Prozori i vrata su tokom istorije imali svoju ulogu koju su zdušno ispunjavali. Međutim, razvojem graditeljstva i arhitekture i sve širim i obimnijim poznavanjem materijala, njihova se funkcija postepeno počela menjati i oblikovati prema novim potrebama ali i mogućnostima. Danas je granica između elemenata u arhitekturi zaista veoma mala tako da imamo pod koji postaje zid i zid koji postaje tavanica. U ovoj igri elemenata i prozori i vrata našli su svoje mesto.
Prozori i vrata su drevni elementi. Oni su se pojavili kada se pojavila i samo građenje u ljudskoj istoriji i kulturi, kao odgovor na suštinsku potrebu za skloništem i skrovištem. Prvo su se pojavila vrata. Ona su predstavljala samo rupe u zidu koje su služile da se uđe u nastambu.
Zatim se javljaju i prozori koji su trebali da obezbede svež i čist vazduh u kući a u početku u manjoj meri dnevnu svetlost. Kako bi se zaštitili od vremenskih uticaja ljudi su postepeno počeli ove otvore da pokrivaju životinjskim kožama, platnima ili drvetom. Zatim su se pojavile pokretne drvene ploče koje su se stavljale na otvore – drveni zastori za vrata i prozore koji su se otvarali i zatvarali poput današnjih šalukatri. Tokom vremena, kako su se različite tehnike razvijale, prozori su građeni kako bi propuštali sve više svetlosti u unutrašnje prostore.
Koristili su se komadići stakla koji su bili spajani u veću sliku pomoću različitih vezivnih materijala, veoma tanke mermerne ploče koje su propuštale svetlost postajući veoma atraktivni translucentni elementi, zatim presovani delovi životinjskih rogova koji su takođe propuštale translucentnu svetlost i drugi elementi. Na Dalekom istoku se istrovremeno koristio papir koji je takođe propuštao translucentnu svetlost.
Prozori u obliku kakav nam je danas poznat suprvi put počeli da koriste Rimljani i to oko 1. veka naše ere. U Aleksandriji su pronađeni prozori koji datiraju iz oko 100. godine naše ere koji su bili izrađeni od livenog stakla. Ovi prozori nisu imali optičke kvalitete koje imaju prozori kakve danas znamo, ali su u propuštali svetlost tako da je njihova uloga bila ispunjena. Prozori sa livenim staklom iz jednog dela su dugi niz vekova bili privilegija koju su mogli sebi da priušte samo imućniji građani širom Evrope. Prvi put se primena ovakvih stakala na kućama običnih smrtnika javlja tek oko 17. veka. Istovremeno, na Dalekom Istoku koristio se papir kao ekonomična ali i praktična opcija.
Moderni prozori i vrata od stakla koji se protežu od poda do plafona postali su mogući tek usavršavanjem proizvodnjih procesa koji su se prvenstveno odnosili na staklo, ali i na čelik. Kada je proizvodnja stakla postala masovna zahvaljujući razvoju industrije, postalo je moguće i proizvoditi ali i upotrebljavati prozore masovno. Kada su vrata u pitanju, razvoj čelika je učinio da se pojave sigurnosna vrata.
Danas, upravo zahvaljujući modernim materijalima, imamo neverovatne mogućnosti na raspolaganju kada su u pitanju prozori i vrata. Oni više ne služe kao puka zaštita od uljeza i vremenskih neprilika već, zajedno sa drugim arhitektonskim elementima, učestvuju u estetici i oblikovanju arhitektonske celine.
Danas je linija između različitih arhitektonskih elemenata u arhitekturi tanka i često se dešava da se oni prosto pretvaraju, „prelivaju“ jedan u drugi. Tako zid postaje tavanica ali i pod, prozori postaju zidovi i krovovi. Vrata su istovremeno i prozori ali i zidovi. Sve je dozvoljeno i sve se toleriše, dokle god postoji čvrst argument i dosledna priča koju elementi pričaju kako bi se spojili u celinu. Umeće arhitekte je da ih sve uspešno i dosledno poveže.
Kada su prozori i vrata u modernoj arhitekturi u pitanju, oni su uglavnom jasnih, ravnih linija i prate modernizam koji graditeljstvo diktira a čije su osnovne karakteristike geometrizam i čiste linije kao i odsustvo svakog ornamenta. Druga izuzetno važna odlika modernizma kao arhitektonskog stila je njegovo potpuno prihvatanje industrijalizacije i proizvoda koji su mašinski napravljeni a sve u cilju poboljšavanja kvaliteta života kroz energetsku efikasnost, smanjenje troškova održavanja i veću ekonomsku dostupnost elemenata.
Upravo je energetska efikasnost danas imperativ što se najbolje može videti kod modernih prozora i vrata. Upotreba novih materijala i ispuna kod oba elementa stavlja energetsku efikasnot u prvi plan što nije za čuditi jer staklo predstavlja materijal koji izuzetno dobro provodi toplotu, baš kao i metali koji se koriste prilikom izrade vrata, što ih čini izuetno energetski neefikasnim materijalima. Prisutna su takođe i nova tehnička rešenja kao što su različiti profili prozora i vrata ali i upotreba dodatnih elemenata kao što su, na primer, brisoleji, koji imaju ne samo praktičnu već istovremeno i estetsku vrednost.
Međutim, jedna od najvažnijih stvari kada su moderni prozori i njihova upotreba u arhitekturi u pitanju je da oni više nisu ograničeni ne samo što se tiče veličine već i što se tiče oblika.
Zahvaljujući inovacijama kada su u pitanju materijali ali i tehnička rešenja, danas imamo čitave fasade zgrada obložene prozorima, takozvanim „zid-zavesama“ koje su u modernoj, komercijalnoj arhitekturi postali standard. I ne samo zidovi zavese, već i prozori i staklene površine koje u potpunosti prate zakrivljene i geometrijski veoma zahtevne i izazovne linije, omogućeni su sada jer immo tehnička rešenja koja će zamisli hrabrih arhitekata pretvoriti u stavrnost.
Kada su vrata u pitanju, osim upotrebe modernih materijala danas možemo da vidimo i vrata koja se otvaraju na nekonvencionalan način i tako uspevaju da prostor učine dinamičnijim i interesantnijim. Tako klizna vrata i, u poslednje vreme, vrata sa osom otvaranja unutar ploče, postaju ponosni nosioci modernog izraza u enterijerima ali i eksterijerima kako privatnih tako i komercijalnih i javnih objekata.
Od pranastambe čoveka – pećine – pa do danas prozori i vrata su prevalili dug evolutivni put – od pukog otvora u zidu ili steni, preko koža i tkanina prebačenih i zakačenih na iste otvore pa do neverovatnih izrezbarenih ili isklesanih kamenih i drvenih prozora i vrata, sve do super-modernih materijala koji prate modernizam u arhitekturi i industrijska dostignuća. Tokom ovog puta uloga prozora i vrata je u mnogo manjoj meri evoluirala. Oni su još tu da nas zaštite od vremena i nepoželjnih uljeza – danas su to pre ljudi nego životinje – ali su takođe tu i da uvedu dodatne zrake sunca u naše prostore i da nam prošire vidike.
