlji gde postoji prednost za korišćenje krovnih prozora. Širenje prodaje iziskuje i potrebu za proširenjem proizvodnih kapaciteta, tako da VELUX danas ima proizvodnju u 11 zemalja širom sveta.
Ka novim horizontima
Osnivač VELUX-a, Vilum Kan Rasmusen, projektovao je početak revolucije u stilovima života – okretanje tamnog, zanemarenog potkrovnog prostora u stambena područja sa svetlom i svežim vazduhom. Inovacija je ključna reč od samog početka, a mi i dalje radimo na poboljšanju proizvoda, funkcionalnosti i dizajnu koji će da zadovolji potrebe naših kupaca. VELUX nudi krovne prozore, unutrašnje i spoljašnje roletne, svetlosne tunele, automatizaciju, solarni program i dodatke. Naš fokus na kvalitet, inovaciju i uslugu učinio je da VELUX postane jedan od najjačih brendova u globalnoj industriji građevinskog materijala. Naš cilj je da dođe do spontanog prihvatanja uživanja u proizvodu što u našem slučaju predstavlja instiktivno udruženje dnevne svetlosti, svežeg vazduha i boljeg životnog okruženja čim čujete ili vidite ime VELUX.
Osećamo posebno obavezu za stalnim unapređenjem pomoću dnevnog svetla i svežeg vazduha, a sve u cilju stvaranja boljeg životnog i radnog okruženja. Cilj nam je promovisati arhitekturu koja poboljšava kvalitet života i održivog razvoja društva, mi pokrećemo i podržavamo istraživanja u kvalitet dnevnog svetla i dobre unutrašnje klime. Mi razvijamo proizvode i tehnologije koje se mogu koristiti za izgradnju niskoenergetskih stambenih objekata, a i dalje ćemo se fokusirati na razvoj atraktivnog i održivog životnog prostora u budućnosti.
Foto: VELUX
