Kompozitni materijali – budućnost je stigla
U potrazi za što kvalitetnijim i boljim materijalima svetske laboratorije pri velikim kompanijama rade neprestano, naročito u avionskoj i automobilskoj industriji. Ono na šta su prevashodno orijentisane već decenijama su kompozitni materijali, koji sve više osvajaju i druge industrije, osobito građevinsku.
Šta su, u stvari, kompozitni materijali?
To su novostvoreni materijali koji su sastavljeni od dva ili više različitih materijala koji u novoj sprezi menjaju svoja osnovna svojstva, odnosno, osobine kompozita su bitno različite od osobina njegovih pojedinačnih komponenti.
Kompoziti se sastoje od osnove ili matrice i materijala za ojačavanje (armiranje) ili ojačivača. Ojačivači mogu biti u obliku vlakana ili čestica. (Kao opšte poznati primer za kompozitni materijal sa česticama navodimo beton – sastoji se od peska i cementa.)
Kada je reč o kompozitima koji se ojačavaju vlaknima, prema načinu orijentacije vlakana možemo govoriti o slučajno orijentisanim kratkim vlaknima, usmereno orijentisanim kratkim vlaknima, te kontinualnim vlaknima, odnosno, možemo govoriti o linijskom, ravanskom i prostornom tkanju.
Uloga matrice kod kompozita armiranih vlaknima je da međusobno povezuje vlakna, da deluje kao posrednik koji prenosi i raspoređuje spoljna opterećenja na vlakna, da zaštiti vlakna od mehaničkih oštećenja kao i hemijskih uticaja sredine, te da spreči širenje krtog loma od vlakna do vlakna.
Zbog svojih izuzetnih karakteristika, kompozitni materijali omogućavaju veliku fleksibilnost u dizajnu, kao i laku izradu delova složene geometrije, a sa druge strane, lagani su, otporni na udar i zamor usled korišćenja i imaju dobru hemijsku otpornost.
Prvi kompozitni materijali uključuju i staklena vlakna ili fiberglas koji je bio razvijen još četrdesetih godina 20. veka, a čija primena danas je praktično neograničena – od surferskih dasaka do brodogradnje, avio-industrije i automobilske industrije u kojima se koriste za izradu šasija, pa sve do zastakljivanja.
Rau-fipro je kompozit kod koga je matrica termoplastični polivinilhlorid (PVC), a kao ojačivač se koriste staklena vlakna. Višestruko se dokazavši u ekstremnim uslovima u avionskoj industriji i u Formuli 1, visokotehnološki kompozitni materijal rau-fipro se preselio u procesnu industriju, pa u građevinarstvo.
U vremenu kada je preko potrebno voditi računa o uštedi svih oblika energije, ali i o sve strožijim propisima u pogledu energetski efikasne gradnje, ključna stvar postaje redukcija energetskih gubitaka. Budući da se toplota najviše gubi preko fasada i prozora, bilo je neophodno pronaći što efikasnije rešenje. Kada je o prozorima reč, kompanija Rehau je razvila rau-fipro materijal i iskoristila ga za izradu geneo prozorskih profila kod kojih je energetska efikasnost trenutno najbolja na tržištu. Rau-fipro se kod geneo prozorskih profila koristi u jezgru profila kako bi obezbedio izuzetnu stabilnost i otpornost na savijanje.
Korišćenjem ovog materijala dobija se prozorski sistem koji je za više od 40% lakši od sličnog sistema sa čeličnim ojačanjem, a to ne utiče na njegove protiv-provalne i strukturne karakteristike. Naprotiv! Prozori napravljeni od ovog materijala imaju zvučnu izolaciju klase 5, a kod zaštite od provale klasa otpornosti je 2 i u potpunosti iskorišćavaju jedinstvene karakteristike toplotne izolacije. Kod ovakve potpuno armirane konstrukcije profila gde je korišćen visokotehnološki materijal od staklenih vlakana ne postoji više potreba za primenom čelika koji je veoma dobar provodnik toplote, čime se eliminišu do sada nezaobilazni toplotni mostovi, pa toplota ostaje u objektu. Sistem sa srednjim dihtungom i opcionalnim termo modulima pri standardnoj dubini ugradnje postiže vrednosti toplotne izolacije na nivou standarda za pasivne solarne kuće, a po nižim troškovima od uobičajenih.
PVC koji se nalazi oko jezgra profila, koje je od fiberglasa, daje profilu visokokvalitetnu i naročito glatku HDF površinu bez pora, pa se lako održava i sprečava nastajanje buđi i plesni.
Poslednje, ali ne manje važno: rau-fipro se u celosti može reciklirati što je sa ekološkog i stanovišta odgovornog upravljanja sirovinama nesumnjivo bitno, baš kao i činjenica da se korišćenjem prozora napravljenih od ovog materijala u kući emisija CO2 može smanjiti za 3 ½ tone. I, naravno, nikako ne treba zaboraviti godišnju uštedu od oko 1.000 evra na grejanju.
Pročitajte o karakteristikama i prednostima RAU FIPRO materija
Autor teksta: Isidora Gordić
