Od svih delova koji čine kuću, prozori najviše utiču na naše živote. Spolja, oni odražavaju arhitektonski stil kuće a kada su postavljeni u odgovarajućoj veličini daju i osećaj ravnoteže. Pravo su obeležje vremena u kom su nastali. Iznutra, oni obezbeđuju prostor prirodnom svetlošću i uokviruju naš pogled na svet.
Takođe, transformišu sobu u zavisnosti od njene funkcije u kući. Ali to je samo početak. Vašem kućnom eksterijeru daju dimenziju više, osvetljavajući ga iz različitih uglova u zavisnosti od broja i položaja prozorskih okna.
Kibicfenster, složenica nemačkog porekla u prevodu znači prozor za izvirivanje, virenje, tzv. kibicovanje i šacovanje. Nastala je od reči „kiebitz” što u prevodu znači pogledom pratiti ili izvirivati, i od reči „fenster” što znači prozor. Ova vrsta prozora bila je veoma popularna među pripadnicama lepšeg pola.
Prozorska okna smeštena van ravni fasade omogućavala su posmatraču iznutra ne samo pogled napred, već levo i desno, uz i duž ulice. Kibicfenster je bio idealan za „unterhaltunge” i stidljive osmehe. Savršeni za sve tetke i bake, mlade frajlice i klepetuše.
U XVIII i XIX veku ekspanzija kibicfenstera uzima maha. Istoričari vezuju njihov nastanak i razvoj za period pada cene stakla na tržištu. Dok je staklo bilo na ceni, prozori na kućama su bili skromni, mali i retki. Kada je staklo postalo manje skupo, na kućama su se ugrađivali veći prozori i kibicfensteri.
Nije ih bez razloga srpski književnik Jovan Sterija Popović nazvao „samohvali” jer su se dobrostojeće porodice raspoznavale po broju kibicfenstera koji su bili statusni simbol i prestiž tog vremena. U zavisnosti od veličine imetka, kibicfensteri su ukrašavani duborezom, bočnim staklima koja su se otvarala ili jednostavno „klotom”.
Dodatno je ukrašavan mušemom ili saksijom sa odabranim i impozantnim cvećem. Obavezno su imali i firange posebno šivene da bi se onaj koji kibicuje mogao sakriti i diskretno viriti. Oblik, izgled i šara na prozorima otkrivali su veličinu imetka vlasnika ali i virtuoznost majstora koji ih je pravio.
Ono što se nije videlo spolja, ali se podrazumevalo jeste da se iza ovih prozora krila tzv. prednja soba – današnja spavaća soba. Prednja soba se najčešće nije koristila za spavanje već isključivo za prikazivanje: gostima, rodbini, komšiluku.
Ako postoji tzv. „osmatračnica za muškarce”, onda bi ovi prozori bili tipično „ženska”, u koju bi žena svraćala u iščekivanju svog dragog. Kada bi ga ugledala, izletala bi na dvorište i otvarala kapiju da gazda kuće ne bi čekao.
Smatralo se lošim da domaćin stane ispred zatvorene kapije i vikne: „Kapija!”, a da sam otvara kapiju – totalno nepojmljivo. Kibicfensteri su svojevremeno bili izlozi za prikazivanje mladih udavača. Devojke su sa 17 godina sticale pravo da se prikažu svetu na tom prozoru i šmekaju momke koji bi prolazili sokakom.
U drugoj polovini XX veka menja se način života stanovništa i na većini kuća kibicfensteri su zamenjeni prozorima sa roletnama. Prepušteni zubu vremena, većina kibicfenstera koji nisu zamenjeni modernijim, od PVC materijala, postaju zapušteni i skloni urušavanju.
Kibicfensteri su postali jedan od prepoznatljivih vojvođanskih suvenira današnjice. Ručno rađeni od drveta, tekstila i metala, patinirani do rustičnog izgleda u vidu minijaturnog prozora, danas šire svetom najrazličitije „priče sa prozora”.
