Otkada je preovladao trend vinila i aluminijuma, čini se da je drvo kao materijal za pravljenje prozora i vrata u velikoj meri skrajnuto. To naročito važi za poslovne objekte, u kojima je, može se reći, na snazi kompletna dominacija stakla i metala. Glavni razlog leži u tome što kancelarijski prostor treba da ostavlja utisak uspeha i moći, uz jednu dozu distance i zvaničnosti prirođene poslovnom svetu, pa se odabirom materijala i ide, reklo bi se, na futuristički izgled. Zato je i prilikom renoviranja državnih ustanova i uopšte javnih objekata, drvena stolarija ispala iz kombinacije, s tim što je u slučaju javnih objekata mesto ustupila PVC-u.
Sa stambenim objektima je situacija nešto drugačija, pre svega kada su u pitanju sobna vrata. Iako smo se, prateći inovacije, masovno okrenuli novim materijalima, kako zbog njihove atraktivnosti, tako i zbog termoizolacionih svojstava, čini se da većini nas ipak nije po volji da nam unutrašnjost doma izgleda isto kao kancelarija, već bi smo da zadrži tu toplu, „kućnu“ atmosferu.
Svetske tendencije na svim poljima odlikuju brze promene, kao u modnoj industriji – ono što je do juče bilo ultrapopularno i najtraženije, odjednom je zamenjeno nečim drugim, i tako do u nedogled. To u velikoj meri kači i arhitekturu i građevinarstvo, pa ponekad nije baš lako pohvatati konce, pogotovo što izgled kuće nije nešto što se tek tako menja od danas do sutra. Zato nikada ne treba donositi ishitrene odluke zbog kojih ćete se kajati kasnije, kada ispravke možda više nisu moguće, a naročito ne treba birati ekscentrične materijale i komade nameštaja – njih prepustite projektantima i dekoraterima specifičnih objekata čija je poenta da izgledaju nesvakidašnje. No, čini se da se u ovom momentu aktuelnosti kreću retrogradnom linijom, u pravcu povratka nekim starim trendovima, samo sada u izmenjenom kontekstu. Kao da su se vodeći inovatori sa zapada pomalo umorili od sopstvenih noviteta, a reklo bi se, i od sintetičkih materijala. To se najpre primećuje na polju uređenja životnog prostora, po postepenom porastu interesovanja za drvenu stolariju.
Opšte je poznato da je na našim prostorima drvo decenijama bilo izuzetno popularno i cenjeno kao najpouzdaniji materijal za gradnju i izradu stolarije i nameštaja, u prvom redu zato što je imati kvalitetne drvene komade u svom posedu bila stvar prestiža, a onda i zato što se kao potrošačko društvo često opiremo promenama i nismo otvoreni za inovacije. U svetu je plastična stolarija uveliko postojala još od 60-ih, ali je kod nas upravo ta hermetičnost i nepoverljivost kupaca i sprečila njenu ekspanziju i odložila je za narednih 40 godina, tek za početak 21. veka. Što se drveta tiče, ne zna se gde je više bilo zastupljeno – u gradnji ili u enterijeru.
Gotovo svaka kuća je imala čuveni slovenački krov, dvostrani krov koji je isprva bio zastupljen samo u planinskim krajevima kao konstrukcija na kojoj se zbog oštrine ugla koji strane zaklapaju ne zadržava sneg. Ovaj model krova ima veliku površinu i zahteva veliku količinu drvne građe, a kada se na to dodaju drvena vrata i prozori, i opšta pomama za drvenom lamperijom, slika se upotpunjuje.
U nordijskim zemljama i Severnoj Americi, ali i u dobrom delu zapadne Evrope u zadnje vreme se sve više okreću tradicionalnom izgledu životnog prostora, imajući na umu koncept planinske brvnare i vikendice.
Taj koncept se sada preslikava na urbano okruženje, i stilski treba da unese dozu mirnoće u gradsku džunglu, a to znači mnogo drveta u svim oblicima: masivni drveni prozori velikih dimenzija koje pokrivaju još masivniji kapci, drvena sobna i ulazna vrata, po mogućstvu sa atraktivnom rezbarijom, i parket ili još bolje seljački pod kao podna obloga.
Naravno, ekološka osvešćenost potrošača je nešto na čemu se insistira, pa se, logično, podrazumeva da drvo bude iz obnovljivih izvora. U praksi se pokazalo da na domaćem tržištu uglavnom kaskamo za svetskim trendovima, pa kao što smo se pre oko deceniju i po teško odrekli drveta, tako sada nije moguće naglo pravljenje otklona prema aluminijumu i PVC-u. Ovo su materijali koji su u proteklom periodu položili ispit izdržljivosti i kvaliteta, a bogami i praktičnosti, zbog čega je možda prihvatljivija neka prelazna varijanta. Plastična stolarija u braon boji odmah otpada jer se PVC kao materijal po senzibilitetu ne slaže sa drvetom, pa ako imate drvena sobna vrata, zajedno će dati malo neskladnu kombinaciju, kao spoj ulja i vode.
Ako ste decidirani ljubitelj teksture drveta, ali ne biste da vas to košta dodatnog angažmana oko održavanja, dobra opcija će biti drvo-aluminijum. Tako zadržavate stolariju koja ne traži poseban tretman, a istovremeno dobijate enterijer koji odiše klasikom i pruža dobrodošlicu.
Piše: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
