Prirodna svetlost podržava naš cirkadijalni ritam, drži nas budnim i produktivnim. Zbog toga ljudi preferiraju životne i radne prostore koji su bogati prirodnom svetlošću. Međutim, u promenljivoj klimi zgrade takođe zahtevaju više mašinske klimatizacije zbog dužih i intenzivnijih perioda uticaja toplote. Industrija stakla nudi rešenja u obliku visoko selektivnih složenih sistema koji omogućavaju visoku propusnost svetlosti i toplotnu zaštitu tokom leta, što smanjuje klimatsko opterećenje i vreme kada je potrebno zasenčenje objekta.
Ovo može biti samo jedan od mnogih elemenata u suočavanju sa rastućim izazovima klimatskih promena. Pristupi koje predlažu projektanti i arhitekte za prilagođavanje klimatskim promenama biće diskutovani na glasstec 2024 (22-25. oktobra, u Diseldorfu) na Forumu arhitekture. Da bi osvetlio ovu temu unapred, autor je kontaktirao Nemačko društvo za održivu gradnju (Deutsche Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen – DGNB) i čuvenog projektanta Arup u ime sajma.
2023. godina bila je najtoplija godina otkako se beleže vremenski podaci, izvestila je Svetska meteorološka organizacija (WMO) u svom trenutnom izveštaju o klimi: globalno prosečna temperatura bila je oko 1,45 stepeni iznad nivoa pre industrijalizacije. Program Evropske unije za posmatranje planete Zemlje Copernicus zabeležio je globalno zagrevanje od 1,48 stepeni. Dok klimatski istraživači s pravom upozoravaju na ubrzane klimatske promene, jasno je da će u mnogim gradovima u budućnosti biti mnogo toplije, posebno u urbanim toplim tačkama. To su urbane zone u kojima se javljaju efekti toplih ostrva i gde temperature značajno prelaze one u okolnim ruralnim područjima. Neophodno je da se urbane oblasti i njihov razvoj prilagode promenljivim zahtevima i pronađu održiva rešenja.
Prilagođavanje klimatskim promenama kao višedisciplinarni i međusektorski zadatak
„Prilagođavanje klimatskim promenama“ je takođe relativno nova disciplina za Nemačko društvo za održivu gradnju (DGNB), koje se odražava u trenutnoj dinamici relevantnih propisa od nivoa EU do saveznih država. Eva-Maria Stumpp iz odeljenja za istraživanje i razvoj DGNB objašnjava: „Vidimo ovo kao višedisciplinarni, međusektorski zadatak koji uključuje arhitektonske i inženjerske nauke, ali takođe i biologiju, sociologiju, medicinu i druge discipline, i koji ima snažne društvene i participativne aspekte.“
Kada se planiraju gradovi, četvrti, zgrade ili čak samo delovi zgrada, DGNB radi na granici između različitih disciplina i zahteva iz prakse, u trenutno veoma dinamičnom pravnom okviru.
„Posebno u svetlu toplote i suše, padavina i poplava, pokušavamo da razvijemo dokazano efikasne, izvodljive i klimatski zaštitne pristupe koji će dovesti do još boljih zgrada u budućnosti. Dobra vest je da se bar za Nemačku može reći da su pažljivo planirane zgrade u skladu sa propisima već veoma dobro pripremljene za trenutne i buduće klimatske izazove zbog visokih standarda gradnje i zahteva za bezbednost. Na kraju krajeva, zaštita od uticaja životne sredine i vremenskih uslova uvek je bila ključni aspekt izgradnje zgrada i naselja,“ objašnjava Stumpp. U tome je dugoročno doprinela i industrija ravnog stakla, čiji je portfelj veoma dobro „opremljen“ za kontrolu nivoa energije i prirodne svetlosti.
