Deo stambenog objekta, ili nešto više od toga…
U tipičnoj Zapadno-Srbijanskoj kući moje bake, napravljenoj od ćerpića, sa verandom i basamcima te krovom na „četiri vode“ nije bilo previše prozora: tri u prizemlju i isto toliko na spratu. Nisu oni bili preveliki, uostalom, ni kuća nije prevelika, ali je svetla bilo dovoljno. Prozori su bili vrlo jednostavni – drveni, jednostruki, dvokrilni, sa dve poprečne letve i četiri staklena polja, u širokim drvenim doprozornicima. Tanko staklo su uz krilo držali ekserčići prikucani u drvo, zaštićeno masnom farbom boje višnje, malo izbledelom od sunca. Zimi je duvalo, pa bi baka ubacivala po neko vuneno ćebence uz prozore, „da ne vuče“. Ipak, osećaj topline i ušuškanosti u toj kući bio je nenadmašan.
Dakako, prozori u urbanijim i savremenijim objektima bili su znatno moderniji od pomenutih, kvalitetniji i uglavnom drveni. Obično su to bili jednostruki prozori sa dvostrukim tzv. “izo-staklom”, ali su se mogli videti i dvostruki prozori sa spoljnim i unutrašnjim krilima i širokom kutijom, kao i dvostruki sa duplim krilima i ulaznom kutijom, te prozori sa krilom na krilo. Tamo gde je drvo bilo kvalitetno i dobro osušeno, ugrađeno po pravilima struke, a uz to se i povremeno održavalo, ti prozori su i danas u pristojnom stanju. No, tamo gde je samo jedan od ovih elemenata izostao toplotni gubici su prilično veliki.
U velikim javnim objektima građenim sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, uz nimalo retku kombinaciju natur-betona i fasadne cigle, često su išli ogromni stakleni portali uokvireni aluminijumom koji nisu izdržali test vremena, pa ti objekti danas imaju ozbiljnih problema sa energetskom efikasnošću. Aluminijum jeste bio zgodno rešenje za velike raspone, ali ne i za zadržavanje toplote.
Ponuda na tržištu prozora danas je znatno bogatija i reklo bi se kompleksnija no ikad. Značajan udeo na srpskom tržištu nesumnjivo pripada PVC stolariji koja je u ekspanziji. Trokomorni i četvorokomorni prozorski profili napravljeni od PVC-a čak su i kod nas već prevaziđeni, pa su se kao standard nametnuli profili sa minimum pet i više komora, sa dubinom profila od bar 70 mm. Najčešće se kombinuju sa dvoslojnim flot ili niskoemisionim staklima punjenim argonom. Napredniji i usavršeniji model bi bili šestokomorni profili sa srednjim dihtungom i dubinom od 80 mm, u kombinaciji sa troslojnim niskoemisionim staklom punjenim argonom i RAL ugradnjom, za čak 50% imaju bolju toplotnu izolaciju od standardnih prozora na tržištu. Kada je o zvučnoj izolaciji reč, impresivan je podatak da buku smanjuju i do 22 puta.
Ipak, ako bismo ovu industriju uporedili sa automobilskom, onda bi Ferari među prozorima bili prozori napravljeni od Rau-Fipro materijala. Ovaj visokotehnološki, inovativni, kompozitni materijal se dokazao u ekstremnim uslovima u avionskoj industriji i u Formuli 1 i odatle se preselio u građevinarstvo stvorivši prozore koji nemaju nikakvog premca na tržištu. Ovi prozori donose energetsku uštedu od čak 76% u poređenju sa klasičnim drvenim prozorima a sertifikovani su i za pasivne kuće. Rau-Fipro materijal ne obezbeđuje samo fenomenalnu energetsku efikasnost, već i izuzetnu stabilnost i otpornost na savijanje. Korišćenjem ovog materijala dobija se u potpunosti armirani prozorski sistem koji je za više od 40% lakši od sličnog sistema sa čeličnim ojačanjem, a to ne utiče na njegove protivprovalne i strukturne karakteristike. Istovremeno, ovi prozori imaju i neverovatnu zvučnu izolaciju klase 5 koja se pre nije mogla postići sa čeličnim ojačanjima.
Kod ovakve potpuno armirane konstrukcije profila gde je korišćen visoko- tehnološki materijal od staklenih vlakana ne postoji više potreba za primenom čelika koji je veoma dobar provodnik toplote, čime se eliminišu do sada nezaobilazni toplotni mostovi, pa toplota ostaje u objektu. Sistem sa srednjim dihtungom i opcionalnim termo-modulima pri standardnoj dubini ugradnje postiže vrednosti toplotne izolacije na nivou standarda za pasivne solarne kuće, a po nižim troškovima od uobičajenih. Bitno je istaći i da je Rau-Fipro u potpunosti moguće reciklirati što je sa ekološkog i stanovišta odgovornog upravljanja sirovinama nesumnjivo važno, baš kao i činjenica da se korišćenjem prozora napravljenih od ovog materijala u kući emisija CO2 može smanjiti za 3 ½ tone.
