Pristupačnost se odnosi na projektovanje objekata na način koji omogućava svim osobama da jednako efikasno koriste prostore. Pristupačnost i univerzalni dizajn (dizajn za sve) imaju za cilj stvaranje prostora dostupnih i upotrebljivih za sve korisnike, bez obzira na njihove godine, fizičke, senzorne ili intelektualne sposobnosti.
Pristupačnost se odnosi na otklanjanje fizičkih, arhitektonskih, komunikacionih i informacionih prepreka i omogućavanje nesmetanog korišćenja prostora osobama sa invaliditetom, deci, starijim osobama i svima koji mogu imati poteškoće u kretanju. Univerzalni dizajn (dizajn za sve) teži stvaranju okruženja koje pruža jednake mogućnosti svim korisnicima, bez potrebe za dodatnim prilagođavanjem. Ovo je od suštinske važnosti prilikom projektovanja javnih objekata jer osigurava da svi građani, imaju jednak pristup sadržajima i uslugama, te da tako učestvuju u društvu na jednak način. Javni objekti, kao što su škole, bolnice, domovi za stare i socijalne ustanove, moraju biti dizajnirani tako da svim korisnicima omogućavaju da se nesmetano kreću kroz prostor i da tako iskoriste njegov pun potencijal.
Pravila o pristupačnosti i univerzalnom dizajnu definisana su „Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama“. Ovaj pravilnik propisuje tehničke standarde za dimenzionisanje, karakteristike i organizaciju prostora, kao i dodatnu opremu i predstavlja osnovni set smernica koje se moraju poštovati u težnji ka inkluzivnom okruženju. U praksi nam je jasno šta pristupačnost podrazumeva, dok inkluzivnost, kao i univerzalni dizajn, ostaju kao nešto apstraktniji pojmovi koji podrazumevaju dosta opštih smernica za čiju implementaciju još uvek nemamo u potpunosti jasan put. Zato projektovanje prostora uvek započinjemo od osnovnih, opštih tačaka koje predstavljaju temelj prostora dizajniranog za sve.
U tom smislu, horizontalne i vertikalne komunikacije igraju ključnu ulogu. Pored liftova, rampi, stepeništa i hodnika, vrata predstavljaju jedan od osnovnih elemenata komunikacije unutar prostora. Vrata razdvajaju spoljašnji od unutrašnjeg prostora, formirajući ulaze, i učestvuju u podeli i povezivanju sadržaja unutar prostora. U kontekstu pristupačnog prostora, vrata moramo posmatrati kao vezu, a nikako kao prepreku.
Prema Pravilniku, vrata moraju biti dovoljno široka da omoguće prolazak invalidskih kolica, sa minimalnom svetlom širinom od 80 cm. Vrata širine 90 cm predviđaju se ako postoji potreba okretanja korisnika invalidskih kolica u dovratniku ili ako je predviđen veći broj korisnika. Ulazna vrata moraju imati minimalnu svetlu širinu 90 cm, a u javnim objektima 183 cm. Sva vrata moraju biti lako vizuelno uočljiva i jasno obeležena, opremljena odgovarajuće dimenzionisanom i postavljenom opremom, kvakama, bravama i ključaonicama.
Pragovi na vratima moraju biti niski ili potpuno eliminisani (nulti prag), što olakšava kretanje osobama sa invaliditetom, starijim osobama i roditeljima sa dečjim kolicima. Da bi se omogućio nulti prag – koji je estetski i tehnički najpovoljnije rešenje; projektanti moraju osigurati kontinuitet u debljini podnih obloga. Ovo može predstavljati izazov kod prostora koji, zbog tehničkih zahteva, imaju čestu smenu podnih obloga čije debljine variraju (na primer kada se iz školskog hodnika ulazi u toalet). Zadatak projektanta je ovde da odredi najpovoljniju kombinaciju materijala za sve slojeve poda (uključujući i izolacione i zaštitne slojeve) kako bi se omogućio kontinuitet u nivelaciji, ali i efikasna termička, zvučna i hidroizolacija prostora. Nakon toga, spojevi različitih podnih obloga rešavaju se podnim lajsnama koje po svojim karakteristikama ne smeju predstavljati prepreku u kretanju. Ukoliko ipak ne postoji šansa da se prag izbegne, on ne sme biti viši od 2 cm, i mora imati zaobljene ivice.
Vrata sa nultim pragom predstavljaju i popularno rešenje za ulaze u objekat, omogućavajući nesmetan prelaz između unutrašnjih i spoljašnjih prostorija. Dizajnirana tako da ne stvaraju nikakvu fizičku prepreku, idealna su za upotrebu u bolnicama, školama i drugim javnim objektima, kako zbog velikog protoka korisnika, tako i zbog eventualne potrebe za evakuacijom. Gledajući celokupnu sliku objekta, potrebno je razmišljati i o smeru otvaranja vrata koji bi trebalo da bude takav da ne remeti glavne tokove komunikacije i cirkulacije ljudi, odnosno da bude u skladu sa pravilima pristupačnosti, ali i eventualne evakuacije. U nekim slučajevima, automatizovana vrata, koja se otvaraju na senzor ili daljinsko upravljanje, dodatno povećavaju pristupačnost i olakšavaju korišćenje ovih prostora.
Prozori u javnim objektima takođe moraju biti dizajnirani u skladu sa pravilima pristupačnosti. To podrazumeva odgovarajuću visinu parapeta, dobru podelu prozora i jednostavan sistem za otvaranje i zatvaranje. Vodi se računa o ritmu fiksnih i mobilnih modula prozora, tako da se u prostorijama obezbedi dovoljna količina svetlosti i vazduha. Krila prozora moraju biti dimenzionisana tako da se jednostavno otvaraju pokretom jedne ruke, tako da se velike širine otvora uvek dele na više zasebnih prozorskih krila. Dizajn prozora može biti veoma značajan element u projektovanju vrtića, gde se posebno vodi računa o bezbednosti dece – odnosno o tome da deca ne mogu samostalno da otvaraju prozore. Pored toga u projekat se mogu uključiti i spoljašnje ili unutrašnje ograde prozora, koje predstavljaju dodatni element zaštite, ali i dizajna.
Pristupačnost i univerzalni dizajn su ključni principi koji osiguravaju inkluzivnost javnih objekata. Uvođenjem standarda koji eliminišu fizičke prepreke i omogućavaju nesmetano kretanje svim korisnicima, arhitektura doprinosi stvaranju društva u kojem su svi građani ravnopravni. Korišćenjem savremenih rešenja kao što su vrata sa nultim pragom i prilagodljivi prozori, možemo značajno poboljšati kvalitet korišćenja javnih objekata. Pored poštovanja zakonskih obaveza, cilj je gradnja savremenog, humanog i pristupačnog okruženja za sve.
Autor teksta: Nevena Filipović, mast.inž.arh. za Studio A&D Architects
