Staklo je u arhitekturi otvorilo čitav novi pogled na svet. Njegova primena je široka, a može biti i veoma dekorativna. Staklene površine na fasadi mogu biti različitih dimenzija, od onih skoro neprimetnih, do prožimanja čitavog volumena. Njegova glavna uloga je da istovremeno približi i razdvoji spoljašnjost od unutrašosti, a učinkovitost zavisi od samih karakteristika odabranog stakla.
Prozori su ključni element objekta u obezbeđivanju komfora i zdravog života. Kroz njih se vrši provetravanje prostorija, obezbeđuje prirodna svetlost, otvara se pogled u svet i vizuelno oplemenjuje prostor. Štite od buke, toplote i hladnoće, neželjenih pogleda, atmosferalija i svih drugih spoljnih faktora, dok ujedno omogućavaju čoveku da se ne oseća zarobljeno unutar četiri zida. Doprinose arhitektonskom izrazu objekta, a često odaju i njegovu namenu, poreklo i vreme nastanka.
Oblik i veličina prozora menjali su se tokom vremena, kao i konstrukcija i način zastakljenja. Postoji desetine tipova prozora, razlikuju se po veličini, obliku, rasporedu, konstrukciji i mnogo čemu. Ono što je svima zajedničko je – u njihovom sastavu dominira staklo.
Danas se najčešće u građevinarstvu koristi IZO staklo. Sastavljeno je od dve staklene ploče, debljine najčešće 4mm, koje su po ivici povezane uglavnom na razmaku od 16mm. Međuprostor je ispunjen suvim vazduhom ili nekim plemenitim gasom.
Vodeća karakteristika IZO stakla je da smanji toplotnu razmenu između dva prozora, radi smanjenja temperaturnih razlika u unutrašnjem prostoru i gubitaka energije (bilo preteranim zagrejavanjem ili hlađenjem).
IZO staklo može biti još i LOW-E staklo,odnosno niskoemisiono. U poređenju sa standardnim IZO staklom, niskoemisiono smanjuje gubitak toplote za čak 60 – 70%. LOW –E staklo zahvaljujući mikronski tankom sloju metala kojim je prevučeno propušta sunčevu svetlost, dok istovremeno zadržava toplotu. U tom smislu, ukoliko želimo da svetlost propustimo u prostor a toplotu zadržimo unutra, unutrašnje staklo treba biti presvučeno metalnim slojem. Ako želimo sprečiti ulazak toplote, onda spoljnu stranu presvlačimo metalnim slojem. Nanos metalnog oksida je uvek okrenut u unutrašnost IZO stakla.
Za arhitektonske objekte od najvećeg značaja su termičke osobine stakla, i to: specifični toplotni kapacitet, koeficijent prelaza toplote, toplotne provodljivosti i toplotnog širenja. Specifični toplotni kapacitet označava brzinu zagrevanja ili hlađenja materijala. Koeficijent prolaza toplote odražava količinu toplote koja prođe u jedinici vremena, kroz jediničnu površinu, pri razlici temperature od jednog stepena.
Koeficijent toplotne provodljivosti je količina toplote koja prođe kroz sloj materijala debljine jedan metar u jedinici vremena, pri temperaturnoj razlici njegovih graničnih površina od jednog stepena. Koeficijent toplotnog širenja je mera za širenje materijala. Od izuzetnog je značaja jer određuje ponašanje materijala pri temperaturnim promenama, što direktno utiče na njegov kontakt sa drugim materijalima u konstrukcijama.
Za kontinentalnu klimatsku zonu u koju spada Srbija primenjuju se prozori dvostruko ili trostruko zastakljeni. Po konstrukciji prozori mogu biti jednostruki sa izolacionim staklom (dvoslojnim ili troslojnim), dvostruki sa spojenim krilima, sa staklom 2x4mm, ili jednim običnim od 4mm i jednim termoizolacionim, dvostruki sa razmaknutim krilima, zastakljeni običnim ravnim staklom 2x4mm, jednim običnim i jednim termoizolacionim 4-12-4 ili termoizolacionim staklom 2×4-12-4. Zvučna izolacija stakla povećava se njegovom debljinom i razmakom između krila stakala.
Tako jednostruki prozori pružaju slabiju zvučnu zaštitu od dvostrukih. Najpovoljnija kombinacija zvučne zaštite su povezani međuprostor između stakala i kombinacija različitih debljina stakala. Deblje staklo se uvek stavlja sa strane izvora buke. Takođe, akustička moć prozora je veća ako je sam prozor dobro zaptiven.
Odabir stakla za potreban nivo zvučne zaštite se određuje prema ekvivalentnom nivou spoljne buke, tako da buka u stanu ne prelazi 35dB noću i 45dB danju. U proračunu se sagledavaju čitava fasadna površina, koju čine i prozor i parapet. Po zvučnoj izolacionoj moći prozori se razvrstavaju u četiri klase i u gradovima se bira prva klasa.
Zvučna izolacija se može dodatno poboljšati i laminiranim staklom koje se sastoji od više slojeva ravnog, float stakla, između kojeg se postavlja PVB folija ili prozirna tekuća smola. Osim poboljšane zvučne izolacije, ovako prozorsko staklo ima i prednost što prilikom pucanja komadići ne lete već ostaju pripijeni na foliju.
Staklo spada u nezapaljive materijale, klasa A1. Međutim, prilikom požara, staklo brzo puca usled termičkog šoka i stoga nije protivpožarni materijal. Razvoj tehnologija doveo je do novih sistema koji daju staklu veću otpornost, tako i na požar. Primenom borosilikatnog i višeslojnog stakla sa međuslojevima otpornim na visoke temperature, ponašanje stakla u požaru je izmenjeno i načinilo ga je materijalom koji je moguće koristiti i kao požarnu barijeru.
Postoji niz premaza i specijalnih karakteristika stakala koji se koriste za posebne namene ili po želji korisnika. Za stambene domove je pri odabiru stakla potrebno obratiti pažnju na broj stakala, njihovu debljinu, razmak između njih i punjenje, distancioner koji služi za pozicioniranje stakla na određenoj udaljenosti, nivo propustljivosti svetlosti i UV faktor, kao i spoj samog stakla i okvira, ali i sam tip okvira od čega u najvećoj meri zavisi i dugovečnost prozora.
