1. Otkada prozori zapravo postoje?
Stambene zgrade u Persepolisu nastale oko 4000 godina p.n.e. imale su otvore slične prozorima. Krila i okviri bili su poznati u minoitskim pločama na Kreti, a u grčkoj – atriju prozori prema unutrašnjem dvorištu umetnički su se ukrašavali. Oko 100 godina p.n.e. Rimljani su upotrebljavali staklena punjenja. Od 1800 godine n.e. uspeva i izrada velikih staklenih ploča.
2. Zašto kažemo da su prozori „oči neke kuće“?
Prozori gledaju na ulicu ili na dvorište. Prozori se otvaraju ili zatvaraju, deluju sjajno ili beživotno. Kroz prozore doživljavamo svet oko sebe. Prozori dozvoljavaju i uvid u život stanara. Kuća bez prozora deluje kao da nema lica. „Oči ocrtavaju dušu“, a prozori karakter kuće.
3. Može li prozor doprineti efektu arhitekture?
Možda Vas zanima:
Da, i to čak odlučujuće. „Iznutra“ bitno određuje da li ćemo se osećati dobro, da li kuća odnosno stan funkcionišu kako treba. „Spolja“ prozori mogu deliti fasade, izravnati ih ili činiti plastičnim. Oni određuju karakter neke kuće bilo da su to prozori sa staklima velikih površina ili pak da su ispresecani sitnim profilima (lajsnama).
4. Zašto se tema zvana prozor toliko raščlanjuje?
Danas su prozori odlučujući za udobnost i troškove te ugled i izgled neke kuće. Sa plastičnim prozorima su građevinsko fizička ostvarenja po prvi put postigla centralnu vrednost. Bučna okolina, skupo grejanje, potreba za sigurnošću, održavanje, povećanje vrednosti nekog objekta učinili su prozor izuzetno važnim građevinskim elementom.
5. Prozori i vrata često izgledaju tako različito. Je li to tehnički uslovljeno?
Nikako. Tehnikom sistema za kućna vrata se nude najraznovrsnije mogućnosti oblikovanja, jedinstvena tehnologija profila, visoka stabilnost i maksimalno su otežane provale, a sve prema DIN-u. Osim toga ne ispunjavaju se samo propisi o kvalitetu i kontroli kućnih vrata. Ovi profili se ubrajaju u najbolju grupu toplotno izolovanih profila.
6. Ima li ljudi koji kažu da već živimo u plastičnom dobu. Nije li to preterano?
Ne, ni u kom slučaju. To je stvarno proizvodni materijal po meri. Veštački materijali danas mogu biti i žilaviji i otporniji od čelika, sprovode elektricitet, te su izuzetno otporni na toplotu i hladnoću. Svemirski letovi, industrija automobila, ekološka tehnika, medicina, te mnoge druge grane ne mogu se više zamisliti bez plastike.
7. Jesu li sve plastike jednake?
Nisu. Upravo je to prednost plastičnih materijala da se mogu oblikovati po meri zavisno od njihove namene. Mala promena molekularnog sastava može usloviti velike promene osobina radnog materijala. Upravo zato, pre svega baš kod prozorskih profila plastika nije uvek plastika.
8. Plastika – šta je to zapravo?
Plastika je grupa potpuno novo izrađenih materijala koji su „preslikani“ iz prirode, a imaju važne tehničke osobine. Od prvog veštačkog materijala – tvrde gume napavljene od kaučuka – preko jeftinih veštačkih materijala masovne upotrebe, do danas je razvijen celi niz umetnih materijala za specijalnu upotrebu koji rešavaju i nesvakidašnje probleme.
9. Šta je zapravo PVC?
Polivinilhlorid – kraće PVC – termoplastičan je veštački materijal koji se dobija iz prirodnih sirovina soli i nafte. Preko celog niza proizvodnih postupaka stvara se PVC u obliku praha. PVC je jedan od najprilagodljivijih, najekonomičnijih i najrasprostranjenijih veštačkih materijala visoke postojanosti.
