Plemenite, vremenski univerzalne i omiljene širom sveta

Fasada je lice kuće. Svaki arhitektonski objekat svojom spoljašnošću učestvuje u stvaranju slike izgrađene sredine, pa tako i njenog doživljaja.

Fasada odražava lični pečat, oslikava kontekst mesta i prenosi dizajniranu poruku kojom se arhitekta obraća svim korisnicima grada, kao i same kuće. Među najplemenitijim i vremenski univerzalnim su fasade izrađene od drveta, primenjene i omiljene širom čitavog sveta.

Izbor materijala za obrade fasadnog omotača danas je izuzetno velik. Drvo, zajedno sa kamenom, spada u grupu prirodnih materijala koji se koriste u građevinarstvu. Ostali materijali su dobijeni industrijskim putem, i to su keramički proizvodi, vatrostalni materijali, veziva, beton, malteri, staklo, metal, ugljovodonična veziva i izolacije, boje i lakovi.

Razvoj novih tehnologija građenja, otkriće betona i armiranog betona doveli su do sve masovnijeg korišćenja i konstantnog usavršavanja novih mogućnosti betona. Kao posledica došlo je do potiskivanja drveta u stambenoj gradnji, naročito u Evropi.

U SAD ipak drvo nije u toj meri potisnuto u stambenoj gradnji i donekle je zadržan kontinuitet razvoja drvenih konstrukcija. Tako u SAD drvo u gradnji stambenih objekata kao materijal učestvuje sa čak 50%.

Drvo na fasadama se koristi u vidu drvenih zidnih obloga. To su elementi, odnosno zidni paneli od punog drveta ili furnirani kompozitni materjiali na bazi drveta (najčešće MDF ili HDF ploče) kojima se oblažu zidovi ili fasade kako bi se zadovoljile funkcionalne, tehnološke i estetske karakteristike.

Jer, pored estetskih, fasada treba da zadovolji i niz drugih zahteva. Oni se vrednuju na osnovu vrste izolacije, kvaliteta materijala, načina postavljanja itd., dok izbor fasade uslovljavaju raspoloživa materijalna sredstva, trip objekta i estetski zahtevi.

Visoki troškovi grejanja i hlađenja objekta, štetni uticaji zračenja, ušteda u energetskim gubicima i nove tendencije u ekološkom shvatanju su valorizovale građevinske materijale koje se upotrebljavaju za fasade, pa je i drvo dobilo na većoj vrednosti, s obzirom da je prirodan, ekološki materijal koji ima izuzetne kvalitete.

Trajnost drvene kuće zavisi od odabira lokacije za gradnju, projektantskog rešenja celog objekta, rešenja svakog detalja na objektu, kvaliteta same konstrukcije, svih primenjenih materijala, kao i kvaliteta izgradnje. Pravilan odabir adekvatnog arhitektonskog rešenja i upotreba visoko kvalitetnog drveta koje je pravilno osušeno i građeno garantovaće trajnost drvene konstrukcije i drvene fasade.

Postoji nekoliko uslova izvođenja na koje treba obratiti pažnju pri projektovanju objekata sa drvenom konstrukcijom i drvenom fasadnom oblogom. Nužno je obezbediti osnovno strujanje vazduha između fasadne drvene obloge i unutrašnjeg konstruktivnog dela zida.

To se postiže formiranjem vetrenog prostora iza spoljašnjeg omotača. Vetren fasadni sklop omogućava nestanak eventualno prisutne vlage njenim isušenjem. Potrebno je sprečiti zadržavanje vode i direktni kontakt između drveta i zida ili betonskog elementa (veza između betonskog temelja i donje ivice drvenog panela ili stuba i grede u masivnom zidu, kao i venčanice na betonskoj gredi), i preporučljivo je udaljiti najnižu tačku drvene konsrukcije najmanje 30cm iznad terena, kao i fasadnu drvenu oblogu.

Time se sprečava mogućnost vlaženja obloge usled odbijanja kišnih kapi o tlo tokom pljuska. Zatim, zaštiti noseći stub koji je u eksterijeru, po mogućstvu prepuštenom strehom ili nadstrehom, kao i udaljenjem od nivoa trema ili terase minimum 5cm radi sprečavanja direktnog kontakta sa evenutalnom vlagom. Poželjno je i formirati što dublje krovne strehe čime se štiti deo fasadne ravni od padavina.

Drvo je prirodni materijal odličnih perfomansi. Šest puta je bolji izolator od opeke, a 15 puta bolji izolator od betona. Permeabilan je materijal i drveni zid neprestano vrši izmenu spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha. U slučaju požara, otpornije je skoro deset puta od betona i 250 puta od čelika.

Sama svojstva ovog prirodnog materijala da se prilagođava spoljašnim uslovima čine ga znatno fleksibilnijim. Takođe, gustina dveta koje se koristi, a u opsegu je od 400 do 800 kg/m3, čini ga znatno lakšim od opeke, betona i čelika.

Treba imati na umu da kada se koristi za spoljno oblaganje, drvetu je neophodna površinska obrada da se izbegne prirodan proces starenja. Radi toga primenjuju se premazi koji sadrže pigment i pružaju zaštitu od UV zračenja.Takođe, premazi obezbeđuju i smanjenu apsorbciju vlažnosti i zaštitu od dejstva gljiva i insekata.

Vrste drveta koje se najčešće koriste u izvedbi fasada su smreka, crveni kedar, ariš, tisa, bor, evropsko crveno drvo (kalifornijska sekvoja) i škotski bor. Oblaganje fasada drvetom predstavlja montažu drvenih elemenata, dasaka, različitih oblika i načina postavljanja: horizontalno, vertikalno ili koso.

Spojevi nisu samo dizajnerski elementi i ukras na fasadama, već i tehnički detalj koji se mora pažljivo isprojektovati. Broj horizontalnih spojeva treba biti sveden na minimum, a samo preklapanje horizontalnih elemenata drvene obloge sprečava zadržavanje vode.

Vertikalni spojevi mogu biti izvedeni sa pokrivnom lajsnom iza obloge ili pokrivnom trakom. Osim punih dasaka, kao fasadna obloga se može primeniti i drvena šindra. Vrste koje se koriste za rezanje šindre za fasadnu oblogu su jela, smreka, tisa, ariš i hrast.

Estetika drvenih fasada je kroz istoriju na ceni, pa i u modernoj arhitekturi, jer heterogena tekstura godova i boje koje se vremenom menjaju, daju ovom materijalu veliku prednost. Drvo je nezaobilazni i vanvremenski materijal arhitektonskog izražaja.

Finoća obrađene površine koja se oseća dodirom i jedinstvena boja drveta omogućavaju široku paletu estetskih rešenja, kao i njihovo izvođenje bez prethodno zahtevnog i skupog tehnološkog procesa.