Moderna građevinska industrija danas počiva na aluminijumu, koji je jedan od vodećih materijala zahvaljujući činjenicima da je lagan i čvrst, da se jednostavno obrađuje i da je u velikoj meri otporan na spoljašnje atmosferske uticaje. Stoga je i aluminijumska stolarija i dalje veoma popularna. U zavisnosti od proizvođača, dubina profila se može kretati od 45 do 75 mm. Napredak u odnosu na modele iz sedamdesetih jeste svakako višekomorni sistem sa termoprekidima i ugrađena EPDM centralna guma za bolju toplotnu izolaciju. Svakako su i u ovom segmentu kvalitetniji prozori sa troslojnim niskoemisionim staklom.
Najdužu tradiciju na našem tržištu ipak ima drvena stolarija. O tom prirodnom i ekološkom materijalu za mnoštvo namena ne treba posebno trošiti reči. Savremeni drveni prozori se izrađuju od lameliranog drveta i kada je reč o kvalitetnim proizvođačima, oni zadovoljavaju najviše evropske standarde. Drvo koje se koristi za izradu laminata je veštački sušeno i kondicionirano na relativnu vlažnost 10-12% što je zahvaljujući modernim tehnologijama lako proverljivo i izvodljivo. Lica euro bloka se izrađuju iz celih komada drveta, dok su unutrašnji delovi dužinski nastavljani. Ovakvom načinom izrade drvo je maksimalno umireno i time su sprečene potencijalne deformacije. Profili su izrađeni sa euro falcom i to je sistem koji je trenutno najoptimalniji, a sadrži dve diht gume i efikasan sistem za odvođenje eventuelne vode iz prozora. I u drvene prozore se ugrađuju termoizolaciona dvoslojna i troslojna stakla, niskoemisiona u jednom ili dva sloja, punjena argonom, dok se propustljivost svetla reguliše stop-sol staklima. Koeficijent prolaza toplote može biti od 0.7 do 1.3 W/m²K, a zvučna izolacija prozora i vrata može biti do 50 dB. Zaštita drveta se radi lakiranjem u više nanosa.
Pored pomenutih, postoje i kombinacije aluminijum-drvo i drvo-aluminijum. Prvog pomenutog materijala u oba slučaja ima više i on ima i konstruktivnu ulogu. Kod ovih prozora od aluminijuma i drveta, ideja je da se udružuju najbolje osobine oba materijala – sa jedne strane izdržljivost i otpornost aluminijuma na spoljne uticaje, a sa druge toplina i elegancija drveta u enterijeru. U strukturnom smislu, ovi prozori predstavljaju inovativno rešenje, jer pomoću spojnica od PVC-a spajaju aluminijumski profil sa termoprekidom, koji je sa unutrašnje strane obložen drvenim profilima, odnosno, dva raznorodna materijala koja se drugačije ponašaju u različitim okolnostima.
Ove spojnice su tako vešto napravljene da ne prenose uticaj jednog elementa na drugi, ali ih istovremeno povezuju na takav način da oni savršeno sarađuju kao celina. Tako dobijamo pouzdanu i sigurnu vezu u kojoj aluminijum klizi po spojnicama i to nezavisno od bilo kakvih promena na samom drvetu.
Kod aluminijum-drvo prozora osnovu čini aluminijum, a drvo se nalazi kao maska sa unutrašnje strane. Kod drvo-aluminijum prozora osnovu čini drvo, a aluminijum se nalazi sa spoljne strane.
U poslednje vreme sve su glasnija mišljenja da je uz Rau-Fipro stolariju, najkvalitetnija stolarija drvo-aluminijum jer su i spojevi i termo-prekidi najbolje rešeni. Cena im nije niska, ali bi kvalitet trebalo da je opravda.
Činjenica je da izbor na tržištu zaista veliki, a ponuda bogata. Ipak, kvalitet proizvoda zavisi od kvaliteta proizvođača i kvaliteta sirovina i materijala koji se koriste. Prilikom odabira stolarije koja je jedan od najvažnijih segmenata svakog objekta treba povesti računa upravo o kvalitetu jer je on presudan za konačan ishod, kako sa estetskog, tako i sa praktičnog i energetski efikasnog stanovišta. Cena diktira i kvalitet.
Sa današnje tačke gledišta i pozicije energetske efikasnosti, babini prozori s početka priče dobili bi nesumnjivo katastrofalne ocene. Međutim, današnji moderno dizajnirani minimalistički prostori sa neverovatnom opremom i fantastičnom stolarijom po toplini se ipak ne mogu meriti sa tom starom kućom koje odavno nema, a ni njene vlasnice. Biće da toplinu doma ipak stvaraju ljudi…
Piše: Isidora Gordić