10. Da li su proizvodi od PVC-a dozvoljeni za upotrebu u građevinarstvu?
Za cevi, krovne oluke, spoljne maske, krovne pokrove, staklene zidove, unutrašnje uređenje te kanale za kablove. PVC je isto tako neizbežan kao što su roletne ili grilje neizostavne za prozore. Što se tiče ekonomičnosti kao i u ekološkom smislu postojanost PVC-a nas stalno oduševljava.
11. Zašto PVC više od ostalih materijala štiti prirodne resurse?
PVC je jedini moderan masovni veštački materijal koji se ne proizvodi samo iz nafte nego i iz kuhinjske soli. Nafta i kuhinjska so se u PVC-u neograničeno „konzerviraju“ , a hemijskim putem se opet raščlanjuju da bi se iz njih proizveli „sveži“ proizvodi od PVC-a.
Prozorski profili proizvode se iz PVC-a „žilavo otpornog na udare“ to je normirana modifikacija koja omogućava sigurnu statiku, dugotrajnost, te providnost i postojanost svetla. 57 % PVC-a je uobičajena so. Ova široko rasprostranjena sirovina ima čitav niz građevinsko fizikalnih prednosti, npr. teško je zapaljiv. Ostalih 43 % PVC-a temelji se na nafti. Usled dugotrajnosti i njihove sposobnosti da uštede energiju za grejanje prozori se ubrajaju među najefikasnije proizvode od PVC-a.
12. Zbog čega prozori od PVC-a u ekološkom smislu mogu biti uzor?
Za to ima više razloga. PVC se uglavnom radi iz soli. Proizvodnja sirovine prozora troši relativno malo energije. Stari PVC uzorno se reciklira. PVC je ekstremno izdržljiv, zato bele plastične prozore nije potrebno lakirati, a visoka gustina trajno smanjuje zagrevanje i isparavanje štetnih materija.
- Zaštita prirodnih sirovina:
PVC se uglavnom sastoji od raspoložive soli. - Zaštita energije:
Manja potrošnja pri proizvodnji PVC-a. - Zaštita naše atmosfere:
Manja zagađenost usled manjeg zagrevanja. - Zaštita od gomile otpada:
Idealna reciklaža upotrebljivih materijala od PVC-a iz starih prozora.
13. PVC reciklaža – kako funkcioniše?
Odlično. Ne zavisi to samo o sve boljoj organizaciji nego i samom materijalu PVC-u. Oduvek se upotrebljavao sortiran i čist. Stari prozor od plastike po pravilu je i prozor od PVC-a. Kao termoplast PVC se može idealno reciklirati i preraditi u nove prozorske profile:
- Monter vrlo oprezno demontira stare prozore od PVC-a i odnosi ih na sakupljalište
- PVC, staklo i metal se odvajaju i sortiraju te raspoređuju u odgovarajuće kružne tokove za reciklažu
- Stari profili od PVC-a razbijeni u komade grubo se usitnjavaju i melju u specijalnim strojevima
- Pročišćeni materijal se mlevenjem pretvara u prah i čuva u silosima za dalju proizvodnju
- Komponente sirovina uključujući i recikliran PVC precizno se mešaju i oblikuju u nove profile.
- Pripremljeni materijal od PVC-a fino se obrađuje u toku ekstruzije
- Podaci o dobijenim osobinama novih profila sa udelom reciklata ili odgovaraju ili čak premašuju aktuelne industrijske norme
14. Šta je sa otpacima koji nastaju pri proizvodnji prozora – završavaju li i oni na otpadu?
Ne, to nikada nije bio slučaj, jer su previše vredni da bi se bacali. Otpaci PVC-a odlaze – kao i stari profili – u zatvoreni krug reciklaže i neposredno zatim opet se uključuju u proizvodnju. Reciklaža otpadaka koji nastaju prilikom rezanja iz ekonomskih je razloga već dugo uobičajena, te je upravo ona pokazala na najefikasnije tehnološke postupke za recikliranje starog prozorskog PVC-a. Prozorski profili koji se sastoje od reciklata PVC-a ni u čemu se ne razlikuju od profila bez takvih sastojaka. I u optičkom i u tehničkom smislu jednako su jaki kao prozori od „svežeg“ PVC-a.
Autor teksta: Dr Dragan Škobalj
