* Arhitekte i građevinski inžeinjeri su počeli da koriste stakla sa dva sloja a samom staklu dodavan je oksid gvožđa kako bi se smanjio uticaj sunčeve svetlosti prilikom letnjih meseci.
Tokom narednih decenija prozori i vrata su se kontinuirano razvijali i njihova struktura kao i materijali koji se koriste pri njihovoj proizvodnji veoma su unapređeni kako bi im energetske performanse bile poboljšane.
Danas postoji veliki broj premaza kao i tehnika i tehnologija kojima se oni nanose na staklene površine. Još kasnih 70-ih godina prošlog veka izumljeni su premazi za stakla koji su u značajnoj meri umanjivali toplotne dobitke u objektu koji su nastajali usled njegove izloženosti suncu, tada bi se u zastakljenom prostoru stvarao efekat staklene bašte i prostor bi postajao sve topliji. Ovi premazi su potpuno providni i bezbojni i selektivno propuštaju samo određene talasne dužine svetlosti dok bi ostatak spektra sunčeve svetlosti koji je blizu infracrvenoj svetlosti, reflektovali.
Njihova velika prednost u odnosu na prozore sa oksidom gvožđa bila je ta što su potpuno transparentni te su stoga obezbeđivali veću količinu sunčeve svetlosti u prostoru istovremeno smanjujući toplotne dobitke. Tokom narednih decenija ovi premazi su na različite načine razvijani kako bi ispunili potrebe različitih projekata tako da danas imamo čitav spektar premaza za stakla koji mogu da poboljšaju njegovu energetsku efikasnost u velikoj meri, pogotovo kada se radi o velikim staklenim površinama.
Autor teksta: Irma Talović d.i.a.
