15. Moderna se plastika uglavnom probila u starim zgradama. Nije li to protivrečno?
Nije. Plastični prozori idealni su za stare građevine. Naime, stare građevine često imaju posebne nedostatke. Jasno je da građevinari u tom slučaju brže potežu za modernim građevinskim materijalima. Najmodernija građevinska fizika (prozor) nalazi se u najosetljivijem delu objekta, štiti od buke i trajno umanjuje troškove grejanja i održavanja.
Izuzetno bogata varijantama ova tehnologija sistema praktično omogućava da svaki prozorski oblik do detalja bude veran onom prvobitnom te da se time zadrži stara optika. Zahvaljujući termoplastičnoj sposobnosti oblikovanja plastični se profili mogu savijati u sve vrste lukova i to po neverovatno konkurentnoj ceni.
16. Gde se nalazi centar plastičnih prozora u svetu?
Možda Vas zanima:
Bez svake sumnje Nemačka je centar plastičnih prozora, odavde je započeo razvoj. U vrlo ranim fazama prozori su se testirali i izlagali posebnim opterećenjima u ekstremnim klimatskim uslovima drugih zemalja. Danas ideja o plastičnom prozoru osvaja svet.
17. Kako se osigurava kvalitet?
Pogled u proizvodnju, ispitivanje i kontrolu kvaliteta pokazuje da ima više postupaka kontrole nego proizvodnje. Testiranje se vrši kroz sve faze – od isporučenih sirovina pa sve do prozora koji se ugrađuju u ekstremnim klimatskim zonama.
- Strogi test ispitivanja udarne žilavosti po Šarpiju
- Merenjem modula elastičnosti E, kontroliše se sposobnost savijanja
- Tzv. Vicat ispitivanje postojanosti pokazuje otpornost oblika na toplotu
- Čvrstoća uglova, podvrgava se najstrožem tzv. Crash – testu – do potpunog uništenja
- U mnogim se zemljama profili izlažu prirodnim vremenskim uticajima
- Ispitivanja otpornosti na udare kiše – simuliranjem produvavanja, pritiska, vode.
18. Jesu li svi plastični prozori isti?
Nisu, pa i oni koji su spolja jednaki iznutra mogu biti potpuno različiti. Kvalitet materijala, čvrstoća i postojanost, konstrukcija i kvalitet obrade razlikuju se kao i oblikovanje profila, sistemi zaptivanja te mnoštvo sistema. Odlučujuća je i pravilna montaža te stručna nadogradnja na građevinski element.
19. Zašto se toliko pominje pojam „izuzetno žilavo otporan na udare“?
Prema DIN-u 7748 oblikovane mase PVC-a se raspoređuju u „normalno žilavo otporne na udare“, „pojačano žilavo otporne“ i „izuzetno žilavo otporne“. Žilavost odlučuje o kvalitetu prozora i njegovom ponašanju na vrućini i hladnoći. Čvrstoća uglova direktno zavisi od toga. PVC je po prirodi vrlo tvrd, ali nije žilav. Modifikacijom hemijske molekularne nadogradnje PVC-u se pridodaje „žilavost“ idealna za prozorske profile.
20. Kakva je stabilnost prozora?
Plastični profili ojačavaju se metalnim profilima odgovarajućih dimenzija. Statička sposobnost opterećivanja odgovara strogim zahtevima visokogradnje. I pri najjačem nevremenu prozori ostaju nepropusni i sigurni od udara kiše i to dugotrajno. Oni ispunjavaju dotične norme i smernice, nacionalno i internacionalno. Izvanredna čvrstoća uglova još je jedna prednost. Plastika profila koja je izuzetno žilavo otporna na udare na krajevima se vari sama sa sobom bez ikakvih lepila. Homogeni spoj izgleda kao da je iz jednog komada te i u mehaničkom i estetskom smislu predstavlja najbolje rešenje.
21. Postoje li za prozore smernice DIN – Deutsche Industrie Normen (Nemačke industrijske norme)
Da. Time se stvaraju preduslovi za proizvode visokog kvaliteta, počev i od profila preko prozora pa sve do stručne ugradnje. Plastični prozorski sistemi ne samo da ispunjavaju mnoge zahteve za što boljom funkcionalnošću nego ih i premašuju.
DIN-ovim smernicima su utvrđeni:
- Proizvodni materijal DIN 7748
- Udarna žilavost DIN 53453
- Verodostojnost svetla DIN 54001
- Toplotna postojanost DIN 53460
- Otpornost na udare kiše DIN 18055
- Statika DIN 1055
- Zaptivači DIN 7863
- Ugradnja stakla DIN 18361
- Toplotna izolacija DIN 4108
- Zvučna izolacija DIN 4109
- Zaštita u slučaju požara DIN 4102
- Zaptivenost fuga DIN 18540
22. Šta mislite o modi ugradnje lajsni?