Vodeći proizvođači, na primer, nude visoko selektivno staklo za kontrolu solarne energije, koje odbija većinu toplotno-generišućih infracrvenih zraka sunčeve svetlosti, dok prenosi veći deo vidljivog spektra prirodne svetlosti u prostoriju. Ovo znači da se klimatsko opterećenje može smanjiti kroz fasadu i da se senčenje leti može ograničiti na kraće periode tokom dana. „Zatvorene fasade“ sa unutrašnjim senčenjem ili elektrohronometrijskim staklima mogu značajno optimizovati nivoe svetlosti i energije. Međutim, usled intenzivnih klimatskih promena, biće potrebne dodatne mere kako bi se gradovi održali funkcionalnim i prosperitetnim jer u suprotnom postoji rizik od vremenski izazvanih smrtnih slučajeva, npr. zbog produženih talasa toplote i ekonomskih gubitaka zbog klimatskih ekstremnih događaja. Ova prilagođavanja često su lokalizovani procesi koji uzimaju u obzir lokalne geografske, klimatske, socio-demografske i ekonomske faktore.
Stumpp objašnjava: „Pasivna i prirodno zasnovana rešenja koja se ne mogu zaobići još uvek imaju potencijal koji nije dovoljno iskorišćen.
“ Ona dodaje: „Kratkoročne i srednjoročne mere za prilagođavanje klimi moraju se primeniti bez kompromitovanja dugoročnih ciljeva zaštite klime.“
Često, „infrastrukturno zelenilo“ je rešenje za „popravku“ gradske slike i postizanje merljivih poboljšanja za urbanu klimu, što brojne studije dokazuju. To su takođe razumeli stručnjaci koji sve više nagrađuju gradove spremne na promene ako promovišu biodiverzitet i na primer stvaraju nove zelene prostore. Ove mere imaju pozitivan uticaj na klimu, mikroklimu i kvalitet života, kao i na kreditiranje i obezbeđivanje javnih sredstava.
Staklena arhitektura i infrastrukturno zelenilo
Gde zelenilo prekriva parkove, dvorišta i prednje vrtove, a takođe „osvaja“ fasade i krovove, doprinosi isparavajućem hlađenju i senčenju, čime se smanjuju lokalne temperature. Zelenilo je stoga efikasan alat za arhitektonsko i urbanističko planiranje, kaže uveren Rudi Scheuermann, koji vodi sektor „Gradovi“ u Arupu u Nemačkoj, sa fokusom na dizajn održivih i otpornijih gradova.
Arup, koji je prisutan na nemačkom tržištu već oko 30 godina, jedan je od glavnih multinacionalnih projektanata za visoko performansne zgrade i infrastrukturu; pored toga, obavezali su se na 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Scheuermann posmatra zgrade holistički: izolacija, ventilacija, materijali, veze itd., i zalaže se za integraciju biljaka u fasade i zelenilo na krovovima. „Postavljanjem biljaka u okolni prostor, na fasadu i na krovove, termička masa može se bolje senčiti tokom dana, a noću se podstiče hlađenje. Pored toga, biljke filtriraju sitnu prašinu i vezuju CO2, tako da je prirodna ventilacija moguća i ima smisla u njihovoj blizini.
Važan faktor, posebno u gradovima, je što imaju efekat prigušenja buke i smanjuju „nivo stresa“. Što se tiče zelenila na fasadama i krovovima, Scheuermann vidi jasne prednosti za koncept zgrade: „Biljke na krovu pružaju isparavajuće hlađenje, senčenje i primetno smanjenje temperatura; zato sistemi klimatizacije na zelenim krovovima mogu usisavati hladniji vazduh i biti smanjeni od samog početka, energetski zahtevi zgrade kao i emisije CO2 su niže tokom rada.
Zgrade sa zelenim fasadama i krovovima zahtevaju malo više čelika za konstrukciju zbog većih opterećenja vetrom i dobro planiranog sistema odvodnjavanja. Kao pravilo, kiša i siva, tehnička voda koja se proizvodi tokom svakodnevnog rada su dovoljni za kompletno isparenje. Bitno je izabrati biljke u skladu sa regionom i mikroklimom kako bi mogle izdržati lokalne klimatske uticaje tokom cele godine i kako bi ih lokalni insekti mogli oprašivati. Nakon toga, pokazalo se da je dobra ideja ‘pustiti biljke da rade svoje’ i ne ograničavati previše njihov rast.“
„Prilagođavanje klimatskim promenama“ je jedna od glavnih tema na ovogodišnjem glasstecu, vodećem međunarodnom sajmu za industriju stakla, i biće takođe razmatrana na Forumu arhitekture sajma u oktobru 2024. godine.
Autor teksta: Marc Everling, Nachhaltige Kommunikation
