Institut za standardizaciju Srbije (ISS) predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti standardizacije u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju. Pored toga, ISS donosi srpske standarde koji su usaglašeni sa međunarodnim i evropskim standardima. Ovi standardi su strateški alat koji daje smernice organizacijama ka što efikasnijem poslovanju, povećanju produktivnosti i smanjenju troškova.
Živimo u dobu brze razmene i lake dostupnosti informacija čija se verodostojnost često dovodi u pitanje, a odluku o tome kom izvoru ćemo verovati donosimo sami. Pouzdano mesto na kome se dele znanja i dobra praksa u vezi sa proizvodima ili procesima organizacije jesu upravo tela za standardizaciju u okviru kojih se razvijaju dokumenti kojima se utvrđuju tehnički zahtevi za karakteristike proizvoda ili usluga koje se prvenstveno odnose na nivo kvaliteta, performanse, označavanje ili obeležavanje, metode ispitivanja, postupke ocenjivanja usaglašenosti itd.
* Ove dokumente prepoznajemo po nazivima koji se odnose na kategorije dokumenata, i to: standardi, odnosno međunarodni, evropski, srpski standardi, ili pak nacionalni standardi drugih država. *
Kako svaka zemlja ima svoje nacionalno telo za standardizaciju, ono je najčešće deo globalnog sistema na međunarodnom ili evropskom nivou. Naše nacionalno telo za standardizaciju je Institut za standardizaciju Srbije (ISS) koji je punopravni član međunarodnih (ISO, IEC) i evropskih (CEN, CENELEC) organizacija za standardizaciju. Kroz delatnosti ISS-a domaćoj stručnoj javnosti omogućeno je učestvovanje u razvoju međunarodnih i evropskih standarda. Stepen svesti o standardima zavisi isključivo od potreba pojedinaca, pa u tom smislu imamo one kojima je dovoljan samo uvid u zahteve standarda i one koji se uključuju u procese standardizacije i učestvuju u razvoju standarda. Donošenje, razvoj i održavanje srpskih standarda iz određenih oblasti vrši se preko stručnih tela ISS-a koja se nazivaju komisije za standarde.
* Konkretno, standardi za prozore i vrata su u nadležnosti Komisije za standarde U162, Vrata, prozori i građevinsko staklo. *
Područje rada ove komisije čini standardizacija u oblasti vrata, prozora, zastora (sklopova za zatvaranje), građevinskih okova, zid-zavesa i stakla koje se koristi u zgradama, uključujući zahteve za performanse, terminologiju, mere, metode proračuna i ispitivanja, označavanje, obeležavanje i pravila za projektovanje i ugradnju građevinskog stakla.
Možda Vas zanima:
Predsednik komisije je prof. dr Dragan Škobalj, a u njenom radu učestvuju stručnjaci iz privrede i akademske zajednice. Takođe, u radu komisije za standarde mogu učestvovati, na osnovu poziva predsednika komisije, i predstavnici mikro, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnici, ukoliko iskažu zainteresovanost za njen rad, ali bez prava glasa (osim ako nisu članovi komisije). Pored toga, Institut za ovu kategoriju korisnika pruža uslugu bližeg informisanja o zahtevima srpskih standarda koji ih interesuju.
* U oblasti prozora i vrata postoji 158 objavljenih standarda i 55 standarda koji su u nekoj od faza razvoja. Snalaženje u ovako velikom broju standarda i njihovo razumevanje zahtevaju stručnost i poznavanje engleskog jezika. *
Krovni standard za prozore i spoljašnja pešačka vrata jeste srpski standard SRPS EN 14351-1:2017, Prozori i vrata – Standard za proizvod, karakteristike performansi – Deo 1: Prozori i spoljašnja pešačka vrata. Ovaj standard nastao je preuzimanjem harmonizovane tehničke specifikacije, tj. harmonizovanog standarda EN 14351-1:2006 + A2:2016 u nacionalni sistem standardizacije.
Radi lakšeg razumevanja treba istaći da su harmonizovani standardi evropski standardi koji se izrađuju na takav način da budu podrška evropskom zakonodavstvu, a kada govorimo o oblasti građevinskih proizvoda, primena harmonizovanih standarda je obavezna ukoliko proizvođač želi da prozor ili vrata stavi na evropsko tržište, tj. da mu pridruži znak CE.
Donošenjem Zakona o građevinskim proizvodima („Sl. glasnik RS”, br. 83/2018) evropsko zakonodavstvo je na prilagođen način preneto u nacionalno zakonodavstvo, pa će se objavljivanjem podzakonskog akta koji je podrška ovom Zakonu i za domaće tržište zahtevati korišćenje nacionalnog znaka usaglašenosti koji će se sastavljati na osnovu SRPS EN 14351-1:2017.
Da bi se primenio standard SRPS EN 14351-1:2017, potrebno je koristiti dodatne standarde koji se odnose na klasifikaciju, ispitivanje, proračun i građevinsko staklo. Za unutrašnja pešačka vrata postoji standard SRPS EN 14351-2, Prozori i vrata – Standard za proizvod, karakteristike performansi – Deo 2: Unutrašnja pešačka vrata, koji se odnosi na vrata na putevima evakuacije ili komunikacije, ili za specifične upotrebe vrata sa specifičnim zahtevima. Predviđeno je i da ovaj standard bude harmonizovana tehnička specifikacija, ali se još uvek na osnovu njega ne može pridružiti znak CE.
Pored ovih standarda treba pomenuti i terminološki standard SRPS EN 12519:2019, Prozori i vrata – Terminologija, pomoću koga se ispunjava preduslov za uspešno komuniciranje. Osnovni doprinos ovog standarda ogleda se u uspostavljenoj zajedničkoj terminologiji pomoću koje se omogućava pouzdano komuniciranje između svih učesnika na tržištu prozora i vrata.
Svi ovi standardi dostupni su za čitanje u biblioteci ISS-a i u Infocentrima ISS-a koji se nalaze u regionalnim privrednim komorama u šest gradova u Srbiji: Novi Sad, Subotica, Valjevo, Niš, Kragujevac i Zaječar. Pored toga, ovi standardi se mogu nabaviti u ISS-u, u elektronskom ili u štampanom obliku.
Usklađenost sa standardima pomaže u podsticanju poverenja potrošača u bezbednost, pouzdanost i kvalitet proizvoda koje kupuju, kao i u to da se proizvodi odlikuju odgovarajućim performansama i ne ugrožavaju zdravlje i okolinu.
Standardi pomažu da se usklade tehničke karakteristike proizvoda i usluga, čime industriju čine efikasnijom i pomažu u uklanjanju prepreka u međunarodnoj trgovini.
Autor teksta: Jelena Skoković dipl. građ. inž.
sekretar Komisije za standarde U162
