Jedan od najvažnijih faktora u svakom objektu bez obzira na njegovu namenu je protivpožarna zaštita. Protivpožarna zaštita uključuje organizaciju prostora unutar samog objekta kao i upotrebu materijala, elemenata i tehnika prilikom gradnje objekta.
Svrha protivpožarne zaštite u jednom obejktu je da zaustavi i uspori širenje vatre i dima kako bi se svima koji u objektu borave omogućilo vreme da se evakuišu i kako bi se dalo dovoljno vremena vatrogascima da lokalizuju i ugase požar. Protivpožarna zaštita predstavlja sastavnu strukturalnu komponentu građevinskog objekta. U slučaju eventualnog požara protivpožarna zaštita ne samo da ima zadatak da uspori širenje vatre i dima već i omogućava vatrogascima i drugim licima zaduženim za spašavanje relativno bezbedan ulazak u objekat zahvaćen požarom.
Tokom istorije korišćeni su različiti materijali i tehnike za protivpožarnu zaštitu. Donedavno, jedan od najpopularnijih i najčešće korišćenih materijala bio je azbest koji danas više nije u upotrebi jer je nauka dokazala da je kancerogen i veoma štetan po ljudsko zdravlje. Azbest se koristio kao čist materijal, ali i u kombinaciji sa cementom ili sličnim vezivima ili kao aditiv mnogim drugim materijalima uključujući zaštitne tekstile i specijalne tkanine.
Ovi materijali sa azbestnom bazom su se zatim nanosili na elemente konstrukcije ili putem sprejeva ili u presovanim pločama. Kada je utvrđeno da azbest izaziva rak širom sveta, pa i kod nas, pokrenuta je čitava industrija kako bi se azbestni elementi postojećih konstrukcija zamenili a upotreba azbesta je zabranjena. Protivpožarna zaštita je segment projektovanja i gradnje definisan zakonom i regulativama. Protivpožarna zaštita zapravo počinje od same zamisli objekta, dakle u fazi projektovanja. Arhitekte i građevinski inženjeri su dužni da osmisle objekat koji će biti bezbedan od požara a u slučaju da do požara ipak dođe, projektanti moraju razmišljati o tome kako da obezbede dovoljno vremena i prostora za eventualnu evakuaciju svih koji u prostoru borave.
Protivpožarni elementi koji se prilikom gradnje ugrađuju u objekat su atestirani i regulisani zakonom. Kod nas se ispitivanjem otpornosti građevinskih elemenata i materijala na požar bavi „Institut za ispitivanje materijala – IMS“. IMS je kontrolno telo koje se bavi testiranjem i izdavanjem atesta i sertifikata.
Jedan od važnih elemenata prilikom zaštite od požara su vrata specijalne namene – protivpožarna vrata. Kako bi se prilikom eventualnog požara sprečilo širenje vatre i dima, objekti su izdeljeni u sektore. Ovi protivpožarni sektori su najčešće međusobno odvojeni protipožarnim vratima. Na ovaj način omogućen je protok ljudi ili predmeta i proizvoda unutar celog objekta. Tokom požara, protivpožarna vrata imaju dvojaku funkciju. Kao prvo, ukoliko su zatvorena, ona štite od vatre i visoke temperature kao i od dima.
Druga funkcija se sastoji u tome da svima koji se u trenutku požara nalaze u objektu omogućavaju lak i nesmetan izlaz to jest evakuaciju. Pravilno pozicionirana i kvalitetna protivpožarna vrata će usporiti ili čak i zaustaviti širenje vatre i dima istovremeno ne predstavljajući nikakvu prepreku za sve oni koji se evakuišu.
Kako bi predstavljala efikasnu protivpožarnu barijeru ova vrata specijalne namene moraju imati posebnu ispunu od vatrootpornih materijala. Sama vrata mogu biti napravljena od materijala kao što su aluminijum, čelik pa čak i drvo. Ispuna je najčešće od gipsa koji ima odlična svojstva kada je reč o vatrootpornosti, ali može biti i od drugih materijala. Često se čak i na protivpožarnim i vatrootpornim vratima mogu naći i staklene površine, u zavisnosti od toga gde i kako će se ova vrata koristiti. U ovom slučaju staklo na vratima mora da odgovara standardima i propisima u smislu izdržljivosti na požar.
Kada se radi o propisima, i paneli i ram vrata podležupravilima i potrebno je testirati oba elementa. Zapravo, u slučaju požara, panel i ram vrata takoreći sarađuju. Vrata moraju na adekvatan način biti zaptivena i zapečaćena kako bi se sprečilo širenje vatre i, posebno, dima.
Zaptivanje se vrši posebnim gumama ili ekspandirajućim trakama koje se u slučaju visoke temperature šire i sprečavaju protok vazduha kroz ram. Ovi zaptivni elementi se uglavnom nalaze u samom ramu vrata. U ramu se nalaze zaptivni elementi protiv vatre i dima, elementi bravarije i struktura koja nosi ceo sistem protivpožarnih vrata. Čitava ova kostrukcija se pre ugradnje testira i daje joj se ocena. Ova ocena zapravo predstavlja vreme tokom kojeg konstrukcija protivpožarnih vrata odoleva požaru – vatri i dimu.
Vatrootpornost se najčešće procenjuje na 30, 60, 90 i 120 minuta i u odnosu na tipologiju objekta kao i druge karakteristike objekta vatrootpornost pojedinih vrata u konstrukciji biće unapred propisana.
Pojedini objekti gde postoji znatna opasnost od požara ili veliki protok ljudi i potreba za brzom evakuacijom zahtevaće i veću vatrootpornost protivpožarnih vrata.
Ovo je slučaj sa pojedinim granama industrije koja se bavi potencijalno zapaljivim materijama ili delatnostima ali i sa objektima kao što su bolnice ili škole kada je za relativno kratko vreme potrebno evakuisati veliki broj ljudi koji su potencijalno nepokretni ili teško pokretni. Što se tiče izgleda protivpožarnih vrata, danas je ponuda veoma široka tako da protivpožarna vrata mogu zadovoljavati ne samo vatrootporne već i visoke estetske strandarde i zahteve. Takođe, mnogi proizvođači osim standardnih dimenzija nude proizvodnju vrata po meri koja odgovara određenom prostoru i projektu.
Kako bi protivpožarna vrata bila efikasna svaki detalj mora biti izrađen sa velikom pažnjom i savršeno prijanjati. Greška u izradi, pukotine ili neadekvatno prijanjanje različitih elemenata protivpožarnih vrata može rezultirati da vrata potpuno izgube svoju specijalnu funkciju: odbranu od dima i požara. Prilikom proizvodnje je neophodno pridržavati se zakonskih smernica i voditi se protivpožarnim karakteristikama materijala. Pažnju je potrebno posvetiti i kvalitetnoj i adekvatnoj ugradnji.
Poslednja stavka na koju treba obratiti pažnju kada je reč o protivpožarnim vratima i evakuacionim putevima je da se ovi putevi uvek moraju ostavljati prohodnima u slučaju da do evakuacije zaista i dođe.
Piše: Irma Talović, d.i.a.