Kibicfenstera danas još uvek ima na kućama u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Vršcu i Zemunu. Nažalost, kako vreme odmiče sa nestajanjem starih zdanja, tako nestaju i oni, sve dok jednog dana ne postanu samo bajkovito sećanje.
Jedan od razloga jeste i to što naslednici nekada bogatih porodica nemaju novca da održavaju svoju dedovinu. Možda novi aluminijumski prozori imaju veću efikasnost i funkcionalnost, ali stari pendžeri imaju dušu, i priču.
Nekadašnji „uređaji” za kibicovanje danas su smenjeni modernim sistemima video nadzora. Buduće generacije verovatno neće ni znati da su postojali, da su se sa ovih prozora pratila sva dešavanja u varoši.
Nasuprot vojvođanskim kibicfensterima postoje srednjovekovni prozori oblika uvale ili zaliva karakteristični za viktorijanske dvorce i moderne američke domove. Međutim, funkcija ovih prozora donekle je slična.
Sa arhitektonskog stanovšta, prozori oblika zaliva daju više svetla sobi, pružaju fantastičan pogled i preglednost ukoliko se objekat nalazi na nekoj atraktivnoj lokaciji. Sastoje se iz tri jednostrana prozorska okna. U suštini to su tri prozora, onaj koji je paralelan sa zidovima unutra, i dva pod uglom koja se nalaze sa različitih strana prednjeg prozora.
Dužina prozora je stvar izbora. Neki prozori se prostiru od poda do plafona, a drugi su postavljeni nekoliko metara iznad poda. Uobičajeno je videti prozor oblika uvale sa mestom za sedenje koje obezbeđuje ugodne momente prilikom posmatranja.
Sam naziv ovi prozori su dobili zbog svog izgleda koji sa zidovima kuće formiraju u sobi zaliv. Zbog te „krivine” pogled ka spoljnom svetu postaje širi i sveobuhvatniji.
Tehnički gledano, prozor – zaliv je termin za bilo koju vrstu prozora koji je isturen i izbačen u odnosu na samu kuću. Postoje nekoliko vrsta ovih prozora u zavisnosti od veličine, oblika i lokacije kuće na kojoj se ugrađuju. Jedna varijacija je luk prozor koji je savijen u odnosu na ravan prozora i koji daje zaobljeni izgled prostorije. Takođe, postoje kvadratni i pravougaoni „uvalni” prozori koji su postavljeni pod uglom od 90 stepeni u odnosu na prednji prozor.
Prozori oblika zaliva stvaraju prostor idealnih uslova za rast biljaka koje zahtevaju dosta svetlosti. Praktično, prozori postaju deo staklene bašte vašeg doma.
U prošlosti, ovaj tip prozora pojavljivao se više kao ornamentalni dodatak zidanom objektu. Danas se ovaj tip prozora može naći na bilo kom tipu kuće.
Prednost prozora oblika zaliva i uvale je u tome što daju ličnost i karakter domu. Takođe, povećavaju kvadraturu prostora koja možda ne izgleda mnogo, ali u stvari čini i više. Pored estetski zanimljivog i ne monotonog prelaza između ravnih zidova, ovkvi tipovi prozora obezbeđuju u sobi jedno mesto više za sedenje i užitak, kao i dovoljnu količinu svetlosti u kući što može biti od značaja tokom dugih zimskih meseci, kada je sunčeve svetlosti malo u izobilju.
Bez obzira na oblik i vrstu prozora za osmatranje, oni će uvek biti pravo obeležje i simbol prošlog doba. Modernim dizajnom njihovog izgleda, tok priče se nastavlja, ali je njen kraj još uvek nepoznat. U tom smislu, kao takvi, prozori, ostaće duh i duša svakog doma.
Autor teksta: Mast.inž.građ. Ljubica Grujić