Odlučujući su faktori odnos prozora prema originalnoj arhitekturi, stambenom prostoru, urbanoj slici. Nasuprot tome po pravilu se „raspoređivanje lajsni“ na prozore velikih stakala izbegava. Sazrela „svest o prozorima“ povezana sa mogućnostima tehnike sistema plastičnih prozora vodi detaljnoj, s ljubavlju napravljenoj rekonstrukciji starih prozora koji osim toga u kuću unose i komponente najmodernije građevinske fizike.
23. Mnogo se piše o ukrašenim prozorima. Šta se pod time podrazumeva?
Tu se obično misli na letvice, stupove, kapitele, osnovne delove kakvi su bili uobičajeni i pre sto godina. Danas je naročito uobičajeno veliko mnoštvo ukrasnih elemenata. Ali uvek je važno da funkcija, širina prozora, raspored, reljef, prečka, odbojnik padavina i graničnik odgovaraju starom izgledu prozora.
24. Koliko se može uštedeti ekonomičnim grejanjem?
Zavisno od površine prozora u poređenju sa starim jednostruko ostakljenim prozorima gubitak toplote može se svesti na manje od jedne četvrtine. U tu su svrhu nužna specijalna stakla za toplotnu izolaciju. Troškove grejanja možete osetno smanjiti i ugradnjom sasvim uobičajenih izolacionih stakala. Potrošnja lož ulja u periodu grejanja po m2 površine prozora za drugu klimatsku zonu
- jednostrano ostakljenje 60 l
- izolaciono staklo 30 l
- specijalno staklo za toplotnu izolaciju 14 l
25. Postoje li ljudi koji traže prozore koji ne zaptivaju? Kako uopšte dolaze na takvu ideju?
Zato što se ne može uvek provetravati kako bi trebalo, poželjni su prozori sa „prisilnim“ provetravanjem. Precizno planiranim otvorima za provetravanje puno se bolje izbegava stvaranje kondenzata u kritičnom delu gde prozori prianjaju, nego što je to slučaj sa nedovoljno zaptivenim prozorima. Pri tome ne može biti reči o „provetravanju prostorije“.
Poređenje efekta dugotrajnog odnosno impulsivnog provetravanja
Kroz neprestano otvoren otklopni prozor ili pomoću otklopnih okova potrebno je više od 120 minuta da bi se postigao svež higijenski vazduh. Impulsivno provetravanje – napravi se propuh otvaranjem prozora koji su jedan nasuprot drugome, što je najbolji od svih načina produvavanja, jer je već nakon 10 minuta stvorena „higijena vazduha u prostoriji“.
26. Koje je provetravanje u periodu grejanja najbolje?
Najbolje je dijagonalno prozračivanje i to oko 10 minuta.U tom se vremenu nameštaj ne ohladi.
Količine vazduha potrebne za zdravu higijenu prostorije ne mogu se postići provetravanjem samo kroz nedovoljno zaptivena mesta. Stalno otvoren prozor uz minimalan protok vazduha uslovljava velike gubitke energije.
27. Kakva je toplotno izolaciona moć pojedinih materijala od kojih se proizvode prozori?
I plastika i drvo raspolažu dobrom toplotnom izolacijom što znači da imaju izuzetno nisku sposobnost provođenja toplote, dok je ista sposobnost kod aluminijuma veća od 1000 puta. Po pravilu se kod aluminijumskih profila ubacuju plastični mostići. Osim konstrukcije profila veliku ulogu igra i tip umetnutog stakla.
Materijal Koeficijent toplotne provodljivosti
λ W/mK
Aluminijum 203
Crnogorično drvo 0,13
Tvrdi PVC 0,16
28. Na starim se prozorima zimi ponekad stvara kondenzat. Kako je to na novim prozorima?
Na jednostruko ostakljenim prozorima često se stvara kondenzat i „ledeno cveće“ i to zato, jer je prozorsko staklo jednostavno prehladno. Vodena para iz vazduha kondenzuje.
Stvaranje kondenzata praktično se izbegava upotrebom modernih prozorskih profila visoke toplotne izolacije u kombinaciji sa uobičajenim izolacionim staklom. I sa uobičajenim izolacionim staklom ponekad dolazi do kondenzacije na unutrašnjoj strani stakla, uzrok je povećana koncentracija vodene pare u vazduhu uzrokovane kuvanjem, pranjem veša, povećanim brojem saksija za cveće, povećanim brojem ljudi kao i izdvajanjem vodene pare iz zidova. Još davno su naši preci predviđali za tekući kondenzat žlebove na prozorskim daskama kako bi ga lakše prikupljali i bacali veliku količinu skupljene vode.
29. Kako se na nekom prozoru utvrđuje zvučna izolaciona moć?
Jednostavno: na osnovu razlike između spoljne buke i željene unutrašnje tišine. Primenom specijalnih zvučno izolacionih stakala, konstrukcije prozora mogu dostići vrednost zvučne izolacione moći od 38 dB.
Osim gustine, konstrukcije profila, debljine stakla i razmaka između pojedinih staklenih ploča na zvučno izolacionu moć značajno utiče zaptivenost prozora (tzv. vazdušna buka).
Autor teksta: Dr Dragan Škobalj
